U Nemačkoj razvijena najmanje tri projekta sa litijumom, kaže geolog za BBC

Ostavite komentar


  1. U Srbiji nećete kopati i nema potrebe da nad zamajavate i vršite pritisak!
    Rio Tinto marš iz Srbije!

  2. Negde ranih 70-tih godina proslog veka, stigne jedna delegacija Jugo-sindikata u posetu svojim nemackim kolegama. Izmedju ostalog uprilici se i sastanak odnosno razgovor sa nasim gastarbajterima. Bilo je i reci o daljem skolovanju dece, koja se zanimanja traze u domovini i sta bi bilo kao najperspektivnije obrazovanje za decu gastarbajtera. Jugo-sindikalac je govorio o potrebi za tehnickim zanmanjima koja imaju perspektivu i koja su trazena. Izlaganje je zavrsio recima – samo nemojte decu slati na one kompjutere i sta ti ja znam. Toga kod nas nema i to nama ne treba. Ovo sa litijumom i njegovom eksploatacijom me veoma potseca na susret tadasnjih sindikalaca i gastarbajtera kao i tadasnji nacin razmisljanja.

  3. Kopajte kod vas i uživajte. Brani li vam neko? Nas i našu zemlju ostavite na miru. NEĆETE KOPATI I TAČKA

  4. OK, neka otvore rudnike u Nemačkoj i Češkoj sa istom tehnologijom koja treba da bude kod nas, pa ću prvi da budem za to da se rudnik otvori, ali nešto mi se javlja da će kod njih sve ostati na istraživanjima, a da ćemo mi biti srećni dobitnici hiljada tona sumporne kiseline.

  5. Samo vi kopajte u Nemačkoj, Češkoj,…, i ne brinite za Srbiju!
    Mi ćemo da gajimo maline pčele, kukuruz, šljive….., i tako sačuvati zemlju, vodu i vazduh!
    Moramo u Srbiju da očistimo od zagađenja koje su napravili naši „čelični“ prijatelji u Boru i Majdanpek u, i svuda gde je potrebno!
    Srpski narod če se vratiti u svoje zakatančene seoske kuće i obnoviti proizvodnju zdrave hrane!
    Zato, Rio Tinto neće kopati!

  6. Nema potrebe da mi kopamo litujum. Ako bi povećali broj el.automobila, morali bi povećati proizvodnju el. energije, koja je kod nas uglavnom iz uglja. Nema smisla, smanjiti jedno zagadjenje a povećati drugo.Ako nas EU pritiska, a država kaže da je eksploatacija litijuma zaista ekološki prihvatljiva i ekonomski isplativa neka odmah donese zakone o povećanju rudne rente i zakone o usmeravanju sredstava od te zarade isključivo na ekologiju i poljoprivredu jer će te dve grane pretrpeti najviše štete od eksplotacije litijuma.

  7. Portugalija još uvek nije proizvođač litijuma niti će biti u sledećih nekoliko godina.

  8. Očito je rudarenje litijuma u Nemačkoj (i ostatku Evrope) na vrlo dugom štapu. Srbija NE SME da žrtvuje svoju kompletnu prirodu, urbane sredine, i živote i zdravlje ljudi, zarad interesa Evrope u surovoj kapitalističkoj borbi EU sa kineskom industrijskom aždajom. Sadašnje generacije građana Srbije NE SMEJU preuzeti rizike ovakvog avanturizma u ime budućih pokolenja. O tome neka odlučuju oni, koji će ovde živeti za 50 godina.

  9. …taj rudnik na granici sa Ceskom, mozete odmah proveriti na google-u, ima status ‘permanently closed’!

  10. Ne. Nema projekata, niti će ih u Nemačkoj biti. Oko toga se svi slažu.
    A ne zaboravite da su Zeleni u vladajućoj koaliciji.
    Dakle, šanse za litijum u Nemačkoj su tačno 0%

  11. Odlično, otvorite sva tri „projekta“ i rudnika i pokažite nam kako to ne boli.
    Pa kad vidimo sve efekte, za 50-100 godina, možda ćemo razmisliti

  12. Odlično je što će se kopati na drugim mestima u Evropi. Onda ne mora u dolini Jadra.

  13. „„U Nemačkoj se trenutno ne kopa, niti prerađuje litijum, ali najmanje tri projekta su razvijena i započeće proizvodnju u bliskoj budućnosti.“

    E kada vi budete iz stena izvaličili litijum jedno pet godina, pod uslovom da je u poljoprivrednom kraju naseljenom ljudima, onda ćemo i mi.

  14. U Srbiji gde vlada bezakonje, javašluk i neznanje nema šanse da se kopa. Pogledajte Bor, Zaječar, Majdanpek… Ruše planine, pokupiše zlato, za koju rudnu rentu?ko ima koristi od tih rudnika? Narod?Kad vidim
    kako žive, strašno jeNećete Kopati.. Narod niste pitali,narod vam poručio

Ostavite komentar


Naslovna strana

Naslovna strana za 25. novembar 2024.
Galerija

Pretplati se i postani deo Kluba čitalaca Danasa

Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.

Zdravko Šotra, filmski režiser

Danas čitam danas, Danas sam čitao juče i sutra ću čitati Danas zato što je to sve što nam je ostalo od dnevne štampe.