NAJVAŽNIJE:
- U padu nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo 14 ljudi, među kojima i nekoliko dece
- Troje povređenih životno ugroženi
- Policija saslušala više od 20 ljudi, izjavu dao i ministar građevinarstva Goran Vesić
- Zgrada stanice, napravljena 1964. godine, renovirana je 2021, a potom i 2024, da bi u julu iste godine svečano otvorena
- Zvaničnici tvrde da nadstrešnica nije bila obuhvaćena rekonstrukcijom
- Na poziv opozicije, u subotu 2. novembra uveče održan protestni skup u tišini
- U Novom Sadu drugi dan žalosti
- U Crnoj Gori je nedelja, 3. novembar proglašena danom žalosti
- U Beogradu održan protest „Krvave ruke“, traži se ostavka ministra Vesića
Dok Novi Sad i Srbija oplakuju žrtve tragedije u Novom Sadu, policija i tužioci započeli su postupak utvrđivanja odgovornosti za pad nadstrešnice na nedavno renoviranoj zgradi železničke stanice.
U nesreći je poginulo 14 ljudi, među kojima i deca od šest, 10, 16 i 17 godina.
Troje povređenih su i dalje u teškom stanju i životno ugroženi.
„Odjednom je udario snažan nalet vazduha, poput vetra, ljudima su izletele karte i novac iz ruku. Zatim se čuo jak prasak nalik na eksploziju“, ispričao je novosadski student Veljko Drljača za BBC na srpskom koji je bio u stanici u trenutku urušavanja nadstrešnice.
„Sve se srušilo u trenutku, ljudi su mislili da je bomba”, rekao je Drljača, koji je desetak minuta pre pada konstrukcije bio ispod nje.
- Tragedija u Novom Sadu: I buka i bes i tišina
- Novosadski student svedok pada nadstrešnice na stanici u Novom Sadu
- Jedna od najvećih tragedija u istoriji Novog Sada: Četvoro dece poginulo u požaru
Zgrada železničke stanice je renovirana najpre 2021. potom i ove godine.
Zvaničnici tvrde da urušena nadstrešnica, izgrađena 1964. godine, nije bila obuhvaćena rekonstrukcijama, ali opozicioni političari i neki stručnjaci to opovrgavaju.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da će zahtevati „političku i krivičnu odgovornost“ za nesreću, a policija i tužilaštvo su počeli saslušanja.
Izjavu je dao i ministar građevinarstva Gorana Vesića, kako je rekao medijima, u svojstvu građanina.
Na poziv opozicije, građani Novog Sada su u subotu, 2. novembra izašli na protestni skup u blizini železničke stanice, gde su u tišini palili sveće i nosili transparente sa porukom da mora da se utvrdi odgovornost za tragediju.
Niko od nadležnih za sada nije preuzeo odgovornost.
Gradonačelnik Novog Sada Milan Đurić kaže da prvo treba da se završi istraga, a da će biti vremena da se priča o ostavkama.
Protest u Beogradu, traži se ostavka ministra
Ispred Ministarstva građevinarstva u Beogradu održan je protest „Krvave ruke“, organizovan zbog nesreće u Novom Sadu.
Aktivisti organizacije SviĆe, koji su i pozvali na protest, traže da ministar Goran Vesić odmah podnese ostavku.
Tokom protesta, pojedini su ispružili ruke obojene crvenom farbom i pokazivali ih policajacima, koji su postavili kordon ispred zgrade Ministarstva.
Potom su ispred zgrade Vlade Srbije i Apelacionog suda ostavili crvene otiske ruku.
Za utorak, 5. novembar najavljen je protest u Novom Sadu.
Imena 14 nastradalih na Železničkoj stanici u Novom Sadu:
Sara Firić (2018) iz Kovilja, Valentina Firić (2014) iz Kovilja, Đorđe Firić (1971) iz Kovilja, Milica Adamović (2008) iz Kaća, Nemanja Komar (2007) iz Stepanovićeva, Anđela Ruman (2004) iz Stare Pazove, Miloš Milosavljević (2003) iz Knićanina, Stefan Hrka (1997) iz Beograda, Sanja Ćirić Arbutina (1989) iz Kaća, Goranka Raca (1966) iz Novog Sada, Vukašin Raković (1955) iz Bukovca, Mileva Karanović (1948) iz Kaća, Đuro Švonja (1947) iz Stepanovićeva.
Više javno tužilaštvo u Novom Sadu saopštilo je i da je poginuo Vasko Sazdovski (1979), državljanin Republike Severne Makedonije, iz mesta Sveti Nikola, preneo je RTS.
Stanje povređenih i dalje teško
Troje teško povređenih mladih ljudi i dalje su životno ugroženi, rekla je Vesna Turkulov, direktorka Kliničkog centra Vojvodine.
Među njima su dve žene od 23 i 21 godine, koje su izvučene ispod ruševina nekoliko sati nakon pada konstrukcije.
Momku od 18 godina je amputirana noga, rekao je Zoran Krulj, portparol Zavoda za urgentnu medicinu Vojvodine za BBC na srpskom.
Oni su u subotu, dan posle nesreće, ponovo operisani i svi su u životnoj opasnosti, rekla je Turkulov.
„Svi povređeni imaju teška nagnječenja unutrašnjih organa, stalno ih pratimo i radi se dodatna dijagnostika. Svi su na mašinama za disanje“, rekla je ona.
Ko je sve saslušan i šta policija čuva kao dokaz?
U vezi sa padom nadstrešnice, policija je u subotu saslušala 26 ljudi, a u nedelju će još petoro, rekao je ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić za RTS.
Saslušani su, između ostalih, predstavnici Ministarstva građevinarstva, među kojima i ministar Vesić, predstavnici železnice, kao i projektanti i izvođači radova, dodao je.
Rekao je i da se „dokazi, a to su metalne sajle, nalaze na sigurnom mestu“ i da ih „čuva policija“.
„Neko je rekao da je to namerno sklonjeno da se ne bi utvrdilo zbog čega se desilo. Oni ne razumeju taj proces. Vozi se na sigurno mesto i to policija čuva. A šta je to?
„To su sajle i zato sam juče i rekao da se na prvi pogled može utvrditi da je vidljiva korozija tih metalnih sajli“, rekao je Dačić.
Zgrada novosadske Železničke stanice renovirana je 2021, pa je potom ponovo obnovljena ove godine, da bi 5. jula bila svečano otvorena.
Izvođač radova na rekonstrukciji železničke stanice u Novom Sadu bio je kineski konzorcijum CRIC-CCCC („China Railway International Co.Ltd“ i „China Communications Construction Company Ltd“), naveo je N1.
Konzorcijum kineskih firmi CRIC-CCCC saopštio je potom da betonska nadstrešnica nije bila predmet radova u okviru rekonstrukcije stanice i da su radili u skladu sa odobrenom građevinskom dozvolom, prenela je Radio-televizija Srbije.
I iz Infrastukture železnice Srbije saopštili su da betonska nadstrešnica, koja se urušila 1. novembra oko podneva, nije bila rekonstruisana, prenosi Radio-televizija Srbije.
Narednih dana će se utvrditi odgovornost svakog lica koje je odgovorno zašto nadstrešnica nije rekonstruisana kada železnička stanica jeste, rekao je Goran Vesić, ministar građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.
„Ispitaćemo ko je utvrdio da ona nije neophodna za rekonstrukciju“, kaže on.
Miloš Vučević, predsednik Vlade Srbije, koji je bio gradonačelnik Novog Sada u vreme rekonstrukcije stanice, poručio je da će odgovarati svi za koje se utvrdi da su bili odgovorni za njeno održavanje.
Insistiraćemo da se pronađu odgovorni koji su morali da vode računa o stanju konstrukcije i koji su morali da upozore nadležne da se određene stvari moraju popraviti i ispraviti, dodao je.
Protestni skup u tišini
Na poziv opozicionih stranaka, građani Novog Sada okupili su se u subotu predveče u blini mesta tragedije, gde su palili sveće i odali poštu stradalima.
Sve je podsetilo na scene od pre godinu i po dana, kada su ljudi u tišini koračali ulicama u znak tuge i protesta posle masovnih ubistava u Osnovnoj školi „Vladislav Ribnikar“ u Beogradu, a potom i u Duboni i Malom Orašju, selima u beogradskoj prigradskoj opštini Mladenovac i kod Smedereva.
Svetlana Paramentić, BBC novinarka
Dok koračam Bulevarom oslobođenja i prilazim Železničkoj stanici u Novom Sadu, miris sveća se osećao sve jače.
Devojka ispred mene držala je sveće i belo cveće.
Okupljeni stoje u tišini i nemo posmatraju u pravcu stanice.
Neki su zagrljeni. Neki su pustili suze.
Iz mase se čuje glas muškarca: „Zasto ćutite?”.
Žena mu odgovara: „Zato što smo tužni”.
Pogledajte snimak posle nesreće
Muk u vozu iz Beograda
Nemanja Mitrović, BBC novinar
„Poštovani putnici, Srbija voz vam želi ugodno putovanje”, poručuje ženski vokal sa razglasa nakratko prekinuvši sablasnu tišinu koja se sa perona prenela u vagon.
Dobrano popunjeni brzi voz Soko iz Beograda u subotu pre podne, za razliku od ustaljenog režima, neće odvesti putnike do glavne železničke stanice u Novom Sadu.
U vagonu gotovo muk.
Tišinu sporadično prekidaju razgovori ljudi koji putuju u paru, neretko na ruskom i kondukterka koja nas obaveštava da voz saobraća do Petrovaradina.
Glavna Železnička stanica u Novom Sadu je zatvorena.
Šut je rasčišćen, dok su ostaci pale metalne konstrukcije naslagani pokraj ulaza.
Sa betonskog parčeta fasade, između dve staklene celine, vire delovi armature, a tu je i kran sa radnicima koji proveravaju krov.
Okolo šetaju policajci i redari u fluorescentnim markerima.
Iza policijske trake koja treperi na vetru koje piri po sunčanom danu, dve žene žučno komentarišu tragediju, drugi pale sveće na trotoaru.
Nema više kamiona, bušilica i kola hitne pomoći, ali tu je stara lokomotiva koja više od tri decenije stoji ispred železničke stanice.
Dočekala je i ispratila stotine vozova, svedočila sastancima i rastancima hiljade putnika. Ne i ovakvoj tragediji.
U centru Novog Sada naizmenično se smenjuju tuga i bes.
Ljudi skrhani od bola dolaze da zapale sveću na spomeniku Svetozaru Miletiću, odakle se vosak sliva poput suza.
Sa štakom u ruci, poštu stradalima je odao i Milorad Dimitrijević Perunkin koji četiri decenije živi u drugom najvećem gradu u Srbiji.
„Upalio sam 14 sveća, neka im je laka zemlja, mnogo je teško izgubiti toliko ljudi na ovakav način. Tragedija velika i za narod, i za grad, i za državu.
„Mnogo sam tužan i nesrećan”, kaže ovaj 88-godišnjak za BBC na srpskom.
Nedaleko od spomenika, otac grli ćerku dok čekaju da majka zapali sveću.
Vetar raspiruje plamen koji gori.
Među stotinama sveća je i gomila cvetova ispod kojih se sliva voska.
Jezivu tišinu remeti gradski saobraćaj i poneki setni ili besni komentar okupljenih.
Bol i šok Novosađana
Marija Bjelica stajala je u grupi ljudi nedaleko od stanice, sa dvoje male dece i gledala kako bageri uklanjaju betonske blokove.
„Šokirana sam, potresena i iznenađena. Muž i ja stalno idemo do Beograda i već tri godine gledamo radove na stanici, a sad se ovo desi.
„Najstrašnije je što je mnogo dece bilo na stanici u to vreme”, rekla je za BBC na srpskom.
Novim Sadom su u petak odzvanjali zvuci sirena, motora i svetlosne rotacije niza vozila hitnih službi – policije, hitne pomoći, vatrogasaca.
Oko 80 spasilaca u crvenim kombinezonima, sa šlemovima na glavama, čekali su njihov red posle mašina kako bi utvrdili ima li još nekog ispod ruševina.
Povremeno se začuo i zvuk cirkulara, kada su radnici pokušavali da iseku armaturu koja je na sve strane virila iz velikih komada kamenja.
Nedaleko od stanice, niz velikih kamiona, čekao je red da od bagera i kranova prihvati i odveze šut.
Nekoliko poprilično besnih ljudi se za to vreme okupilo iza zaštitne ograde i mirno posmatrali.
„Šta kažu zvaničnici, hoće li neko podneti ostavku”, pita jedan muškarac kad je video da smo novinari.
Reportažu BBC novinara Slobodana Maričića iz Novog Sada pročitajte ovde.
Pogledajte snimak: Paljenje sveća za nastradale u centru Novog Sada
Fotografije iz centra Novog Sada
‘Bojim se igle, ali morao sam nešto da uradim’
Odmah posle nesreće, mnogi su došli u Zavod za transfuziju krvi da dobrovoljno daju krv, a istu sliku novinari BBC-ja zatekli su i u subotu pre podne.
Osim Novosađana, došli su i ljudi iz drugih mesta u Vojvodini, poput Vrbasa, Titela, Temerina.
„Ja se jako bojim igle i davanja krvi”, rekao je za BBC Dragan, uniformisani policajac, dok mu glas podrhtava.
„Ali kad nas zadesi ovakva tragedija, morao sam nešto da uradim“.
- Kako izgleda polusatni let voza „Soko“ od Beograda do Novog Sada
- Nekadašnja glavna Železnička stanica u Beogradu: Od svetske dame do napuštene starice
- Ko vozi srpske vozove, a ko će sutra njima upravljati
- Prevoz i proizvodnja opasnih materija u Srbiji: Četiri crne tačke
- Pao deo krova pijace u Beogradu – povređeno četvoro ljudi
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.