Peti oktobar je za većinu ljudi u Srbiji asocijacija na velike demonstracije koje su srušile režim Slobodana Miloševića, ali za porodice vojnika Jakovljevića i Milovanovića to je tužan i tragičan podsetnik.

Na taj dan 2004. godine u kasarni u beogradskom kvartu Topčider ubijeni su Dragan Jakovljević i Dražen Milovanović, gardisti Vojske Srbije i Crne Gore, dok su bili na straži u okviru vojnog objekta.

Ni 18 godina kasnije nije utvrđeno ko je i zbog čega ubio ove vojnike koji su imali po 21 godinu.

„Hoćemo pravdu, hoćemo istinu ko nam je ubio decu i zašto“, izjavio je Janko Jakovljević, otac Dragana Jakovljevića, na 18. godišnjicu ubistva njegovog sina, tokom polaganja cveća ispred vojnog objekta na Topčideru, prenosi Beta.

Jakovljević navodi da porodice „sve ove godine pokušavaju da dođu do istine“, ali da je taj predmet u srpskim pravosudnim organima „neko stavio u fioku“.

Tokom obraćanja novinarima, Jakovljević je pozvao i predsednika Srbije Aleksandra Vučića da se zauzme za otkrivanje počinilaca, navodeći da to „nije njegov posao, ali ljudski jeste“.

Prva, vojna istraga, zaključila je da je Jakovljević ubio Milovanovića, a potom izvršio samoubistvo, ali zatim je u nalazu nezavisne komisije utvrđeno da je gardiste ubila treća osoba.

Tvrdnju o trećoj osobi potkrepila je i laboratorija FBI-ja u Vašingtonu, a istraga i dalje tapka u mestu iako je 2016. godine Vlada Srbije formirala komisiju sa mandatom da ispita okolnosti smrti.

„’Ovaj slučaj neće biti rešen dok ne protekne 20 godina od ubistva vojnika… Najmanje 20′. To je još 2010. godine rekao advokat Vladan Batić“, rekao je 2020.0 za BBC na srpskom Predrag Savić, advokat porodica ubijenih gardista.

Batić, koji je preminuo 2010, bio je svojevremeno advokat porodica gardista i tada je tvrdio da „mnogi u vojsci znaju zašto su vojnici ubijeni i zašto su streljani“.

„Progovoriće šta se dogodilo na Topčideru tek kada neko od njih padne na samrtnu postelju i proradi mu savest ili bude uhapšen zbog nekog drugog krivičnog dela“, kaže Savić.

Porodica Dragana Jakovljevića podnela je tužbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu da bi se utvrdila odgovornost države Srbije, ali sud je odbio tužbu 5. novembra 2020.

Obrazloženje suda bilo je da nisu iscrpljeni svi pravni lekovi u Srbiji.

Advokati porodica ubijenih gardista tada su podneli žalbu Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu, a Savić kaže da će o tom predmetu za „mesec, dva ili tri“ moći da kaže više detalja.

Gde je slučaj danas?

Milomir Milovanović, brat Dražena Milovanovića, kaže da je odmah nakon vesti o smrti brata došao na mesto ubistva, gde je „zatekao mnogo čudnih stvari“.

„Odmah bilo jasno da su bili ubijeni“, rekao ej na 18. godišnjicu ubistva.

Advokat Savić smatra da se na predmetu ubijenih gardista „utvrđuje čvrsto jezgro ljudskih prava u Srbiji“.

„Dok se ovaj predmet ne reši u Srbiji neće biti boljitka ljudskih prava“, rekao je Savić.

Advokatica Olgica Batić je rekla da se „danas ne obeležava samo 18 godina od ubistva, već i 18 godina negacije vladavine prava“ u Srbiji.

Rekla je da se, što se tiče srpskog pravosuđa, slučaj još nalazi u predistražnom postupku pred Višim javnim tužilaštvom u Beogradu.

Osim što država ništa nije uradila po pitanju rešavanja ubistava gardista, ističe Savić, nije pronađeno ni ko je pre dve godine na tom mestu iz automobila pretio porodicama.

Petog oktobra 2020. godine, nedaleko od komemoracije ubijenim gardistima, zaustavio se čovek u crnom automobilu, srednjih godina i tokom paljenja sveća vređao okupljene.

„Pretio je, psovao da smo izdajnici srpstva, a kasnije je tokom konferencije za medije naišao drugi, koji nas je takođe psovao“, rekao je Savić za BBC te 2020. godine.

Peti oktobar dve decenije kasnije: Šta se dogodilo 5. oktobra 2000.

Kada je reč o ubistvu, Savić kaže da je 2019. podneta žalba Evropskom sudu za ljudska prava zato što nije izvršena odluka Ustavnog suda iz 2013. godine.

Ustavni sud je tada doneo odluku da je gardistima povređeno pravo na život, a porodicama pravo na pravično suđenje, jer je slučaj predugo u početnoj fazi postupka i da se ubice moraju pronaći.

Tu je, kaže i pitanje Saše Reljića, bivšeg oficira Vojske SCG iz Rusije, koji je navodno imao važne informacije o slučaju.

„Reljić je izneo niz tvrdnji i očekivao sam da će nadležni utvrditi da li su istinite. Ako je lagao, onda moraju njega da gone krivično. Ali to je zavet ćutanja koji se i kod njega nastavlja“, navodi on.

A porodice gardista za to vreme nekako pokušavaju da prežive.

„Oni su na ivici izdržljivosti“, kaže Savić.

„Snaga ih popušta, zdravlje… Janko Jakovljević se još drži, iako je i on bio na lečenju. Petar Milovanović je na dijalizi…

„Janko je sada ponovo tražio da novi premijer obnovi rad na utvrđivanju činjenica o tome šta se desilo gardistima, ali očigledno je da tužilaštvo ovde nema nameru da bilo šta uradi bez političkog pritiska“.

Šta se desilo?

Jakovljević i Milovanović su 5. oktobra bili na straži u blizini podzemnog skloništa Karaš na Topčideru.

Njihova tela su pronađena u devet sati ujutru, a obojica su imali po nekoliko rana od vatrenog oružja.

Milovanović je zadobio dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu, a Jakovljević dve prostrelne i jednu ustrelnu ranu.

Zrno pronađeno u Milovanovićevom telu ispaljeno je iz „apsolutnog prislona“, što bi značilo da je prislonio cev sopstvene puške na sebe.

Tog jutra je u patroli bio i vojnik Papić.

Kada je Milovanović krenuo u obilazak objekta pitao je ko će da ide sa njim.

Prema izveštaju nezavisne komisije, Papić se prvi javio, ali je Jakovljević rekao da će ići on, tako da je Papić ostao na ulazu.

Vojnici su potom čuli pucnjavu, a prvi su do gardista došli stariji vodnik Mirko Kovačević i vodnik Ivan Pavlović.

Na konferenciji za novinare u Beogradu decembra 2016. godine, Nenad Šipka iz Centra za forenzička ispitivanja rekao je da „verzija o ispaljivanju kratkog rafala u telo Dragana Jakovljevića tehnički nije izvodljiva“ i da stoga „isključuje mogućnost njegovog samoubistva“.

„S tim u vezi, celokupna zvanična verzija po nama nema argumentaciju“, rekao je Šipka na konferenciji za novinare u Medija centru na kojoj je prikazana 3D forenzička rekonstrukcija događaja iz kasarne u Topčideru.

Motivi

Slučaj Topčider godinama je zbog različitih zaključaka istraga, misterioznog bunkera i tajnosti, izazivao veliku pažnju u Srbiji.

Zbog toga postoji veliki broj teorija zbog čega su gardisti ubijeni, a najčešće se moglo čuti da su tamo otkrili haške begunce, a pominjalo se i ime Ratka Mladića, nekadašnjeg generala Vojske Republike Srpske, kasnije osuđenog za ratne zločine pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove u Hagu.

Na pitanje da li je informacija da se Mladić krio na Topčideru, Florans Artman, nekadašnja portparolka haške tužiteljke Karle del Ponte, odgovorila je da „nije isključeno da se Mladić skrivao baš u tom delu Beograda.“

Ratko Mladić — U javnosti se često pominjala mogućnost da su gardisti ubijeni zbog haških begunaca, a najviše se pominjalo ime Ratka Mladića.

Sumnje u to pojačala je izjava Petra Milovanovića, oca ubijenog vojnika Dražena, koji je rekao da je njegov sin ubijen jer je video neku veliku tajnu.

„Zato su morali da poginu i da tu tajnu ponesu u grob. Sve ostalo što su nam pričali samo je bacanje prašine u oči. Teže mi je što su mi sina proglasili ubicom i samoubicom nego što sam ga izgubio“, rekao je on.

Međutim, bivši tužilac za ratne zločine Vladimir Vukčević izjavio je da se nijedan haški optuženik nije nalazio u kasarni na Topčideru u trenutku ubistva.

Kako kaže, to je rekao porodicama gardista, kao i njihovim advokatima, ukazujući im „da na taj scenario ne treba da troše energiju“.

Istrage

Prvu istragu je izvršila vojna komisija, na čelu sa Vukom Tufegdžićem, istražnim sudijom Vojnog suda u Beogradu.

Tri dana posle smrti vojnika utvrđeno je da su vojnici poginuli „kao posledica ranjavanja od oružja koje su dužili“ i da nema učešća trećeg lica.

Utvrđeno je da su oba vojnika pucala – iz jedne puške je ispaljeno 14, a iz druge šest metaka – a da je zrno pronađeno u telu Milovanovića ispaljeno iz apsolutnog prislona.

Istražni organi su na kraju zaključili da je Jakovljević ubio Milovanovića, a zatim izvršio samoubistvo.

Drugu istragu vodila je nezavisna komisija, formirana na inicijativu Visokog saveta odbrane SCG, na čijem čelu je bio advokat Božidar Prelević.

Njihov zaključak je bio da je Jakovljević nije izvršio samoubistvo, već da je ubijen, kao i da je obojicu ubila treća osoba.

„Sve činjenice, uključujući podatke sa uviđaja – navedeni položaj u kojem je puška serijskog broja 730870 nađena u odnosu na telo Jakovljević Dragana, sa regulatorom na jedinačnoj paljbi – izjave svedoka, izvršena probna ispaljivanja, a posebno sudsko-medicinske karakteristike ukazuju na to da Jakovljević Dragan nije sam sebi naneo konstatovane povrede“, navodi se u izveštaju.

Kako su naveli, nije logično „da neko izvršava samoubistvo, a da ne približi usta cevi telu, već da se nalazi u potpuno neprirodnom položaju“.

„To isključuje samoubistvo, to smo dokazali eksperimentima i na probnom ispaljivanju“, ističe se.

Veštačenja

Zbog suprotstavljenih nalaza vojne i nezavisne komisije, 28. decembra 2005. izdata je naredba za veštačenje treće strane.

Svi nalazi su godinu dana kasnije ustupljeni američkom FBI-ju.

Iz FBI-ja su na osnovu balističkog veštačenja 2008. utvrdili da gardisti nisu izvršili samoubistvo, već da ih je ubila treća osoba.

Iste godine izvršeno je i sudsko-medicinsko veštačenje Ljubiše Dragovića, stručnjaka neuropatologije i forenzičke patologije.

I u tim nalazima se navodi da je gardiste ubila treća osoba, kao i da „nema govora o teorijama koje uključuju samopovređivanje ili samoubistvo“.

Nova komisija

Slučaj tako godinama tapka u mestu, bez novih dokaza.

Posle dolaska na vlast Srpske napredne stranke, kada je na mestu premijera bio Aleksandar Vučić, Vlada je 2016. donela odluku o osnivanju Komisije za ispitivanje okolnosti pogibije gardista.

Međutim, ta komisija je ostala samo mrtvo slovo na papiru.

„Očekivali smo više od Vučića, ali tako stoje stvari“, izjavio je za Novu Janko Jakovljević, otac ubijenog Dragana.

U okviru istrage 2016. je saslušan Vuk Jeremić, sada predsednika Narodne stranke, a tada savetnika predsednika Borisa Tadića.

Beograd, 20. maj 2012. — Boris Tadić, bivši predsednik Srbije, saslušan je 2018. godine oko smrti dvojice gardista.

Jeremić je tada, navodi se, bio prvi koji je Tadića obavestio o ubistvu gardista.

Advokat Božo Prelević je tada negirao da je Jeremić prvi saznao za ubistvo vojnika.

Jeremić je posle saslušanja novinarima rekao da je „reč o zastrašivanju“, zbog najava da će se ponovo politički angažovati u Srbiji.

Krajem 2018. saslušan je i Tadić, koji je na Tviteru objavio da se „rado odazvao pozivu Službe MUP-a za borbu protiv organizovanog kriminala (SBPOK) jer je kao predsednik inicirao nezavisnu istragu o smrti gardista“.

„Nažalost, nisam mogao da doprinesem istrazi novim saznanjima, ali sam predložio da se otvori istraga o povezanosti režima sa organizovanim kriminalom i narko mafijom“, napisao je Tadić.

Tada su pomenuta dva imena – Saše Reljića i Vukašina Maraša, tada zamenika ministra odbrane SCG – o kojima se dosta pisalo u medijima.

Za Maraša, koji je u međuvremenu preminuo, crnogorski mediji su pisali da je zataškao istragu o ubistvu gardista.

„Poslednju informaciju koju imam je da je Saša Reljić dao izjavu u Tužilaštvu, ali ništa se ne radi“, izjavio je Janko Jakovljević za Novu.

„Veoma mali broj ljudi zna šta je on u iskazu rekao i da je spomenuo počinioca“.

Šta dalje?

Vreme prolazi, a porodice i dalje čekaju pravdu.

Petar Milovanović, otac ubijenog Dražena, kaže da je sve stalo u celom slučaju.

„Pojma nemam šta se radi“, izjavio je on za Novu.

„Prolazi 16 godina, a niko ništa ne radi na celom slučaju. Optužnica nije podignuta i sve stoji u mestu, kao i za tog iz Rusije. Spominjalo se, pa se sve ućuta“.

Kako kaže, on odavno više nema nikakve informacije.

„Već dve godine ne mogu da dignem glavu od problema, idem po bolnicama, na dijalizi sam.

„Ni ove godine neću moći da odem na pomen…“

*Ovaj tekst je ažuriran 5. oktobra 2022. godine

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.