Ruske snage su više puta optužene za krađu žitarica od ukrajinskih farmera u oblastima koje su zauzele, kao i drugih useva poput semena suncokreta, zajedno sa đubrivom i poljoprivrednom opremom.

BBC je razgovarao sa poljoprivrednicima, analizirao satelitske snimke i pratio podatke kako bi potražio dokaze o tome kuda ide ukradeno žito.

Nekoliko desetina kilometara od linije fronta, ukrajinski farmer Dmitro kaže nam kako je posao koji je negovao više od 25 godina izgubljen za četiri meseca ruske okupacije.

BBC je pokušao da kontaktira sa više od 200 farmera čija je zemlja sada na teritoriji koju su zauzeli Rusi.

Dmitro* (nije njegovo pravo ime u cilju lične zaštite) bio je jedan od retkih koji je bio spreman da nas upozna.

„Ukrali su nam žito. Uništili su nam prostorije, uništili nam opremu.“

On kaže da ruske snage sada zauzimaju 80 odsto od desetina hiljada hektara koje obrađuje i optužuje ih za krađu žitarica u industrijskim razmerama.

„Pljačkali su nam kancelarije, čak su izvlačili žice iz zidova i fotografije naših rođaka.“

Sigurnosne kamere na jednom od pogona kompanije snimile su trenutak kada su Rusi stigli.

CCTV image — Snimak sa sigurnosnih kamera – trenutak kada ruska vojska stiže do skladišta sa hranom

Zamaglili smo deo okoline da bismo zaštitili identitet vlasnika farme, ali simbol Z, koji koriste ruske snage u Ukrajini, jasno je vidljiv na vojnim vozilima.

Kasnije na snimku, jedan vojnik primećuje sigurnosnu kameru i puca u nju, ali promašuje.

BBC je takođe došao do dokumenata u kojima se navode farme na kojima će žito biti prebačeno lokalnim okupacionim vlastima.

Odvojena istraga BBC-ja na ruskom i BBC-ja na ukrajinskom pokazala je da u nekim slučajevima Rusi teraju ukrajinske poljoprivrednike da prodaju žito po cenama znatno nižim od tržišnih i potpisuju dokumenta koji dokazuju da je kupljeno „legalno“.

Dok se u ranijim izveštajima BBC ruskog i ukrajinskog servisa najčešće govorilo o jasnoj krađi koju su činile ruske snage, farmeri navode da je došlo do promene taktike jer Rusi shvataju da bi, ako ne plate ništa, buduće žetve mogle biti sabotirane.

Poljoprivrednici kažu da moraju da prihvate niske cene jer nemaju alternativu i moraju da kupuju gorivo i plaćaju radnike.

Emili Potl, advokatica za međunarodno pravo, rekla je za BBC da bi ove radnje mogle da naruše pravila Ženevske konvencije i Međunarodnog krivičnog suda koja regulišu okupacione vlasti.

Kontaktirali smo sa ruskim vlastima da bismo se raspitali o ovim navodima, ali još nismo dobili odgovor.

Međutim, neki zvaničnici u oblastima pod ruskom kontrolom otvoreno su govorili o tome da se ukrajinsko žito uzima iz oblasti koje sada kontrolišu.

Dmitro kaže da su u nekoliko kamiona za žito koje su odvezli Rusi ugrađeni GPS uređaji.

Bili smo u mogućnosti da iskoristimo ove podatke da vidimo da su otišli na jug u Krim, koji je Rusija anektirala 2014, a zatim i u Rusiju.

Prema GPS podacima, oba kamiona su se zaustavila u blizini skladišta – identifikovanog kao lokacija za istovar i skladištenje žita – u gradu Oktjabrski na Krimu.

Na satelitskom snimku od 14. juna ove godine vidi se kolona kamiona na putu pored objekta.

Ovo nisu kamioni za koje imamo GPS podatke, već se čini da su to druga teretna vozila namenjena za transport žitarica.

Vidimo da se skladište nalazi pored železničke pruge, koja bi se mogla koristiti za transport žita ili u Rusiju ili do luka na južnom Krimu.

Čini se da na krovu skladišta takođe postoji simbol Z – amblem ruske invazije.

Kolone na granici

Postoje i satelitski snimci na dve ključne ulazne tačke na Krim, u Čonharu i Armjansku, na kojima se mogu videti kolone vozila koja bi se mogla koristiti za transport žitarica i drugih proizvoda.

Slika sa ulazne tačke Čonhar snimljena 17. juna prikazuje red kamiona dug više od pet kilometara.

Ovaj intenzitet drumskog saobraćaja na Krimu je neuobičajen jer Ukrajina nije imala pristup tom području otkako ga je pripojila Rusija 2014. godine i izvozila je žito i druge proizvode iz drugih krajeva.

Izvestan nivo saobraćaja bi se mogao objasniti time da su u pitanju prazni kamioni koji su se vraćali sa okupiranih područja i dostavljali zalihe ruskim trupama.

Ali očigledno tumačenje je da mnogi kamioni prevoze žito – ili druge proizvode poput semena suncokreta – uzetih od ukrajinskih farmera.

Satelitski snimci grada Džankoja na Krimu pokazuju kolonu kamiona koji čekaju na putu pored skladišta žitarica i blizu železničke stanice.

Na slikama se vide teretni vozovi sa vagonima tipa koji se koriste za prevoz žitarica i drugih proizvoda na stanici pored skladišta.

Vozovi iz Džankoja su povezani sa lukama Sevastopolj i Kerč, gde se proizvodi mogu prebaciti u Rusiju ili u inostranstvo.

Gde se odvozi ukrajinsko žito?

„Oni prvo odvoze žito na anektirani Krim, gde ga transportuju u Kerč ili Sevastopolj (luke), zatim utovaruju ukrajinsko žito na ruske brodove i odlaze u Kerčki moreuz“, kaže Andrij Klimenko, ekspert Strateških studija Instituta za Crno more u Kijevu.

„Tamo, u Kerčkom moreuzu (između Krima i Rusije), prebacuju ukrajinsko žito sa malih brodova na teretne brodove, gde ga mešaju sa žitom iz Rusije ili u nekim slučajevima plove u ovu oblast samo da bi pokazali kako tovare rusko žito“.

On dodaje da se roba potom izvozi sa ruskim sertifikatima, uz navode da je u pitanju rusko žito.

Brodovi se tada često kreću ka Siriji ili Turskoj.

Turski ministar spoljnih poslova Mevlut Čavušoglu rekao je da su istražene tvrdnje o slanju ukrajinskog žita u Tursku i da do sada nisu pronađeni nikakvi dokazi da se to događa.

„Videli smo da je luka polaska brodova i poreklo robe evidentirano kao rusko“, rekao je on.

Neuobičajen obim aktivnosti u Sevastopolju

Satelitski snimci sa terminala za žito Avlita u luci Sevastopolj na zapadu Krima pokazuju visok nivo aktivnosti tokom juna, sa žutim materijalom u skladu sa bojom žitarica koji se utovaruje na niz brodova.

Pregledali smo slike istog terminala u junu tokom proteklih nekoliko godina i čini se da je ova količina aktivnosti neobično visoka.

Neki stručnjaci sa kojima smo razgovarali rekli su da se ova aktivnost može objasniti samo žitom transportovanim iz kopnenog dela Ukrajine.

„Krim zapravo ne uzgaja mnogo žitarica za izvoz, to nije mesto gde se uzgajaju ti usevi“, kaže Marija Bogonos, stručnjakinja za poljoprivrednu politiku na Kijevskoj školi ekonomije.

Takođe, ne bi imalo geografskog smisla da Rusija koristi luke u Sevastopolju za izvoz sopstvenog žita.

Ali Majk Li, stručnjak za poljoprivredu u Green Square Agro, koji je radio i u Ukrajini i u Rusiji, kaže da bi nešto žitarica koje dolazi sa Krima moglo biti deo zaostatka u prošlogodišnjoj žetvi, koji se čuva u skladištu zbog rata.

„Krim je pod ruskom kontrolom, ali su i tamo pogođeni lanci snabdevanja.“

Brodovi koji isključuju uređaje za praćenje

Sa Krima, američke i ukrajinske vlasti i izveštaji medija naveli su devet brodova za koje veruju da su prevozili ukradeno ukrajinsko žito u inostranstvo.

Koristeći podatke Lloyd’s List Intelligence (LLI), BBC je pratio ove brodove na putovanjima između Krima i luka u Turskoj i Siriji od aprila.

LLI kaže da su brodovi koristili ono što bi pomorski stručnjaci opisali kao „obmanjujuću“ praksu jedrenja – isključivanje uređaja za praćenje kada uđu u Crno more ili se kreću oko Kerčkog moreuza u blizini Krima, ili kasnije, kada se približavaju sirijskoj obali.

Kada se uređaji za praćenje vrate na mrežu, pokazuju da brodovi plove na jug i mnogi prijavljuju manju dubinu u vodi, što sugeriše da su preuzeli teret tokom perioda dok praćenje nije radilo.

BBC je mapirao putovanja tri broda: Matros Pozynich i Sormovskiy 48, u vlasništvu dve kompanije u Rusiji, kao i Finikia, čiji je vlasnik sirijska Opšta pomorska uprava.

Pokušali smo da kontaktiramo sa vlasnicima registrovanim u Rusiji i da ih pitamo o putovanjima, ali nismo dobili odgovor.

Nismo uspeli da dođemo do sirijskih vlasnika.

Uprkos prazninama u istorijama uređaja za praćenje, satelitski snimci su otkrili gde su se nalazili neki od brodova.

ukrajinsko žito, brodovi — Utovar žitarica na brodove

Slike servisa Maksar (Maxar) prikazuju brod Matros Pozynich u Sevastopolju na Krimu sredinom maja.

Tokom ovog putovanja, doplovio je do Kerčkog moreuza, imao je pet dana zamračenje transpondera, a zatim se ponovo pojavio stotinama milja južno u Crnom moru.

Kasnije je snimljen u sirijskoj luci Latakija, ali je sistem za praćenje bio isključen.

Prema konvenciji Ujedinjenih nacija o bezbednosti na moru (SOLAS), brodovi moraju imati stalno uključene uređaje za praćenje lokacije, osim ako to ne predstavlja pretnju po njihovu bezbednost – na primer od piraterije.

Mišel Vize Bokman, urednica sektora tržišta u Lojdsu, smatra da nema opravdanja za isključivanje tragača u blizini Krima ili blizu sirijske obale.

„Ova praksa očigledno nije povezana sa rizicima od piraterije“, kaže Bokmanova.

„Drugi brodovi imaju uključene transpondere, pa zašto onda oni nemaju?“.

Dodatna istraživanja u Ukrajini: Hana Vtikenvajder, Sira Tijerij, Ana Hornus

Dodatna istraživanja u Londonu: Džoš Čitam, Džejk Horton, Danijele Palumbo, Ervan Rivo i Andrej Zaharov.

Pogledajte video: Ruski vojnici snimljeni kako ubijaju ukrajinske civile