Samo nedelju dana od obeležavanja godišnjice početka ruske invazije na Ukrajinu, iz medija bliskih Kremlju stižu informacije da Srbija navodno prodaje oružje ukrajinskoj vojsci.

Ruski portal Mash je nedavno objavio tekst bez navođenja izvora, neverifikovana dokumenta i snimak, na osnovu kojih tvrde da je namenska industrija Krušik prodala 3.500 artiljerijskih granata Ministarstvu odbrane Ukrajine.

Prema objavljenim dokumentima, čija verodostojnost još nije utvrđena, u transakciji su učestvovale po jedna kanadska, slovačka, američka i turska firma.

Iz Ministarstva odbrane Srbije i namenske industrije Krušik demantovali su ove informacije, dok je Rusija izrazila „najdublju zabrinutost“ i zatražila zvanično pojašnjenje Beograda o ovim informacijama.

• Otkud srpsko oružje u Mjanmaru – šta znači rezolucija Evropskog parlamenta
• Velika Britanija uvela sankcije dvojici Srba sa Kosova i trgovcu oružjem iz Beograda
• Trgovac naoružanjem Slobodan Tešić u FinCEN dosijeima

Ovo nije prvi put da se u javnosti pojavljuju navodi o tome da Srbija prodaje oružje Ukrajini.

U poslednjih šest godina spekulisalo se da su se na ukrajinskom ratištu pojavile minobacačke granate proizvedene u Krušiku i automatske puške iz fabrike Zastava oružje u Kragujevcu.

BBC se upitima obratio Ministarstvu trgovine Srbije, nadležnom za izdavanje izvoznih dozvola za naoružanje, Ministarstvu odbrane Ukrajine, ukrajinskoj carini i kompanijama koje se pominju u objavljenim dokumentima, ali odgovore nismo dobili do objavljivanja teksta.

‘Nad ruskim građanima lete srpske granate’

„Deo neprijatne stvarnosti – granate iz Srbije lete ka ruskim građanima iz pravca Ukrajine“, piše Mash.

Prema nepotvrđenim dokumentima koje su objavili, granate je od Krušika naručila kanadska kompanija JNJ Export Import, koja ih je iz Srbije prevezla u skladište u Bratislavi.

Navodno je oružje odatle, preko Turske, isporučeno u Ukrajinu, i to američkoj firmi koja posluje na ukrajinskom tržištu.

Kao krajnji korisnik oružja navedeno je Ministarstvo odbrane Ukrajine.

• Ljudi koji šire teorije zavere da rat u Ukrajini ne postoji
• O umetnosti tokom rata: Zašto je otkazan koncert slovenačkog Lajbaha u Ukrajini

Mash je takođe objavio i video na kojem se kadrovi, navodno snimljeni u skladištu oružja u Slovačkoj, smenjuju sa dokumentima koji bi trebalo da posvedoče o kupoprodaji oružja.

BBC na srpskom je na osnovu analize video snimka iz navodnog skladišta u Bratislavi utvrdio da radnici na snimku nose uniforme sa logom turske kompanije „S Sistem Logistics Services Co“.

Uniforme sa logoom, kao i logo na kamionima može se videti u korporativnom videu ove kompanije, objavljenom na Jutjubu i njenom sajtu.

Ona ima skladišta i druge objekte na više lokacija u Turskoj, među kojima je i aerodrom u Istanbulu.

Prema informacijama dostupnim na sajtu ove firme, ona nema skladišta u Slovačkoj.

Na sajtu „S Sistem Logistics“ navodi se da nudi usluge skladištenja različitih vrsta robe, kao i transport u zemlji i inostranstvu.

Na zvaničnoj internet prezentaciji piše i da je to prva kompanija za integrisane logističke usluge u Turskoj i „pionir inovacija u ovom sektoru, sa prvim privatnim skladištima koji opslužuje avio kompanije“.

Među dokumentima objavljenih u videu je i navodni dokument Ministarstva trgovine Srbije – dozvola za izvoz oružja izdata srpskoj firmi SOFAG doo u vlasništvu ćerke Slobodana Tešića – trgovca oružjem iz Srbije kojem je Velika Britanija krajem prošle godine uvela sankcije.

Ministar odbrane Srbije Miloš Vučević demantovao je navode da Srbija izvozi oružje bilo kojoj od zaraćenih strana, a takođe je ogradio poteze države od poslovanja privatnih kompanija.

„Da li privatne kompanije kupuju na trećim tržištima i prodaju kompanijama u nekim drugim državama, to nije pitanje za Srbiju – to je međunarodna trgovina. Za nas to može da bude interesantno obaveštajno u smislu informacija, a ne zakonske obavezne ili regulative“, rekao je 27. februara.

Spekulacije o prodaji oružja izazvali su „najdublju zabrinutost“ u Kremlju, izjavila je 2. marta portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova.

„Ovo je isuviše ozbiljno pitanje na planu srpsko-ruskih odnosa, potrebno je sagledati činjenice“, ocenila je Zaharova.

Dodala je da se Rusija već obratila srpskom Ministarstvu spoljnih poslova zahtevajući objašnjenje.

Šta kažu iz Krušika?

Informacije objavljene u ruskim medijima nisu istinite, navodi se u saopštenju namenske industrije iz Valjeva.

„Naglašavamo da se čitav medijski slučaj gradi na korišćenju nepotpunih i nepovezanih informacija, koje pokušavaju da se, na krajnje zlonameran način, stave u negativan kontekst“, navode u saopštenju.

Iz Krušika dodaju i da u objavljenim dokumentima postoje nedoslednosti – u navodnom pravnom sledu prodaje oružja pominju se dve različite vrste artiljerijskih granata – M-21 „GRAD“ i GRAD-200.

Ukazuju i da rakete koje proizvode ne nose oznaku M-21 „GRAD“, već samo GRAD-200.

„Nijedna naša raketa, niti mina, od otpočinjanja sukoba u Ukrajini, nije ugovorena, a da je krajnji korisnik neka od strana učesnica u sukobu“, rekli su iz Krušika.

Ko je objavio navode o prodaji oružja?

Navode da je Srbija Ukrajini prodala Grad rakete proizvedene u Krušiku ruski Mash je objavio 27. februara.

Vlasnik portala Mash je kompanija News Media, u većinskom vlasništvu Arama Gabreljanova – urednika bliskog Kremlju.

Jedan je od glasova koji u ruskoj javnosti veličaju invaziju na Ukrajinu.

Tokom prethodnih godina, učestvovao je i rukovodio raznim medijima čiji je rad finansiran iz državnog budžeta Rusije.

U novembru 2022. godine, sa još dvojicom novinara, dobio je grant predsednika Rusije od 450.000 evra za pokretanje novih medijskih projekata u otcepljenim ukrajinskim regionima, samorpoglašenim Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) i Luganskoj Narodnoj Republici (LNR).

Nekoliko dana uoči početka invazije 24. februara 2022. godine, Putin je proglasio nezavisnost ovih oblasti, a posle nepriznatih referenduma, ova dva ukrajinska regiona, uz Zaporošku i Hersonsku oblast, Rusija je pripojila mimo međunarodnom pravu.

Rusija je prethodno, 2014. godine anektirala i poluostrvo Krim na jugu Ukrajine.

Od Azije do Afrike – gde se još našlo oružje iz Srbije

Početkom februara 2021. godine vojska Mjanmara, države na jugoistoku Azije, izvršila je državni udar, svrgnula je demokratski izabranu vladu.

Nekoliko dana posle puča, oružje iz Srbije dostavljeno je mjanmarskoj vojsci, a Vlada Srbije odobrila je transfer oružja i municije vlastima Mjanmara i u martu, aprilu i junu 2021, navodi se u izveštaju specijalnog izvestioca Ujedinjenih nacija za Mjanmar, koji je objavljen februara 2022. godine.

Iz Ministarstva spoljnih poslova Srbije su njegove tvrdnje i poručili su da je izveštaj „baziran na spekulacijama i neimenovanim izvorima, a ne na međunarodno verifikovanim činjenicama“.

Amnesti internešnal je 2018. godine od Srbije zatražio da prestane da izvozi oružje u afričku državu Kamerun nakon što je objavljen snimak pogubljenja dve žene i dvoje dece, za koje su tvrdili da je izvršeno puškama proizvedenim u Srbiji.

Kamerunska vojska je pogubila žene i decu za koje je sumnjala da su pripadnici organizacije Boko Haram, rekli su tada iz Amnesti internešnala.

Rasim Ljajić, nekadašnji ministar trgovine, za BBC na srpskom 2018. godine rekao je da Srbija neće odustati od izvoza jer „ne može da zna kako će se koristiti oružje koje se proda“.

Pogledajte video: Snimak ubijanja žena i dece srpskom puškama

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]