Počinje četvrti dan od početka invazije ruske vojske na Ukrajinu.
U subotu su vođene žestoke borbe oko prestonice Kijeva, ali i u drugim delovima zemlje, gde ruske trupe napreduju iz raznih pravaca koristeći različito naoružanje.
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko uveo je zabranu kretanja u prestonici od subote uveče do ponedeljka ujutru.
Svako ko bude viđen na ulici smatraće se ruskim „saboterom“, rekao je Kličko.
U Kijevu su se čule sirene koje upozoravaju na moguće napade ruskih snaga tokom noći, posle neuspešnih pokušaja u prethodna 24 sata.
Sirens right now in Kyiv pic.twitter.com/14QDuibKOy
— Alexander Marquardt (@MarquardtA) February 26, 2022
Ogroman broj ljudi napušta domove u Ukrajini, a na granici sa Moldavijom već 27 sati žene i deca čekaju da uđu u ovu zemlju.
Sve su veće šanse da će biti pokrenuto isključivanje Rusije iz globalnog platnog sistema Svift posle ublažavanja stavova Nemačke o ovom pitanju.
Nemačka je takođe saopštila da će poslati anti-tenkovske rakete i drugo oružje u Ukrajinu, povukavši potez koji predstavlja veliku promenu u politici Berlina.
Velika Britanija i još 25 zemalja obavezale su se da će poslati još oružja i pomoći Ukrajini.
Ruski predsednik Vladimir Putin u četvrtak, 24. februara izdao je naredbu za „specijalnu vojnu operaciju“ sa namerom da, kako je naveo, oslobodi višegodišnjeg ugnjetavanja i ubijanja stanovnike u otcepljenim regionima Ukrajine, Donjeck i Lugansk.
Prema dosadašnjim podacima obe strane, koje je nemoguće nezavisno potvrditi, žrtava ima na obe strane, kao i među civilima.
Zapadne zemlje uvele su niz privrednih i finansijskih sankcija Rusiji, a Amerikanci i Britanci su uveli kaznene mere Putinu i nekim od njegovih najbližih saradnika.
Iako su i ruske i ukrajinske vlasti pristale na pregovore, za sada nema naznaka da će razgovori biti organizovani.
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
- Ulične borbe na kilometre od centra Kijeva, predsednik Ukrajine odbio ponudu Amerike da ga evakuišu
- Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
Šta znamo do sada:
Valsti u Harkovu, drugom najvećem gradu u Ukrajini, tvrde da su oružane snage odbije napad ruske vojske. Obližnji gradi Ohtirka pretrpeo je snažno bombardovanje.
Lider ruskog regiona Čečenije rekao je da su njegovi borci otišli u Ukrajinu da se pridruže jedinicama ruske vojske.
Mađarski premijer Viktor Orban rekao je za BBC da će njegova zemlja u potpunosti podržati sve sankcije Evropske unije uvedene Rusiji.
Posle gotovo dva dana od početka invazije, Srbija je saopštila stav da podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali ne uvodi sankcije Rusiji.
Procenjuje se da je više od 120.000 ljudi napustilo Ukrajinu otkako je počela invazija.
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je u subotu odbio ponudu Amerikanaca da bude evakuisan iz zemlje.
Zelenski, koji tvrdi da je on glavna meta ruskog napada, rekao je da su ukrajinske snage sprečile ruski pokušaj da ga zarobe i postave „marionetskog lidera kao u Donjecku“.
„Njihov plan je osujećen“, rekao je Zelenski.
Ukrajinske snage kontrolišu Kijev i gradove oko njega, kaže on.
“Нужно закончить эту войну”: Зеленский записал новое обращение pic.twitter.com/By27WkYa4M
— bbcrussian (@bbcrussian) February 26, 2022
Ofanziva i borbe oko Kijeva
Posle zauzimanja aerodroma Gostomol u blizini Kijeva, ruske snage nastavile su da napadaju položaje ukrajinske vojske oko prestonice.
Ukrajinski zvaničnici kažu da su ruske snage naišle na žestok otpor i odbijeno je nekoliko napada.
Ministarstvo odbrane je na Fejsbuku u subotu objavilo da je jedna vojna jedinica uspela da odbije ruske snage u blizini glavnog grada.
U prigradskom kijevskom naselju u subotu ujutru pogođena je stambena zgrada.
Pogledajte video
Ruske snage zauzele Melipotolj
Ruske trupe zauzele su grad Melitopolj u južnom ukrajinskom regionu Zaporožje, javljaju ruski mediji Interfaks i Sputnjik, pozivajući se na ministarstvo odbrane zemlje.
Melitopolj je grad srednje veličine sa oko 150.000 stanovnika u blizini ključne ukrajinske luke Mariupolj.
- Žestoke borbe, Kijev na udaru – u fotografijama
- Ruska vojska zauzela Černobilj – šta to znači
- Šta se desilo ukrajinskim vojnicima na malom ostrvu zloćudnog imena
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da su ruske snage preuzele kontrolu nad teritorijom u zoni zatvorene nuklearne elektrane u Černobilju.
Želimo da ispričamo vašu priču: Da li ste vi ili vaši bližnji trenutno u Ukrajini?
Tražimo priče ljudi sa Balkana koji su trenutno u Ukrajini. Kakva je situacija u mestu u kome se nalazite i kako utiče na vas?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Raste broj žrtava
Broj žrtava, ranjenih i gubitaka u naoružanju teško je nezavisno potvrditi.
Tokom prvog dana ruske invazije poginulo je najmanje 450 ruskih vojnika i 194 Ukrajinca, među kojima 57 civila, izjavio je Džejms Hepi, državni sekretar Ministarstva odbrane Velike Britanije.
Prethodno su Ujedinjene nacije saopštile da je ubijeno 25 civila, a da je 102 ranjenog u vazdušnim napadima širom zemlje.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Kako je sve počelo?
Putin je 24. februara naredio napad na Ukrajinu.
Rekao je da Rusija ne želi da okupira Ukrajinu, već da oslobodi „ugnjetavani i ubijani narod“ u regionima Donjeck i Lugansk, čiju je samoproglašenu nezavisnost prethodno priznao.
Putin je često iznosio optužbe da su Ukrajinu preuzeli ekstremisti, još otkako je proruski predsednik Viktor Janukovič zbačen sa vlasti 2014. godine, posle višemesečnih protesta.
Rusija je tada uzvratila zauzevši južni deo zemlje Krim, i podstakla pobune na istoku Ukrajine, gde se separatisti koje podržava Moskva već godinama bore sa ukrajinskim snagama u ratu koji je do sada odneo 14.000 žrtava.
Putin je rekao da subanderovci – što se odnosi na antisovjetskog borca iz Drugog svetskog rata Stepana Banderu – i neonacisti „postavili teško naoružanje, između ostalog, i sisteme za višestruko lansiranje raketa“ u gradovima poput Kijeva i Harkova.
Pod neonacistima je mislio na pripadnike Azov bataljona koji je deo ukrajinskih snaga.
„Još jednom se obraćam pripadnicima ukrajinskih oružanih snaga: ne dozvolite neonacistima i banderovcima da koriste vašu decu, žene i starce kao živi štit.
„Preuzmite vlast u vlastite ruke. Izgleda da ćemo se vi i mi lakše dogovoriti nego sa tom bandom narkomana i neonacista u Kijevu“, poručio je ruski predsednik.
„Ponašaju se kao teroristi širom sveta, štiteći ljude kako bi optužili Rusiju da izaziva žrtve među mirnim stanovništvom.
„Pouzdano se zna da se sve ovo dešava po preporukama stranih konsultanata, pre svega američkih savetnika“, rekao je Putin.
Pogledajte video: Pozadina sukoba Ukrajine i Rusije
Pregovori
Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski u petak je u dva navrata pozivao rusku stranu na pregovore.
Putin je potom, preko portparola, objavio da je spreman da razgovara, ali pod uslovom da dijalog bude usmeren isključivo na neutralni status Ukrajine i da se pregovori vode u glavnom gradu Belorusije, Minsku.
Ruski zvaničnici su prethodno saopštili da su spremni za razgovore tek kada ukrajinska vojska podnese ostavku.
Šta je uradio Zapad?
Uveden je niz sankcija Rusiji, a potom su SAD, EU i Velika Britanija uveli i dodatne mere Putinu i ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu.
EU i Britanija su zamrzle imovinu ruskih zvaničnika, a SAD su im, pored toga, uvele i zabranu putovanja.
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, rekao je da će ta alijansa rasporediti snage po istočnoj Evropi kao vid kolektivne odbrane članica.
Američki predsednik Džozef Bajden potpisao je odluku o hitnoj isplati 600 miliona dolara Ukrajini, od čega je više od polovine namenjeno vojsci te zemlje.
Savet Evrope je odlučio da suspenduje Rusiji pravo na predstavljanje u Komitetu ministara i u Parlamentarnoj skupštini.
Evropska fudbalska unija oduzela je ruskom Sankt Peterburgu domaćinstvo finala Lige šampiona.
Uz to, ruski i ukrajinski klubovi i reprezentacije igraće utakmice kao domaćini u međunarodnim takmičenjima na neutralnom terenu.
Rusija je izbačena i iz takmičenja za Pesmu Evrovizije 2022.
Šta kaže Kina?
Odbija da osudi napad Rusije na Ukrajinu.
Portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin odbio je da dešavanja u Ukrajini nazove „invazijom“.
Vang je rekao da Kina i dalje priznaje Ukrajinu kao legitimnu državu, ali nije komentarisao da li će Peking priznati otcepljene republike na istoku Ukrajine.
- Urednica BBC Ukrajina: Spakovala sam torbe, uzela sina za ruku i napustili smo Kijev
- Lavov – grad koji je postao utočište za Ukrajince uplašene zbog ruskog napada
Kako je reagovala Srbija?
Više od 36 sati posle početka agresije Rusije na Ukrajinu, zvanični Beograd saopštio je stav – podržava teritorijalni integritet Ukrajine, ali i ne želi da uvodi sankcije Rusiji.
Odgovarajući na pitanja o sankcijama, predsednik Srbije Vučić se zapitao i šta bi se desilo kada bi Srbija preko noći uvela sankcije Rusiji i ponudio je svoj odgovor
„Da uvodimo sankcije onima koji nama nisu uveli sankcije devedesetih, koji sada nisu uveli sankcije Republici Srpskoj, koji su nas 2015. sačuvali u Ujedinjenim nacijama?
„Mi to uradimo i sutra više nema Rezolucije 1244 – nema ničega“, rekao je na konferenciji za novinare 25. februara.
Druge balkanske zemlje su osudile rusku invaziju i uvele sankcije Moskvi.
Pogledajte video o napadu ruske vojske na Ukrajine
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
