Uništenje ukrajinske brane Nova Kahovka moglo bi da ima ekološke posledice koje će se osećati godinama, rekli su za BBC ekolozi i humanitarne organizacije.
Ujedinjene nacije su upozorile da može imati i ogroman uticaj na svetsko snabdevanje hranom, predvidevši da bi cena hrane mogla da skoči širom sveta.
Humanitarni radnici opisuju kako u reci plutaju naftne mrlje, mrtve ribe, životinje i ljudski leševi.
Zabrinutost vlada i oko uticaja teških metala, goriva, đubriva i drugih hemikalija koje su se pomešale sa vodom iz poplave.
Stotine hiljada ljudi ostale su odsečene od pijaće vode, aktuelni usevi su poplavljeni, a vlada bojazan da bi zagađivači mogli da ostave trajne posledice po ljudsko zdravlje, obradivo zemljište i osetljive divlje životinje.
- Napad na veliku branu u Ukrajini: Kome je ovo išlo u prilog
- Satelitski snimci: Kako ruske snage spremaju odbranu od ukrajinske kontraofanzive
- Borbe do poslednje ulice Bahmuta, „tvrđave ukrajinskog morala“
Pokrivajući površinu veću od dve hiljade kvadratnih kilometara, Kahovka je najveći ukrajinski rezervoar.
Toliko je širok da na nekim mestima ne možete da vidite sa jedne obale drugu.
„Duž obala su locirane železna i druge metalne industrije.
„Njihove emisije i otpaci sadrže teške metale nataložene u mulju na dnu rezervoara, ali ih sada uskomešane vode podižu i nose nizvodno“, kaže Ana Ambrosova, ukrajinska industrijska ekološkinja.
Ona dodaje da će se teški metali „postepeno slegati u poplavljenim područjima i zagađivati ih, te je potrebno to zemljište čistiti, što zahteva mnogo vremena.“
Stručnjaci su zabrinuti i za industrijska postrojenja nizvodno od brane, uz obale reke Dnjepar.
Grinpis posebno ukazuje na naftne rafinerije i benzinske pumpe.
RIČ, humanitarna inicijativa koja obezbeđuje podatke tokom kriza i katastrofa, kaže da je identifikovala 24 lokacije koji su uzrok za značajnu zabrinutost zato što su već oštećene, a koriste se za pohranjivanje materijala koji su štetni po ljudsko zdravlje i životnu sredinu.
Neke su posebno blizu grada Hersona, jednoj od oblasti koja je najviše pogođena probijanjem brane.
RIČ je u pisanom odgovoru za BBC rekao da se na slikama vidi da su naftni proizvodi iscureli sa dve benzinske pumpe u Hersonu, a da se nafta izlila iz Hidroelektrane Kahovka.
Pretnju mogu da predstavljaju, kako su naveli i dodatne supstance kao što su antibiotici, hlorin, rastvarači i alkohol izopropil.
Ambrosova takođe upozorava da su potopljena i skladišta koja čuvaju pesticide korišćene za lokalnu poljoprivredu i da su se mnoge od tih supstanci „rastvorile u vodi na velikim područjima“, koja bi na kraju mogla da završi u Crnom moru.
UN su upozorile da će posledice po obradive površine pogoditi čitav svet.
Ovu oblast nazivaju svetskom žitnicom, zato što obično proizvodi milione tona hrane kao što su pšenica, suncokretovo ulje i povrće, ne samo za Ukrajinu već i za mnoge druge zemlje.
Rezervoar Kahovka snabdevao je polja vodom preko vitalnih sistema navodnjavanja, koji su sada odsečeni.
Stručnjaci, među njima i Ambrosova, kao i ukrajinski zvaničnici tvrde da je bez tih mreža zemljište u opasnosti od isušivanja i propadanja.
„Pogođena oblast je sada ugrožena od moguće dezertifikacije u narednih najmanje pet do deset godina“, kaže Solskji Mikola, ukrajinski ministar agrarne politike i hrane.
On očekuje da će biti potrebno još bar toliko vremena da se ponovo izgradi brana Nova Kahovka i sistem navodnjavanja.
U međuvremenu, Ujedinjene nacije su predvidele da će cena hrane skočiti u čitavom svetu, što će imati velikog uticaja na ugrožene zemlje, naročito u Africi.
Humanitarni radnici u kraju ističu da postoji rizik i po zdravlje ljudi.
- „Čak se ni pas nije probudio“: Kako ruski mediji izveštavaju o napadu dronova na Moskvu
- Ko su naoružani ljudi koji su upali u Rusiju iz Ukrajine
- Rusija optužena da krade ukrajinsko žito, gde ga odvozi
Voda od poplava prekrila je groblja i mesta na kojima se sahranjuju mrtve životinje, prema Samiru Čalubu iz humanitarne agencije Mersi korps.
„Neki leševi su primećeni kako plutaju po vodi, što nas je samo dodatno zabrinulo“, kaže on.
Jednako je zabrinut i Dmitrij Zviadadze iz Norveškog saveta za izbeglice, međunarodne humanitarne organizacije koja pomaže poplavljenim zajednicama.
„Mrtve životinje mogu da se vide kako plutaju i sada vlada zabrinutost da bi ljude mogla da snađe kolera i mi se pripremamo za to“, ukazuje on.
Uz to, Ukrajinska grupa za očuvanje prirode, nevladina organizacija, navela je pet nacionalnih parkova i više od 30 zaštićenih oblasti između ostalog i močvare od međunarodnog značaja kao pogođene poplavom.
Rezervoar Kahovka i dnjeparsko poplavno područje bile su glavne lokacije za gnežđenje ptica kao što su žuta čaplja, mala čaplja i ibis.
Njihova budućnost sada je pod velikim znakom pitanja, baš kao i budućnost Nordmanovog miša (Sicista loriger).
UNCG kaže da je dve trećine svetske populacije ovog miša poplavljeno i da se strahuje da bi to moglo da dovede do njegovog izumiranja.
Organizacija je istakla i posledice po reptile i vodozemce kao što su stepski poskok, stepski smuk, sarmatska pacovska zmija, glatki gušter-vodenjak sa zmijskom krestom i obični gušter-vodenjak.
Tražili smo komentar ruskog ministarstva za životnu sredinu, ali nismo dobili odgovor.
Pogledajte i ovu priču
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
