Ukrajina i Rusija: Kineski predsednik Si Đinping stigao u Moskvu, ruska vojska granatirala region Donjecka

Dok nadležni prikupljaju informacije o šteti i žrtvama posle raketnog napada na Kramatorsk u ponedeljak ujutru, kineski predsednik Si Đinping stigao je u Moskvu na sastanak s predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

Njegova poseta, prva otkako su ruske trupe napale Ukrajinu, održava se nekoliko dana poštoje Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje predsednika Putina zbog navodnog ratnog zločina.

Iz Pekinga kažu da je ovo putovanje „za prijateljstvo i mir“, a iz Rusije da će lideri razgovarati o „sveobuhvatnom partnerstvu i strateškoj saradnji“

Kina je prošlog meseca ponudila predloge za okončanje sukoba u Ukrajini, što je na Zapadu naišlo na „mlake“ reakcije.

Zapadne zemlje su ranije upozoravale Peking da ne snabdeva Moskvu oružjem.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece Rusija je počinila ratni zločin, kažu iz UN
• Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag“
• „Možete da obnovite Marijupolj, ali ne možete da vratite mrtve“

Na konferenciji za novinare, sazvanoj dok je Si Đinping išao u Rusiju, portparola kineskog ministarstva spoljnih poslova Vanga Venbina pitali su da li je Rusija koristila kinesku municiju u Ukrajini.

On je iskoristio priliku da podseti novinare da Amerika, a ne Kina, snabdevaju oružjem ratišta u Ukrajini.

„Američka strana treba da prestane da potpiruje i raspiruje vatru… i da igra konstruktivnu ulogu za političko rešenje krize u Ukrajini, a ne obrnuto“, rekao je on.

Pogledajte snimak Putinove vožnje kroz Marijupolj:

Dan 390.

• Tokom noći granatiran Donjeck
• Kineski predsednik Si Đinping stigao u Moskvu, na sastanak sa Putinom
• Posle Krima, Putin iznenada posetio Marijupolj
• Ukrajina je od Rusije zatražila spiskove dece koja su ilegalno odvedena sa okupiranih teritorija
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
• Kineski predsednik Si Đinping u ponedeljak dolazi u Moskvu
• Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece

Putin traži pomoć od prijatelja

Stiv Rozenberg izveštava iz Moskve

Zamislite da ste Vladimir Putin.

Započeli ste rat koji nije išao po planu, do grla ste u sankcijama, a sada je i Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje za ratne zločine sa vašim imenom.

U ovakvim trenucima vam treba prijatelj. Na scenu stupa Si Đinping.

Predsednik Si je svojevremeno nazvao predsednika Putina „najboljim prijateljem“.

Njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog: obojica su autoritarni lideri i obojica prihvataju ideju „multipolarnog sveta“ lišenog američke dominacije.

U Moskvi se očekuje da potpišu sporazum o „produbljenju sveobuhvatnog partnerstva“ između njihove dve zemlje.

Državna poseta kineskog predsednika je jasan znak podrške Rusiji – i njenom predsedniku – u vreme kada je Kremlj pod intenzivnim međunarodnim pritiskom.

A odnos Rusije sa Kinom je od suštinskog značaja za izdržavanje toga.

„Putin gradi vlastiti blok. On više ne veruje Zapadu – i nikada više neće“, smatra novinar Dmitrij Muratov, bivši dobitnik Nobelove nagrade za mir.

„Dakle, Putin traži saveznike i pokušava da Rusiju učini delom zajedničke tvrđave sa Kinom, kao i sa Indijom, nekim delovima Latinske Amerike i Afrike. Putin gradi svoj antizapadni svet“, dodaje.

U ovom „antizapadnom svetu“, Moskva se u velikoj meri oslanja na Peking – najviše do sada, dok rat besni u Ukrajini.

„Rat je postao organizacioni princip ruske unutrašnje politike, spoljne i ekonomske politike. Postoji opsesija za uništavanjem Ukrajine“, zaključuje Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Za to vam je potrebno oružje, novac i ekonomski spas. Kina obezbeđuje Rusiji barem komponente za oružje i civilnu tehnologiju koja se može koristiti u vojne svrhe. Definitivno obezbeđuje novac“, dodaje on.

Da bi se suprotstavila zapadnim sankcijama i da bi ojačala rusku ekonomiju, Rusija podstiče trgovinu sa Kinom, pre svega u energetskom sektoru.

Očekujte da će na dnevnom redu pregovora Putin-Si biti naftovodi, gasovi i energenti.

Ali, još jednom, zamislite da ste Putin.

Pre godinu dana vi i Si ste izjavili da vaše partnerstvo „nema granica“.

Ako je to zaista tako, da li biste mogli da očekujete da će vam Kina sada pomoći u Ukrajini, snabdevajući Rusiju smrtonosnom pomoći i omogućavajući vojnu pobedu Moskvi?

SAD tvrde da Kina razmatra upravo to. Peking to poriče.

Kako kažu u Rusiji, „nije loše poželeti nešto“ – ali to ne znači da će se to dogoditi.

Ako postoji nešto što je prošla godina pokazala, to je da „partnerstvo bez ograničenja“ ima ograničenja.

Do ovog trenutka Peking je očigledno oklevao da pruži direktnu vojnu pomoć Moskvi, iz straha da ne izazove sekundarne sankcije na Zapadu protiv kineskih kompanija. Što se Pekinga tiče: izvinite Rusiju… prvo je Kina.

Upravo ta poenta je nedavno izrečena vrlo otvoreno u jednoj ruskoj državnoj televizijskoj emisiji.

„Uoči posete predsednika Sija Moskvi, neki stručnjaci ovde su bili preuzbuđeni, čak i ushićeni“, primetio je vojni stručnjak Mihail Hodarenok.

„Ali Kina može imati samo jednog saveznika: samu Kinu. Kina može imati samo jedan skup interesa: prokineske. Kineska spoljna politika je potpuno lišena altruizma“, dodaje.

FOTO: Noću su ruske trupe granatirale region Donjecka

Usred noći između nedelje i ponedeljka, Rusi su izveli raketni napad na Kramatorsk.

Prema preliminarnim informacijama. kuće su oštećene, žrtava nema, napisao je na Fejsbuku Pavel Kirilenko, načelnik donjecke oblasne administracije.

Prema njegovim rečima, u pravcu Volnovahe uništena je zgrada, a u pravcu Donjecka oštećeni su dalekovodi.

• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin

Bitka za Bahmut

Kventin Somervil, BBC dopisnik iz Bahmuta

Ukrajina je povukla crvenu liniju, a ta linija je Bahmut.

Za ovaj grad kažu da je od strateškog značaja, kao i da je u borbama za njega već stradalo desetine hiljada ljudi.

Bitka za grad počela je pre više od sedam meseci, traje do danas i najduža je u ovom ratu.

Dve brigade ukrajinske vojske koje brane južnu periferiju grada pustile su BBC dopisnike na njihove položaje prošle nedelje, dok su se žestoke borbe nastavile u samom Bahmutu i ​​oko njega.

Ovi vojnici su se nekoliko meseci borili kako sa redovnim jedinicama ruske vojske, tako i sa zarobljenicima koje je regrutovao Vagner, koji su punili rovove na ruskoj strani.

Iz ukrajinske vojske kažu da broj ruskih žrtava prevazilaze njihove, ali neprijatelj koristi nove metode u pokušaju da zauzme grad i okolna sela.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]