Ukrajina i Rusija: Moskva priprema formalnu aneksiju četiri okupirane oblasti, Amerika kaže da nikad neće priznati njihovu nezavisnost

Sedam meseci od početka ruske invazije na Ukrajinu, rat bi mogao da uđe u novu, još težu i pogubniju fazu, jer je iz Moskve najavljena formalna aneksija četiri ukrajinske poblasti u kojima su proteklih dana održani nepriznati referendumi.

Iz Kremlja je saopšteno da će u petak, 30. septembra biti potpisani sporazumi o pripajanju tih oblasti Rusiji.

Ratom zahvaćeni regioni, koje ruske i proruske snage ne kontrolišu u potpunosti, čine oko 15 odsto teritorije Ukrajine.

Po sličnom principu, Rusija je 2014. godine anektirala južno poluostrvo Krim posle referenduma, koji takođe nije bio međunarodno priznat.

Uoči formalnog čina aneksije, ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je ukaze o priznavanju nezavisnosti Zaporoške i Hersonske oblasti Ukrajine, što je uvod u pripajanje tih teritorija Rusiji.

U tekstovima dokumenata se navodi da je odluka doneta „u skladu sa opštepriznatim principima i normama međunarodnog prava, priznajući i potvrđujući princip jednakih prava i samoopredeljenja naroda, sadržan u Povelji UN“ i „uzimajući u obzir volju naroda na referendumu održanom 27. septembra“.

Neposredno pred invaziju na Ukrajinu, Putin je potpisao i ukaz o priznavanju nezavisnosti Donjecke i Luganske oblasti, gde su 2014. godine proglašene „narodne republike“.

Antonio Gutereš, generalni sekretar Ujedinjenih nacija, napisao je na Tviteru da „svaka aneksija teritorije jedne države od strane druge države, koja je rezultat pretnje ili upotrebe sile, predstavlja kršenje principa Povelje [UN] i međunarodnog prava“.

„Sjedinjene Države, i želim da budem vrlo jasan u vezi sa ovim, nikada, nikada, nikada neće priznati pretenzije Rusije na suverenu teritoriju Ukrajine“, rekao je Džozef Bajden, američki predsednik.

• Zašto Rusija raspisuje „referendume“ u okupiranoj Ukrajini
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Putin: Kontraofanziva Ukrajine ne menja naše planove

Na moskovskom Crvenom trgu u četvrtak je postavljena bina sa bilbordima na kojima se četiri regiona proglašavaju delom Rusije.

Iz Kremlja je saopšteno da će ceremonija početi u 15 sati i da će Putin održati „opsežan govor“.

Ukrajinska vlada i njeni saveznici proglasili su referendume lažnim, a nije bilo nezavisnih posmatrača na glasanju.

Glasanje je održano u otcepljenim istočnim regionima Donjecka i Luganska, kao i u delovima južnih regiona Hersona i Zaporožja koji su pod ruskom kontrolom.

Proruski zvaničnici iz ukrajinskih oblasti ranije su izneli tvrdnju da je petodnevno glasanje pokazalo ogromnu podršku pripajanju Rusiji.

Rusija ne kontroliše u potpunosti nijedan od četiri regiona koje je odlučila da pripoji.

Iako je najveći deo Luganska u ruskim rukama, Moskva kontroliše samo 60 odsto Donjecka.

Sedam meseci nakon što su ruske snage napale Ukrajinu sa severa, istoka i juga, rat i dalje besni na linijama fronta u sve četiri oblasti.

Glavni grad južnog regiona Zaporožja čvrsto je pod kontrolom ukrajinske vlade, a protivofanziva je u toku u Hersonu.

Osim stanovnika tih oblasti, mogle su da glasaju izbeglice rasute po čitavoj Rusiji, na desetinama biračkih mesta.

Glasanje je bilo organizovano i na Krimu.

Referendume i aneksiju ukrajinskih oblasti do sada nije priznala nijedna zemlja, kao ni Srbija, čije su vlasti saopštile da podržavaju teritorijalni integritet Ukrajine.

Iz zapadnih zemalja osudili su održavanja referenduma, nazivajući ih „lažnim i nameštenim“, uz ocenu da oni nisu bili ni slobodni ni pošteni.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok izjavila je u četvrtak da su ljudi u okupiranim regionima Ukrajine odvođeni iz domova i radnih mesta uz pretnje, a ponekad i uz pretnju oružjem.

SAD su saopštile da će uvesti nove kazne Rusiji zbog referenduma, a zemlje članice EU razmatraju osmi paket sankcija.

Postoje strahovanja da bi posle pripajanja četiri oblasti rat mogao da eskalira.

Iz Kremlja je poručeno da će svaki pokušaj Ukrajine da povrati ove oblasti biti shvaćen kao napad na njenu suverenu teritoriju.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski optužio je Rusiju da je „brutalno prekršila statut UN“ pokušavajući da aneksira teritorije koje su osvojene silom.

„Ova farsa na okupiranoj teritoriji ne može se čak ni nazvati imitacijom referenduma“, rekao je on u utorak uveče.

Dodao je da je to „veoma ciničan pokušaj da se muškarci na okupiranoj teritoriji Ukrajine nateraju da se mobilišu u rusku vojsku kako bi ih poslali da se bore protiv sopstvene domovine“.

• Nema kritičara u ratno vreme: Stanje ukrajinske politike posle pola godine rata sa Rusijom
• „Gde ste bili pre osam godina” i „nije sve tako jednostavno”: Kako i zašto Rusi pravdaju rat u Ukrajini

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba pozvao je EU da uvede još rigoroznije sankcije Rusiji.

„Potreban nam je izuzetno ozbiljan, efikasan odgovor sa konkretnim merama koje će pogoditi rusku ekonomiju.

„Što je mekša reakcija na takozvane referendume, to je veća motivacija za Rusiju da eskalira i pripoji još teritorija“, rekao je on.

Velika Britanija je na nepriznate referendume odgovorila novim sankcijama protiv najviših ruskih zvaničnika uključenih u sprovođenje glasova.

Američki državni sekretar Antoni Blinken ponovio je da Zapad nikada neće priznati ruske aneksije, upozorivši Kremlj na „dodatne brze i ozbiljne posledice“.

Francuska ministarka spoljnih poslova Katarina Kolona, koja je u utorak posetila Ukrajinu, opisala je referendume kao „maskaradu“.

Odgovarajući na pitanje novinara o referendumima, portparol ministarstva spoljnih poslova Kine Vang Venbin rekao je da se „suverenitet i teritorijalni integritet svih zemalja moraju poštovati“,

Ruski predsednik Putin brani organizovanje referenduma.

On kaže da su su osmišljeni kako bi zaustavile ukrajinske vlasti u progonu etničkih Rusa i onih koji govore ruski.

Kijev poriče ove optužbe.

„Spasavanje ljudi na svim teritorijama na kojima se održava referendum je naš prioritet i u centru pažnje čitavog našeg društva i zemlje“, rekao je ruski lider u televizijskim izjavama.

Otkako je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu 24. februara, desetine hiljada vojnika i civila je ubijeno ili ranjeni, a čitavi gradovi i naselja su pretvoreni u ruševine.

Više od 7,4 miliona Ukrajinaca trenutno je evidentirano kao izbeglice, od kojih je skoro 2,7 miliona u Rusiji, podaci su Ujedinjenih nacija.

Pogledajte video o istoriji neslaganja Rusije i Ukrajine

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]