Ukrajina i Rusija: Opsada Marijupolja – ko kontroliše „srce rata“ u Ukrajini

Grad Marijupolj, ključna luka na Azovskom moru, već sedam nedelja nalazi se u središtu žestokih borbi između ruskih i ukrajinskih trupa.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski nazvao ga je „srcem ovog rata“.

Ukrajinske trupe su pokušale da se probiju kroz opsadu grada, ali bez uspeha.

Šta se, dakle, dešava u opkoljenom gradu, u kom se govori da se još nalazi 100.000 stanovnika i 1.500 ukrajinskih vojnika?

• Zašto je Marijupolj toliko važan za Rusiju
• Svedoci užasa u Marijupolju: „Ljudi su padali i umirali na moje oči“
• Zašto Rusija pokušava da opkoli istok Ukrajine

Pre rata

Pre rata, Marijupolj je imao oko pola miliona stanovnika.

Bila je to živahna luka i industrijski centar.

Uprkos njegovoj blizini oblastima koje pod kontrolom drže pro-ruski separatisti, Marijupolj je granatiran 2015. tokom najgore faze borbi u istočnoj Ukrajini.

Grad je uspeo da se oporavi i primao je mnogo stranih investicija.

Ali njegov ekonomski oporavak naglo je stao sa ruskom invazijom 24. februara.

Ključna ruska meta

Grad je postao ključna meta za ruske trupe – tačka na mapi koja bi, ako se zauzme, stvorila kopneni koridor između oblasti pod kontrolom proruskih separatista na istoku Ukrajine i krimskog poluostrva na jugu.

Krim, deo Ukrajine, Rusija je anektirala 2014. godine.

Napadi na porodilište i pozorište

U početku rata, slike bombardovanog porodilišta i, kasnije, uništenog pozorišta u koje su se sklonile stotine civila, postale su neke od najupečatljivijih ilustracija humanitarne krize koju je izazvala invazija.

Rusija već neko vreme govori da je Marijupolj „skoro“ pod njenom kontrolom.

Lider jednog od otcepljenih regiona u istočnoj Ukrajini čak je imenovao novog gradonačelnika.

On je bivši proruski lokalni odbornik, ali još nije preuzeo dužnost.

Ukrajinci tvrde da grad, iako opkoljen i pod delimičnom kontrolom ruskih trupa, još nije do kraja zauzet.

Njegove ključne oblasti, kao što su luka i veliko industrijsko postrojenje – čeličana Azovstal – i dalje su pod kontrolom ukrajinskih snaga.

Dokazano je da je to istina neprestanim borbama i ruskim granatiranjem Marijupolja.

Ali ima znakova da je ukrajinskim trupama sve teže da brane grad.

• Kako je žena preživela udar bombe od 500 kilograma na ukrajinsko pozorište
• Kako izgleda život u gradu pod opsadom

Austrijski vojni stručnjak Tom Kuper kaže da su ruski marinci uspeli da zauzmu delove luke.

„To znači da ukrajinski kontingent sada mora da se brani sa tri strane, umesto samo sa jedne.“

Kuper smatra da je ovaj ruski prodor povezan sa imenovanjem novog ruskog komandanta, generala Aleksandra Dvornikova, koji je vodio operacije u Siriji.

Napad na Marijupolj zaista izgleda kao da je preuzet iz ruske taktike primenjivane u Siriji.

Tu su i nemilosrdno bombardovanje civilnih oblasti, kao i optužbe gradonačelnika Marijupolja da Rusija napada hemijskim oružjem.

Ukrajinski vojnici, marinci i lokalna policija koji se bore protiv ruskog prodora 11. aprila su prijavili da su Rusi upotrebili „nepoznatu otrovnu supstancu“.

Oni su rekli da su trojica ukrajinskih vojnika iskusila simptome trovanja: poteškoće sa disanjem, suve oči i grlo, i povišeni krvni pritisak.

Ministarstvo odbrane Ukrajine reklo je da proverava da li je upotrebljeno hemijsko oružje.

Ali ono je reklo i da je moguće da su vojnici iskusili posledice korišćenja fosforne bombe.

Zapadne obaveštajne službe potvrdile su da postoje dokazi da je Rusija tokom ovog rata koristila zabranjene fosforne bombe.

Rusija je odbacila optužbe za napad hemijskim oružjem.

Ko brani Marijupolj?

Ukrajinske snage koje brane grad sastoje se od bataljona Azov, čiji su pripadnici naznačeni kao ekstremno desničarski, a Rusija ih zove „esktremnim nacionalistima“, dela Ukrajinske nacionalne garde i 36. brigade ukrajinskih marinaca.

Oni postavljaju poruke na društvenim mrežama u kojima traže od ostatka ukrajinske vojske da probiju opsadu Marijupolja, govoreći da su brojčano nadjačani od nadolazećih ruskih snaga jedan na prema deset.

Oni kažu da ih napada 14.000 ruskih vojnika, dok je ukrajinskih vojnika ostalo manje od 1.500.

• Crno sunce na uniformi – simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
• Snimak koji navodno prikazuje ubistvo zarobljenog ruskog vojnika
• Šta su biološko i hemijsko oružje i mogu li biti upotrebljeni u Ukrajini

Portparol Ministarstva odbrane Rusije Igor Konašenkov izjavio je 15. aprila da su oružane snage Rusije zauzele su fabriku Iljič u Marijupolju.

„U gradu Marijupolju, ruske trupe i jedinice narodne milicije Donjecke Narodne Republike potpuno su oslobodile železaru Iljič od ukrajinskih nacionalista“, rekao je Konašenkov, prenela je ruska Izvestija.

Džastin Kramp, izvršni direktor obaveštajne konsultantske kompanije Sibilajn i veteran britanske vojske, u izjavi za BBC 15. aprila opisao je situaciju u Marijupolju „užasna humanitarna tragedija“ sa „užasnim scenama razaranja“, kakve nisu viđene od Drugog svetskog rata.

Borbe će biti, kaže on, neko vreme, posebno usredsređene na čeličanu Azovstal – istočno od centra grada.

„Tamo ima mnogo bunkera iz sovjetskog doba, to je industrijski teren, ukrajinske snage, među kojima i Azov bataljon, dugo su ga pripremale za odbranu.

Pripadnici Azov bataljona su veoma važni za odbranu. Oni su meta za Ruse jer su deo desnice u Ukrajini“.

„Biće veoma teško da ih Rusi izvuku jer se oni neće predati“, kaže Kramp.

Kramp kaže da je oko polovina ukupnih ruskih snaga prvobitno raspoređenih u Ukrajini sada na jugoistoku, dok se veći deo ostatka sprema da se tamo prebaci, a pridružuju im se i proruski separatisti iz otcepljenih uzkrajinskih regiona Donjecka i Luganska.

„Mislim da su pod pritiskom Putina da daju rezultate do prve nedelje maja i parade pobede u Rusiji.

„A to uključuje i naređenje, koliko razumem, da se uništi sve što se ne može do tada osvojiti. Videli ste i da je Kijev ponovo bio meta.

„Dakle, sve je to povezano i Rusija verovatno postaje veoma frustrirana zbog sporog tempa operacije“.

Priča se da je 90 odsto Marijupolja uništeno.

Ukrajinske vlasti procenjuju da je poginulo oko 22.000 civila.

Ali to su grube procene, zato što je Marijupolj odsečen od većeg dela komunikacije sa spoljnim svetom.

Veći deo grada nema struju, gas ili vodu, što znači da je mnogo ljudi možda preminulo od dehidracije ili je izgladnelo do smrti, jednako kao i stradalo u bombardovanju ili u uličnim borbama zaraćenih strana.

‘Ponestaje nam hrane‘

Ukrajinski vojnici koji se bore u Marijupolju uputili su javni poziv u pomoć, rekavši da im ponestaje hrane i vode.

Posle toga, vrhovni komandant oružanih snaga Ukrajine, koji se retko oglašava u javnosti, odgovorio je na društvenim mrežama.

On je rekao da se kontakt sa opkoljenim vojnicima održava i da ostatak ukrajinske vojske radi „sve što je moguće i nemoguće“ da im pomogne.

Naglasio je i da o vojnim operacijama ne treba raspravljati u javnosti.

Ukrajinski predsednik Zelenski je nedavno priznao da Ukrajina prosto nema dovoljno oružja da se probije kroz opsadu.

„Nažalost, ne dobijamo dovoljno municije da okončamo ovaj rat dovoljno brzo, da uništimo neprijatelja koji je došao na našu zemlju“, rekao je on u jednom od redovnih večernjih obraćanja.

Indirektno je prekorio strane sile zato što im ne obezbeđuju sve vrste municije koje je Ukrajina tražila.

Neki civili su u poslednjih nekoliko nedelja uspeli da pobegnu iz Marijupolja.

Ali to je rizičan poduhvat, jer se na civilne automobile i pešake koji putuju duž dogovorenih bezbednih ruta često otvara vatra.

Za ukrajinske vojnike koji su ostali u Marijupolju bekstvo bi bilo još teže.

Aleksej Melnik, ukrajinski vojni stručnjak, kaže da čak i ako bi se otvorila mala rupa u opsadi grada, bilo bi suviše rizično za helikoptere da pokušaju spasavanje ukrajinskih vojnika, zato što bi najverovatnije bili oboreni.

Rusija tvrdi da je poslednjih nedelja iznad opkoljenog grada oboreno nekoliko ukrajinskih helikoptera.

Jesu li izveštaji tačni?

Ukrajinski šef generalštaba nije komentarisao ove izveštaje, a šef lokalne administracije rekao je za ukrajinski BBC da on ne može ni da ih potvrdi ni da ih demantuje.

„Tokom rata, informacije o gubicima osoblja i opreme su državna tajna.“

Istovremeno, savetnik Zelenskog izjavio je ranije da je nekoliko ukrajinskih helikoptera oboreno dok je pokušavalo da dostavi pomoć.

Aleksej Melnik kaže da ruski sistem protivvazdušne odbrane nadzire nebo iznad Marijupolja, čineći svaki pokušaj prodora veoma opasnim i da on ima vrlo male šanse za uspeh.

On kaže da je Marijupolj postao elemenat prekretnice u ovom ratu.

„To je ključni grad za obe strane.“

Za Ukrajinu je on simbol heroizma usred velikih gubitaka vojnika i civila, baš kao i strateški veoma važna tačka.

Kopneni koridor

„Za Rusiju“, kaže Melnik, „potpuno zauzimanje Marijupolja konačno bi pružilo priliku da se pohvali nekakvim konkretnim dostignućem u ovom ratu – stvorivši kopneni koridor do Krima.“

Postoje nepotvrđeni i često oprečni izveštaji o tome kako su se neki ukrajinski marinci predali Rusima.

Mogu se čuti i nepotvrđeni izveštaji o tome da su se neki marinci probili do većeg ukrajinskog kontingenta u gradu, što bi moglo da im pomogne da duže izdrže u odbrani.

Iako izgleda da naveliko brojčano nadjačani ukrajinski vojnici neće moći još dugo da brane Marijupolj, neki ukrajinski zvaničnici kao i mnogi Ukrajinci i dalje se nadaju, a među njima i Zelenski.

„Uprkos svemu, ukrajinsko srce Marijupolj nastavlja da kuca. Nastavljamo da se borimo. Mi smo jaki.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]