Ukrajina i Rusija: Putin iznenada posetio okupirani Marijupolj, prenose ruski državni mediji

U danima kada je Međunarodni krivični sud izdao nalog za njegovo hapšenje po optužbama za ratne zločine, ruski predsedik Vladimir Putin obilazi delove ukrajinske teritorije koji su pod kontrolom ruskih snaga.

U subotu je posetio poluostrvo Krim, na devetu godišnjicu ruske anekcije te ukrajinske teritorije, a u nedelju je došao u iznenadnu posetu Marijupolju, lučkom gradu koju su prošle godine zauzele ruske snage posle velikih borbi.

Snimak koji su obavili ruski mediji, prikazuje Putina kako vozi automobil i razgovara sa lokalnim stanovništvom.

BBC nije potvrdio tačnu lokaciju gde je snimak zabeležen.

Ovo je prva Putinova poseta Marijupolju, a novinska agencija Tas prenosi da je on tamo doputovao helikopterom.

Na snimku se vidi kako Putin razgovora sa zamenikom premijera Rusije Maratom Husnulinom o obnavljanju grada.

• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina zbog navodnih ratnih zločina, šta to za njega znači
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece Rusija je počinila ratni zločin, kažu iz UN
• Vučić o Putinu i optužbama za ratne zločine: „Nisam hapsio ni one koje je tražio Hag“
• „Možete da obnovite Marijupolj, ali ne možete da vratite mrtve“

Marijupolj je pod ruskom okupacijom više od 10 meseci pošto je razoren u jednoj od najdužih i najkrvavijih bitaka u sukobu.

Vlasti Ukrajine kažu da je tamo ubijeno više od 20.000 ljudi.

Analiza UN-a procenjuje da je 90 odsto zgrada oštećeno i da je oko 350.000 ljudi bilo prinuđeno da napusti grad.

Dan 389.

• Posle Krima, Putin iznenada posetio Marijupolj
• Ukrajina je od Rusije zatražila spiskove dece koja su ilegalno odvedena sa okupiranih teritorija
• Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
• Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
• Kineski predsednik Si Đinping u ponedeljak dolazi u Moskvu
• Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece

Bitka za Bahmut

Kventin Somervil, BBC dopisnik iz Bahmuta

Ukrajina je povukla crvenu liniju, a ta linija je Bahmut.

Za ovaj grad kažu da je od strateškog značaja, kao i da je u borbama za njega već stradalo desetine hiljada ljudi.

Bitka za grad počela je pre više od sedam meseci, traje do danas i najduža je u ovom ratu.

Dve brigade ukrajinske vojske koje brane južnu periferiju grada pustile su BBC dopisnike na njihove položaje prošle nedelje, dok su se žestoke borbe nastavile u samom Bahmutu i ​​oko njega.

Ovi vojnici su se nekoliko meseci borili kako sa redovnim jedinicama ruske vojske, tako i sa zarobljenicima koje je regrutovao Vagner, koji su punili rovove na ruskoj strani.

Iz ukrajinske vojske kažu da broj ruskih žrtava prevazilaze njihove, ali neprijatelj koristi nove metode u pokušaju da zauzme grad i okolna sela.

Više o situaciji u Bahmutu, čitaje ovde.

Prigožin kaže da Vagner planira da regrutuje još 30.000 boraca do sredine maja

Jevgenij Prigožin, osnivač plaćeničke grupe Vagner, rekao je da do sredine maja njegova vojna kompanija planira da poveća broj boraca za 30.000.

U saopštenju objavljenom na Telegram kanalu, Prigožin kaže da je u toku aktivna regrutacija boraca širom Rusije.

„Imamo dane kada regrutujemo i do 1.200 ljudi dnevno. Istovremeno, naš prosečan broj se kreće od 500 do 800 [ljudi dnevno], jer sada postoji aktivan rast“, ​​rekao je on.

Pre nedelju dana, Prigožin je saopštio da su u 42 ruska grada otvoreni centri za regrutovanje u grupu Vagner, a pre mesec dana je izneo tvrdnju da Vagner više ne regrutuje zatvorenike.

Američki zvaničnici tvrde da Vagner trpi teške gubitke u bitkama za Bahmut.

Prema Vašingtonu, u januaru je Vagner imao oko 50.000 boraca, od kojih su 40.000 bili bivši zatvorenici kojima je obećano „pomilovanje“ nakon šest meseci učešća u „specijalnoj vojnoj operaciji“.

Krajem februara Vašington je objavio da je Vagner izgubio više od 30.000 ljudi u Ukrajini, od kojih su 9.000 ubijenih.

BBC ne može nezavisno da potvrdi ove tvrdnje.

• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin

Erdogan potpisao sporazum o pridruživanju Finske NATO alijansi

Redžep Tajip Erdogan, turski predsednik, konačno je javno podržao finsku prijavu za pridruživanje NATO alijansi.

Turska je mesecima blokirala Finsku, optužujući je da podržava „teroriste“.

Na konferenciji za novinare u društvu finskog kolege Sauli Ninista, Erdogan je pohvalio „autentične i konkretne korake“ te države po pitanju turske bezbednosti.

Da bi se neko priključio NATO savezu, potrebno je da sve države članice podrže kandidaturu – Finska je sada korak bliže pridruživanju.

O njenoj prijavi sada treba da odluči turski parlament.

Finska, koja se graniči sa Rusijom, podnela je zahtev za članstvo u NATO savez u istom trenutku kada i Švedska – maja 2022.

Njihovo pridruživanje ovom vojnom savezu kočila je Turska.

Turski predsednik i dalje ne podržava Švedsku, te je Finska odlučila da nastavi ovaj put samostalno.

Erdogan smatra da je Švedska prihvatila kurdske militante, nazivajući ih „teroristima“ i podsetio na demonstracije kurdskih vojnika na ulicama glavnog grada ove nordijske države.

Finski predsednik izjavio je da proces pridruživanja NATO alijansi neće biti potpun bez Švedske.

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]