Azija u Evropi – tako bi mogao da glasi naslov vesti: dok je kineski predsednik Si Đinping završavao trodnevnu posetu Moskvi, japanski premijer Fumio Kišida odao je počast žrtvama ruske invazije u Ukrajini.

Oba lidera u strateški važnim posetama inostranstvu, ali na suprotnim stranama – Kišida obećava čvrstu podršku Ukrajini, a Đinping predstavlja Putinu kineski plan u 12 tačaka koji bi mogao da „bude osnova za okončanje rata“, prema rečima Vladimira Putina.

Kineski dokument postavlja neke opšte principe, ali ne sadrži detaljan plan kako da se okonča rat i zapadni lideri tvrde da se radi o odugovlačenju.

U Moskvi je policija privela i pretresla stanove devetoro članova Memorijala, najstarije organizacije za ljudska prava u Rusiji, dobitnice Nobelove nagrade za mir 2022. godine, na osnovu istrage zbog navodne „rehabilitacije nacizma“.

U eksploziji na severnom delu anektiranog poluostrva Krim uništene su ruske rakete u teretnom vozu, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane.

Više o tome čitajte ovde.

Kineski plan, objavljen prošlog meseca, ne poziva na povlačenje Rusije iz Ukrajine.

U 12 tačaka se pominju mirovni razgovori i poštovanje nacionalnog suvereniteta, bez detalja.

Ali Ukrajina insistira na povlačenju ruskih snaga sa njene teritorije kao glavnom uslovu za razgovore, a nema znakova da je Rusija spremna na to.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da bi poziv na primirje pre nego što se ruske trupe povuku iz Ukrajine „u suštini bila podrška ratifikaciji ruskog osvajanja“.

„Mnoge tačke kineskog mirovnog plana mogu da se shvate kao osnova za rešavanje sukoba u Ukrajini, kad god Zapad i Kijev budu spremni za to“, rekao je Putin na zajedničkoj konferenciji za novinare na kraju posete kineskog predsednika.

Si Đinping je ponovio da je njegova zemlja za dijalog i da je Kina „na pravoj strani istorije.“

Ponovio je da je Kina „nepristrasna“ u vezi sa konfliktom u Ukrajini, trudeći se da predstavi Peking kao mogućeg mirotvorca.

Džon Kirbi, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće, pozvao je kineskog predsednika da apeluje na Vladimira Putina da povuče trupe iz Ukrajine.

„Nadamo se da će predsednik Si pritisnuti predsednika Putina da prestane da bombarduje ukrajinske gradove, bolnice i škole, da zaustavi ratne zločine i zverstva i da povuče trupe“, rekao je Kirbi.

Dodao je da traženje primirja neće biti dovoljno.

Dan 391.

Kineski plan „osnova za okončanje rata“: Putin
Japanski premijer u Kijevu
Privedeni i pretresani aktivisti ruske nevladine organizacije Memorijal, dobitnice Nobelove nagrade za mir
Ruske rakete uništene u napadu na voz na Krimu
Prisilnom deportacijom ukrajinske dece u oblasti pod kontrolom Moskve, Rusija je počinila ratne zločine, kažu UN – opširnije pročitajte ovde
Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje Putina, Moskva odgovara da to za Rusiju nema nikakav značaj
Prema podacima UN, u Ukrajini je od početka rata stradalo više od 8.000 civila, među kojima blizu 500 dece

Memorijal na udaru policije

Privođenje Olega Orlova, kopredsednika zabranjene grupe Memorijal, u Moskvi

Devet članova Memorijala, jedne od najstarijih organizacija za zaštitu ljudskih prava u Rusiji, privedeno je dok su njihovi stanovi pretresani.

Među privedenima je i suosnivač Memorijala, Oleg Orlov, krivično optužen za „diskreditovanje“ vojske. Svi privedeni su ubrzo pušteni.

Policija je pretresla stanove članova grupe po odluci komiteta koji je pokrenuo istragu Memorijala zbog navodne „rehabilitacije nacizma.“

Pretres je sproveden 15 meseci pošto je rad Memorijala zabranjen sudskom odlukom.

Organizacija je osnovana 1989, sa ciljem da očuva sećanja na milione nevinih ljudi progonjenih tokom sovjetske represije.

Međutim, grupa je zabranjena još pre početka ruske invazije na Ukrajinu.

Memorijal je godinama bio pod političkim pritiskom, a posebno od 2014, kada je Rusija anektirala Krim i delove istočne Ukrajine.

Zajedno sa ukrajinskim Centrom za građanske slobode i beloruskim aktivistom za ljudska prava Alesom Bijalickim, Memorijal je 2022. dobio Nobelovu nagradu za mir.

Uništene ruske rakete

An explosion lights up the night sky in Crimea — Snimak sa društvenih mreža na kojima se vidi eksplozija

U eksploziji na severnom delu anektiranog poluostrva Krim uništila je ruske rakete transportovane vozom, saopštilo je ukrajinsko ministarstvo odbrane.

Gradonačelnik grada Džankoj, koga je postavila Rusija, rekao je da se radi o napadu dronovima.

Ukrajinske vlasti su saopštile vest o eksplozijama, ali kako je to bio slučaj u nekoliko prethodnih navrata, nisu eksplicitno potvrdile da stoje iza napada.

Više o tome čitajte ovde.

Japanski premijer u Ukrajini

Fumio Kišida odaje počast žrtvama na mestu masovne grobnice u Buči, blizu Kijeva

Japanski premijer Fumijo Kišida doputovao je u nenajavljenu posetu Kijevu, gde će razgovarati s predsednikom Ukrajine Volodimirom Zelenskim.

Kišida je došao da izrazi podršku i solidarnost sa Ukrajinom, i oda počast žrtvama rata.

Rusko Ministarstvo odbrane je danas saopštilo da su dva njegova strateška bombardera provela više od sedam sati leteći iznad Japanskog mora.

Kišida je u Kijev doputovao vozom iz Poljske, javila je novinska agencija Rojters.

Si Đinping pozvao Putina u Kinu

Prema rečima predsednika Narodne Republike Kine, ta zemlja će 2023. biti domaćin trećeg međunarodnog foruma u okviru projekta „Jedan pojas – jedan put“.

„Juče sam pozvao predsednika Putina da poseti Kinu u za njega pogodno vreme je ova godine, jer će Kina biti domaćin trećeg međunarodnog foruma.

„Predsednik Putin je učestvovao na prethodna dva foruma“, izjavio je Đinping

Projekat „Jedan pojas, jedan put“ osmislilo je kinesko rukovodstvo još 2013. za ekonomsko partnerstvo sa Bliskim istokom i Evropom u cilju realizacije dva velika projekta – kopnenog ekonomskog pojasa puta svile i Morskog puta 21. veka.

Sada projekat pokriva 78 zemalja Azije, Afrike i Evrope, uz čiju pomoć Kina namerava da osvoji nova tržišta i proširi uticaj.

U fotografijama: Dolazak Sija na sastanak s Putinom

Putin traži pomoć od prijatelja

Stiv Rozenberg iz Moskve

Zamislite da ste Vladimir Putin.

Započeli ste rat koji nije išao po planu, do grla ste u sankcijama, a sada je i Međunarodni krivični sud izdao nalog za hapšenje za ratne zločine sa vašim imenom.

U ovakvim trenucima vam treba prijatelj. Na scenu stupa Si Đinping.

Predsednik Si je svojevremeno nazvao Putina „najboljim prijateljem“.

Njih dvojica imaju mnogo toga zajedničkog: obojica su autoritarni lideri i obojica prihvataju ideju „multipolarnog sveta“ lišenog američke dominacije.

U Moskvi se očekuje da potpišu sporazum o „produbljenju sveobuhvatnog partnerstva“ između dve zemlje.

Državna poseta kineskog predsednika je jasan znak podrške Rusiji – i njenom predsedniku – u vreme kada je Kremlj pod intenzivnim međunarodnim pritiskom.

A odnos Rusije sa Kinom je od suštinskog značaja za izdržavanje tog pritiska.

„Putin gradi vlastiti blok. On više ne veruje Zapadu – i nikada više neće“, smatra novinar Dmitrij Muratov, dobitnik Nobelove nagrade za mir.

„On traži saveznike i pokušava da Rusiju učini delom zajedničke tvrđave sa Kinom, kao i sa Indijom, nekim delovima Latinske Amerike i Afrike. Putin gradi svoj anti-zapadni svet“, dodaje.

U ovom „anti-zapadnom svetu“, Moskva se u velikoj meri oslanja na Peking – najviše do sada, dok rat besni u Ukrajini.

„Rat je postao organizacioni princip ruske unutrašnje politike, spoljne i ekonomske politike. Postoji opsesija za uništavanjem Ukrajine“, zaključuje Aleksandar Gabujev, viši saradnik Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir.

„Za to je potrebno oružje, novac i ekonomski spas. Kina obezbeđuje Rusiji barem komponente za oružje i civilnu tehnologiju koja se može koristiti u vojne svrhe. Definitivno obezbeđuje novac“, dodaje on.

Da bi se suprotstavila zapadnim sankcijama i da bi ojačala rusku ekonomiju, Rusija podstiče trgovinu sa Kinom, pre svega u energetskom sektoru.

Očekujte da će na dnevnom redu pregovora Putin-Si biti naftovodi, gasovi i energenti.

Ali, još jednom, zamislite da ste Putin.

Pre godinu dana vi i Si ste izjavili da vaše partnerstvo „nema granica“.

Ako je to zaista tako, da li biste mogli da očekujete da će vam Kina sada pomoći u Ukrajini, snabdevajući Rusiju smrtonosnom pomoći i omogućavajući vojnu pobedu Moskvi?

SAD tvrde da Kina razmatra upravo to. Peking poriče.

Kako kažu u Rusiji, „nije loše poželeti nešto“ – ali to ne znači da će se to dogoditi.

Ako postoji nešto što je prošla godina pokazala, to je da „partnerstvo bez ograničenja“ ima ograničenja.

Do ovog trenutka Peking je očigledno oklevao da pruži direktnu vojnu pomoć Moskvi, iz straha da ne izazove sekundarne sankcije na Zapadu protiv kineskih kompanija. Što se Pekinga tiče: izvinite Rusiju… prvo je Kina.

Upravo ta poenta je nedavno izrečena vrlo otvoreno u jednoj ruskoj državnoj televizijskoj emisiji.

„Uoči posete predsednika Sija Moskvi, neki stručnjaci ovde su bili previše uzbuđeni, čak i ushićeni“, primetio je vojni stručnjak Mihail Hodarenok.

„Ali Kina može imati samo jednog saveznika: samu Kinu. Kina može imati samo jedan skup interesa: pro-kineski. Kineska spoljna politika je potpuno lišena altruizma“, dodaje.