Ukrajina i Rusija: Ruski vojnici koji odbijaju da se vrate na front

Neki ruski vojnici odbijaju da se vrate da se bore u Ukrajinu zbog njihovih prethodnih iskustava sa prve linije fronte na samom početku invazije, prema tvrdnjama ruskih pravnika za ljudska prava i aktivista.

BBC je razgovarao sa jednim takvim vojnikom.

„Ne želim da se vratim u Ukrajinu da ubijam i da budem ubijen“, kaže Sergej*, koji je početkom godine proveo pet nedelja boreći se u Ukrajini.

On je sad kod kuće u Rusiji, pošto je zatražio pravni savet kako da izbegne da bude poslat nazad na front.

Sergej je samo jedan od stotina ruskih vojnika za koje se tvrdi da su zatražili takvu pomoć.

Sergej kaže da je istraumiran iskustvom u Ukrajini.

„Mislio sam da smo mi ruska vojska, najjača sila na svetu“, kaže ovaj mladić ogorčeno.

Umesto toga, od njih se očekivalo da ratuju čak i bez najosnovnije opreme, kao što su uređaji za noćni vid, kaže on.

„Bili smo kao slepi mačići. Šokiran sam našom vojskom. Ne bi koštalo mnogo da nas opreme. Zašto onda to nije učinjeno?“.

• Ruske majke se bore da spasu sinove od Putinovog rata
• Rusi oplakuju poginule vojnike i ne veruju u priče o ratnim zločinima u Ukrajini
• „Njihovi vojnici im ne trebaju“: Pronađena tela mrtvih ruskih boraca blizu Kijeva

Sergej se pridružio vojsci kao regrut – većina ruskih muškaraca starosti između 18 i 27 godina moraju da služe godinu dana obaveznog vojnog roka.

Ali, posle nekoliko meseci, doneo je odluku da potpiše dvogodišnji profesionalni ugovor na osnovu kojeg bi dobijao platu.

U januaru je Sergej poslat blizu granice sa Ukrajinom na vojne vežbe, kako mu je rečeno.

Mesec dana kasnije, 24. februara, onoga dana kad je Rusija pokrenula invaziju, rečeno mu je da pređe granicu.

Njegova jedinica se gotovo momentalno našla na meti napada.

Kad su se to veče smestili na napuštenoj farmi da prespavaju, njihov komandant im je rekao:

„Kao što ste već do sada svi i sami shvatili, ovo nije šala.“

Sergej kaže da je bio potpuno šokiran.

„Moje prve misli su bile: ‘Da li se ovo stvarno dešava? Da li se ovo stvarno dešava meni?!'“.

Neprestano su bili gađani granatama, kaže on, i kad su bili u pokretu i kad su bili stacionirani tokom noći.

U njegovoj jedinici od 50 ljudi, 10 je ubijeno, a još 10 ranjeno.

Gotovo svi njegovi drugovi bili su mlađi od 25 godina.

Čuo je za ruske vojnike koji su bili toliko neiskusni da „nisu znali da pucaju i nisu znali da raspoznaju koja je prednja, a koja zadnja strana granate.“

On kaže da je njegov konvoj, koji je putovao kroz severnu Ukrajinu, presečen posle samo četiri dana kad je most koji je trebalo da pređu eksplodirao, a drugovi ispred njega su stradali u eksploziji.

Sergej govori o traumi jednog drugog trenutka kad je trebalo da zaobiđe drugove zatočene u zapaljenom vozilu ispred njih.

„Digao ga je u vazduh minobacač ili nešto drugo. Ne znam šta je to bilo. Vozilo se zapalilo, a unutra su bili ruski vojnici.

„Obišli smo ga i nastavili dalje, pucajući u pokretu. Nisam se ni osvrnuo.“

Njegova jedinica kretala se kroz ukrajinske seoske predele, ali bilo je očigledno da ne postoji nikakva strategija, kaže on.

Obećano pojačanje nije stizalo, a vojnici nisu bili dovoljno dobro opremljeni za zadatak zauzimanja velikog grada.

„Išli smo bez helikoptera – samo u koloni, kao da idemo na vojnu paradu.“

On veruje da su njegovi komandanti planirali da osvoje uporišta i ključne gradove veoma brzo i da su računali na to da će se Ukrajinci naprosto predati.

„Žurili smo napred, sa kratkim noćenjima, bez rovova, bez izviđanja. Nismo ostavili nikoga u pozadini, tako da kad bi neko odlučio da nam priđe s leđa i napadne nas, ne bismo bili zaštićeni.

„Mislim da je mnogo naših momaka poginulo upravo zbog toga.

„Da smo napredovali postepeno, da smo proveravali da li su putevi minirani, mogli su da se izbegnu mnogo gubici.“

• Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
• Porodice ruskih vojnika pokušavaju da saznaju njihovu sudbinu
• Prva presuda za ratni zločin u Ukrajini – ruski vojnik osuđen na doživotnu robiju

Sergejeve pritužbe na nedostatak opreme ponovljene su u telefonskim razgovorima navodno između ruskih vojnika i njihovih porodica, koji su presrele i postavile na internet ukrajinske snage bezbednosti.

Početkom aprila, Sergej je poslat nazad preko granice u logor na ruskoj strani.

Trupe su povučene iz severne Ukrajine i činilo se da se sada pregrupišu za napad na istok.

Kasnije toga meseca on je primio naređenje da se vrati u Ukrajinu, ali je komandantu rekao da nije spreman da pođe.

„Rekao mi je da je to moj izbor. Nisu čak ni pokušali da nas odgovore, zato što nismo bili prvi“, rekao je Sergej za BBC.

Ali on je bio dovoljno zabrinut zbog potencijalne reakcije njegove jedinice na njegovo odbijanje da posluša naređenje, pa je odlučio da zatraži pravni savet.

Advokat je rekao Sergeju i dvojici njegovih kolega sa sličnim stavom da predaju oružje i da se vrate u štab svoje jedinice, gde treba da uruče pismo u kom objašnjavaju da su „moralno i psihološki iscrpljeni“ i da ne mogu da nastave da se bore u Ukrajini.

Sergeju je rečeno da je važno da se vrati u jedinicu zato što bi običan odlazak mogao da se protumači kao dezerterstvo, a to može da se završi dvogodišnjom kaznom u disciplinskom bataljonu.

Zapovednici se trude da zastraše vojnike pod ugovorom tako da ostanu u jedinicama, prema rečima ruskog advokata za ljudska prava Alekseja Tabalova.

Ali on ističe da u ruskim vojnim zakonima ima klauzula koje omogućuju vojnicima da odbiju da se bore ako to ne žele.

Aktivista za ljudska prava Sergej Krivenko kaže da ne zna ni za jedno krivično gonjenje onih koji odbijaju da se vrate na front.

To ne znači da se sa tim nije pokušalo.

Komandant u severnoj Rusiji zatražio je krivično gonjenje podređenog koji nije želeo da se vrati u Ukrajinu, ali vojni tužilac je odbio da pokrene slučaj, prema dokumentima u koje je imao uvid BBC.

Takvo delo bilo bi „preuranjeno“ bez procene štete po vojnu službu u kojoj je dotični vojnik učestvovao, objasnio je tužilac.

Ali nema garancija da neće biti drugih krivičnih gonjenja u budućnosti.

Vojnici kao što je Sergej, koji ne žele da se vrate na front, nisu ništa neuobičajeno, prema Ruslanu Levjevu, uredniku Tima za obaveštajne podatke iz sukoba, medijskog projekta koji istražuje iskustva ruske vojske u Ukrajini putem poverljivih intervjua i materijala otvorenog koda.

Levjev kaže da njegov tim procenjuje da je jedna značajna manjina ruskih vojnika pod ugovorom poslata u Ukrajinu da se bori na početku invazije odbila da se tamo vrati.

I nezavisni ruski mediji su izveštavali o stotinama slučajeva vojnika koji odbijaju da budu ponovo poslati u Ukrajinu od početka aprila.

Nekoliko advokata i aktivista za ljudska prava sa kojima je razgovarao BBC reklo je da redovno pružaju pravnu pomoć muškarcima koji pokušavaju da izbegnu da budu vraćeni u Ukrajinu.

• Antiratni protest jednog čoveka u malom ruskom gradu
• Cena istine u Rusiji: Život u strahu ili zatvoru

Svaki od naših sagovornika do sada je radio na desetinama slučajeva, a veruje da ti vojnici dele dalje savete kolegama.

Iako Sergej ne želi da se vrati na front, on želi da završi preostalu vojnu službu u Rusiji kako bi izbegao bilo kakve nepredviđene posledice.

Ali to znači da, iako je njegovo pismo o odbijanju da se bori prihvaćeno, nema garancija da neće biti ponovo poslat u Ukrajinu u nekom trenutku tokom perioda njegove preostale službe.

„Vidim da se rat nastavlja, on se neće okončati“, rekao je Sergej za BBC.

„U ovim mesecima obavezne vojne službe koji su mi preostali, može da se desi bilo šta – pa i ono najgore.“

*Sergejevo ime je promenjeno

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]