Nastupe trenuci kad tektonske ploče istorije počnu da se pomeraju ispod naših nogu i Evropa krene nasilno da se prekraja.
Krajnje je vreme da priznamo da smo u jednom takvom trenutku.
Krajnje je vreme, takođe, da prestanemo da govorimo o tome kako je neverovatno da ovo može da se dešava 2022.
Nije ništa više neverovatno nego što je to bilo 1914. ili 1939. godine – ništa nije ukazivalo da će to biti godine kad će se spustiti tama.
- Šta je ratni zločin
- Pet scenarija za završetak rata u Ukrajini
- Kako nam je rat u Ukrajini stigao u džepove – i koliko to utiče na psihu
Ne želimo da sugerišemo, naravno, da se trenutno nalazimo na ivici rata koji će u sebe uvući ostatak Evrope ili čak sveta.
Poenta je u tome da je mir uvek krhak – i da će ono što se dešava čak i u najudaljenijim delovima Evrope uvek uticati na sve nas.
Izvući prave lekcije iz tih velikih trenutaka kad se sve menja nije baš lako.
Francuski vojni komandant Ferdinand Foš nazvao je kraj Prvog svetskog rata „dvadesetogodišnjim“ primirjem – zato što je verovao da su se pobednički saveznici preigrali u ophođenju prema poraženom Nemačkom carstvu.
Promašio je za jednu godinu.
Pitanje za našu generaciju je da li smo napravili istu vrstu pogrešne procene u ophođenju prema Rusiji kad se raspao Sovjetski Savez.
Radovali smo se kad su Poljska, baltičke države i druge zauzele mesto među slobodnim zemljama sveta.
Poljska, Mađarska i Češka Republika – nekada pod sovjetskom okupacijom – pristupile su NATO-u 1999.
Baltičke države Litvanija, Letonija i Estonija sledile su njihov primer pet godina kasnije.
- Šta bi se desilo da je bomba direktno pogodila nuklearnu elektranu – odgovori na pitanja čitalaca BBC-ja
- Mali vodič kroz ruski nuklearni arsenal – koliko oružja ima i čemu ono služi
- Zašto je Rusija napala Ukrajinu i šta Putin hoće
Ali mračna energija koja pokreće ruskog predsednika Vladimira Putina drugi je deo te medalje.
On Rusiju doživljava kao oštećenu, poniženu i lišenu onoga što smatra njenim pravom na tampon zonu od podređenih država.
On tu poentu ilustruje pričom – koja bi čak mogla biti istinita – iz vlastite tajnovite prošlosti.
Kao bivši pukovnik iz kontraobaveštajne službe KGB-a, Putin je bio primoran da radi kao honorarni taksista.
Čovek zamišlja da bi bio prilično nezgodan na tom poslu.
U nekom trenutku zamislio je gotovo mistični koncept povratka izgubljene ruske veličine.
Mora da je bio ohrabren načinom na koji mu je prošla aneksija Krima – od Ukrajine – 2014. godine.
Na kraju krajeva, četiri godine kasnije uživali smo u Svetskom prvenstvu u fudbalu u Rusiji.
Glavna reakcija Zapadne Evrope na kraj Hladnog rata bio je da uzme tridesetogodišnji odmor od ozbiljnog trošenja na odbranu.
U jednom trenutku pre nekoliko godina, samo su četiri od nemačkih 128 vojnih lovaca bili spremni za borbu, a Holanđani su imali planove da se reše svih teških tenkova.
Holanđani su se predomislili, a Nemci sada predlažu trošenje dodatnih 100 milijardi evra na odbranu.
Dobro je što se Nemačka bavi sopstvenom prošlošću, ali još je bolje što razmišlja i o budućnosti.
- Ukrajina: Zašto je tako teško prebrojati žrtve u ratu
- Koga sluša Vladimir Putin
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Nemački kancelar Olaf Šolc je socijaldemokrata koji se svakako nije kandidovao za predsednika obećanjem da će povećati trošenje na odbranu, ali je prilično impresivno odgovorio na istorijske zahteve trenutka.
„Sa invazijom Ukrajine našli smo se u novoj eri“, rekao je on nemačkom parlamentu – izazove te nove ere definiše jedno prosto pitanje:
„Da li ćemo dozvoliti Putinu da vrati vreme unazad ili ćemo mobilisati snage kako bismo odredili granice ratnim huškačima kao što je Putin.“
To su izuzetne reči lidera zemlje čiji su političari nekada tvrdili da nacistička invazija na Sovjetski Savez 1941. onemogućuje njeno bilo kakvo suprotstavljanje Kremlju.
Švedska, koja je bogata i dobro naoružana ali vojno nesvrstana, bila je prva zemlja koja je osetila da hladniji vetrovi duvaju sa Istoka i verovatno prva koja je nešto uradila po tom pitanju.
Ona je povećala izdvajanje za odbranu za neverovatnih 40 odsto u svom aktuelnom petogodišnjem ciklusu – proširivši nove pešadijske pukove i kupivši američke protivvazdušne projektile Patriot.
Švedski ministar odbrane Peter Huldkvist rekao je prosto:
„Imamo situaciju u kojoj je Rusija spremna da koristi vojna sredstva za postizanje političkih ciljeva.“
I tako je prilično dekadentan stav – da su jedino oružje koje će Zapadu ikad biti potrebno ekonomske sankcije – sada naprasno izašao iz mode.
Ne možete da se borite protiv tenkova bankama.
Niko, naravno, ne želi da vidi kako se ovaj kontinent pretvara u vojni kamp, ali kad počnete da osetite pomeranje tih tektonskih ploča, morate da se pomerate zajedno sa njima.
Delati sada – kupovati oružje i donirati novac – lakši je deo dok je oštri, bolni ubod šoka još svež.
Ali ova nova era utvrđivanja zahtevaće još mnogo toga više.
Prvo volju da se stane uz Ukrajinu – a potom i čvrstinu, viziju i istrajnost da se sačuva sloboda gde god i kad god da usledi sledeći napad.
Pogledajte video o istorijatu neslaganja Ukrajine i Rusije
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
