Troje ljudi je poginulo u ogromnom požaru na jedinom mostu koji spaja okupirano poluostrvo Krim i Rusiju izazvala je eksplozija jednog kamiona, saopšteno je iz Moskve.
Eksplozija na delu mosta kojim se kreću vozila izazvala je požar na naftnim rezervoarima na železničkom delu i dovela do rušenja jednog dela saobraćajnice.
Deo mosta je kasnije u subotu otvoren za laki drumski saobraćaj, saopštile su ruske vlasti okupiranog Krima.
Drugi deo mosta se srušio u more, dok je na železničkoj pruzi vatra delimično ugašena.
Uzrok eksplozije još nije poznat, ali je Moskva optužila Kijev, saopštivši da je eksplozija potvrda „terorističke prirode“ ukrajinskog režima.
Rusija od 2014. drži poluostrvo Krim pod okupacijom, a most Kerč koristi za prebacivanje vojne opreme na teritoriju Ukrajine.
- Putin je podigao ulog u borbi protiv Ukrajine i Zapada
- Rusija upozorava Ameriku: Preti direktan sukob ako nastavite da šaljete oružje Ukrajini
- Da li je ruska mobilizacija zaista delimična
Mihail Podoljak, savetnik ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog, nazvao je incident „početkom“, ali nije direktno preuzeo odgovornost za eksploziju.
„Sve što je nelegalno mora da bude uništeno, sve što je ukradeno mora da bude vraćeno Ukrajini, sve što je Rusija okupirala mora da bude isterano“, napisao je Podoljak na Tviteru.
Više od 1.100 ratnih zločina ruskih trupa u Harkivu, tvrdi Kijev
Ukrajinski istražitelji zabeležili su više od 1.100 ratnih zločina koje su počinile ruske trupe u okupiranim Harkivu, tvrde tamošnje vlati.
Više od hiljadu krivičnih postupaka je pokrenuto zbog kršenja zakona i ratnih dejstava, navodi Interfaks-Ukrajina novinska agencija.
Demineri su pregledali 1.287 hektara oslobođene teritorije oko Harkiva i pronašli 20.903 ekplozivne naprave, dodaje agencija.
Blizu 1,500 je uništeno do sada.
Dan 228.
- Troje poginulo u eksploziji na mostu koji spaja Krim i Rusiju
- Deo oko Zaporožja bez struje zbog bombardovanja delova elektrane
- Miniistarstvo odbrane imenovalo generala avijacije Sergeja Surovikina za novog glavnokomandujućeg ruske vojskeZelenski za BBC: Svet treba preventivno da deluje da odvrati Rusiju od upotrebe nuklearnog oružja – više o tome pročitajte ovde
- Rusija upozorava Ameriku: Preti direktan sukob ako nastavite da šaljete oružje Ukrajini – više o tome pročitajte ovde
- Američki predsednik Džozef Bajden kaže da od Kubanske krize svet nije bio u većoj opasnosti od nuklearnog sukoba – više o tome pročitajte ovde
- Ostajemo potpuno posvećeni principu da se nuklearni rat nikada ne vodi, izjavila Marija Zaharova, portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova
- Ruski predsednik Vladimir Putin je potpisao dokumente o aneksiji četiri ukrajinske oblasti, iako njegova vojska trpi neuspehe – više o nepriznatoj aneksiji pročitajte ovde
Zaporožje ponovo na udaru
Zbog napada ruske vojske na Zaporožje i druge gradove iza linije fronta, ceo region je bez struje više od 24 sata, saopštavaju ukrajinske vlasti.
Međunarodna agencija za atomsku energiju saopštila je da je bombardovanje u blizini nuklearne elektrane Zaporožje „zastrašujuće neodgovorno.“
Ukrajinski predsednik Zelenski upozorava da Rusija pripema stanovništvo za nuklearni rat.
„Nisu spremni da to urade, da ga upotrebe (nuklearno oružje). Ali počinju da govore o tome“, rekao je Zelenski.
U intervjuu za BBC, Zelenski je pozvao međunarodnu zajednicu da preventivno deluje kako bi zaustavio Rusiju.
Rekao je i da je njegova prethodna izjava da NATO treba preventivno da izvrši udare na Rusiju pogrešno prevedena i shvaćena.
„Još jednom apelujem na međunarodnu zajednicu, kao što je to bilo pre 24. februara: preventivni udari, da znaju šta će im se desiti ako upotrebe nuklearno oružje. A ne obrnuto – čekati nuklearne napade Rusije“, rekao je Zelenski dan pre nego što je dao intervju za BBC.
Komentar Zelenskog usledio je samo nekoliko sati nakon što je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova rekla da Rusija ostaje posvećena principu da se nuklearni rat nikada ne vodi.
Reagujući na izjavu Zelenskog, Dmitrij Peskov, portparol Kremlja, rekao je da ceo svet, a posebno SAD, Velika Britanija i EU, treba da obrate pažnju na izjavu Zelenskog, jer je to, sa njegove tačke gledišta, „poziv na početak svetskog rata sa nepredvidivim, monstruoznim posledicama“.
Pogledajte video posle napada ruske vojske na Zaporožje
Napadi dronovima na Zaporožje
Rusija je prvi put napala Zaporožje bespilotnim letelicama, usled čega su uništeni infrastrukturni objekti u dva okruga, saopštio je načelnik regionalne vojne uprave Aleksandar Staruh.
Prema njegovim rečima, pretpostavlja se da su za napad korišćene bespilotne letelice šahed-136.
„Zbog toga građani nisu čuli preglasne zvukove eksplozija“, kaže Staruh.
Prema informacijama ukrajinskih vlasti, u napadu je poginula jedna osoba i ona je prevezena u bolnicu.
- Sve greške ruske vojne strategije u Ukrajini
- Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
EU usvojila osmi paket sankcija Rusiji
Zemlje Evropske unije dogovorile novi, osmi paket sankcija Rusiji, u koje spada i ograničenje cene na prodaju nafte trećim zemljama.
Prema rečima Žozepa Borelja, visokog predstavnika EU za spoljnu politiku i bezbednost, novi paket sankcija će zaista dodatno ograničiti ruske izvozne mogućnosti, ali su uzete u obzir sve moguće posledice po EU.
Ovim paketom uvedene su zabrane uvoza od sedam milijardi evra kako bi se ograničili prihodi Rusije, kao i ograničenja izvoza koja će vojno-industrijskom kompleksu Kremlja lišiti još više ključnih komponenti i tehnologija, a rusku ekonomiju evropskih usluga i ekspertize. saopštila je Evropska komisija.
Sankcije će uticati na pristup Rusije zapadnoj tehnološkoj industriji, posebno na uvoz elektronskih komponenti, aviona i hemikalija.
To bi, veruju u Briselu, efektivno funkcionisanje ruske vojne industrije učinilo praktično nemogućim.
Brisel je zabranio i usluge kao što su IT konsalting, pravni saveti, arhitektonske i inženjerske usluge ruskim vlastima ili pravnim licima.
Novi paket uključuje sankcije protiv mnogih pojedinaca i organizacija, među kojima su i visoki zvaničnici i ljude umešane u nedavne nepriznate referendume na okupiranim ukrajinskim teritorijama.
Pogledajte video o pristizanju ruskih državljana beogradski aerodrom:
Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:
- Čovek koji se vratio iz mrtvih
- „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
- „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
- „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
- „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
- „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
- „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
- „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
- Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
- Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
- „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva
Gde idu izbeglice?
Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.
- 4,1 milion u Poljsku
- 1,3 miliona u Rusiju
- 814.000 u Mađarsku
- 691.000 u Rumuniju
- 525.000 u Slovačku
- 507.000 u Moldaviju
- 16.000 u Belorusiju
Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.
BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?
Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.
Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?
Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.