Ukrajina i SAD: „Pomoć Ukrajini je ulaganje u budućnost“ – da li će Zelenski u Vašingtonu ubediti američke skeptike

Predsednik Vladimir Zelenski bio je prikovan za ukrajinsko tlo od kada je Rusija izvršila invaziju na njegovu zemlju pre gotovo 10 meseci.

Prvi čovek Ukrajine se više puta obraćao stranim liderima i parlamentima, ali uvek video pozivima, mahom iz sobe bez prozora, sa neodređene lokacije, odeven u – sada već prepoznatljivu – maslinasto zelenu vojničku garderobu.

Sada je Zelenski prvi put otputovao u inostranstvo, u Vašington. Odeća je ostala ista, ali sve oko njega je odavalo utisak američke moći.

Pre početka rata, Rusija je pokušala da ubedi Ukrajince da Amerika iskorišćava njihovu zemlju kao geopolitičkog pijuna i da će ih Amerikanci napustiti, kao što su napustili avganistanske saveznike.

Deset meseci i otprilike 65 milijardi dolara američke pomoći kasnije, predsednik SAD Džo Bajden i Zelenski sreli su se u Ovalnoj kancelariji Bele kuće, osmehujući se razmenjivali ljubazne reči, sa ciljem da dokažu da su takve insinuacije Rusije bile – i da će i dalje biti – lažne.

• Zelenski u poseti Vašingtonu: „Čast je biti u Americi“ – Putin kaže da Rusija nije kriva za rat
• Mučno čekanje da se identifikuju mrtvi u Ukrajini
• Rusija šalje muzičare na front u Ukrajini da podigne moral vojnicima
• Putinov sastanak sa vojnim vrhom, hoće li biti nove ofanzive na Kijev

Prikaz jedinstva

„Ova godina donela je toliko nepotrebne patnje i gubitke ukrajinskom narodu“, rekao je Bajden na zajedničkoj konferenciji za medije u Beloj kući.

„Ali želim da znate, predsedniče Zelenski, da je američki narod uz vas na svakom koraku. I da ćemo ostati uz vas.“

Ovo su snažne reči, ali zanemaruju realnost koja je mnogo komplikovanija.

Američke saveznike čeka duga, hladna zima sa visokim cenama energenata i teškom ekonomskom situacijom. Američka pomoć Ukrajini i dalje uživa veliku podršku javnosti, ali je ta podrška znatno opala od početka rata.

Prema skorašnjoj anketi, trećina Amerikanaca kaže da ne podržava pomoć Ukrajini. Polovina ispitanika kaže da želi da Ukrajina postigne mirovni sporazum „što je pre moguće“.

Sastankom u Vašingtonu, Zelenski i Bajden žele da poruče ukrajinskom i američkom narodu, zapadnim saveznicima, ruskom predsedniku Vladimiru Putinu i čitavom svetu – da je američka podrška Ukrajina snažna i dugotrajna.

Tokom zajedničke konferencije, dvojica lidera pokušala su da okarakterišu američku pomoć kao sredstvo kojim se ostvaruju viši ciljevi.

Američki predsednik opisao je ruski napad na Ukrajinu kao napad na „slobodu, demokratiju i osnovne principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta“ – što je zahtevalo snažan odgovor Amerike.

U obraćanju Bajdenu i američkom narodu, Zelenski je bio i ozbiljan i duhovit.

Povremeno koristeći engleski jezik kako bi se povezao sa publikom, američku pomoć Ukrajini nazvao je „ulaganjem“ koje će ojačati globalnu bezbednost.

Bio je to zanimljiv izbor reči – koje je ponovio tokom obraćanja Kongresu. Američka pomoć nije „milostinja“, već ulaganje koje u budućnosti može da se vrati.

Predlog za skeptike

Budućnost američkog „ulaganja“ u Ukrajinu ipak nije u potpunosti u rukama Bajdena.

Dok je sastanak u Beloj kući bio dobra prilika za fotografisanje, Zelenskog je pravi posao čekao tokom obraćanja Kongresu – zakonodavcima koji drže kesu sa novcem za američku vojnu i ekonomsku pomoć.

Tokom ove godine, Kongres je odobrio oko 67 milijardi dolara ekonomske i vojne pomoći Ukrajini.

Kongres ove nedelje treba da odobri paket troškova za 2023. godine, koji predviđa dodatnih 45 milijardi za pomoć Ukrajini.

Ali obezbeđivanje dodatne pomoći u novoj godini može biti izazovno.

U maju je 54 republikanaca, od 435 poslanika u Kongresu, i 11 od 100 predstavnika u Senatu, glasalo protiv paketa pomoći, a ankete pokazuju da je podrška merama pomoći Ukrajini među republikancima od tada opala.

Prema anketi sprovedenoj u novembru, tek nešto više od polovine republikanskih glasača podržava pomaganje Ukrajine – dok je u martu taj broj bio 80 odsto.

Neki republikanci su se tokom izborne kampanje otvoreno pitali zašto Amerika troši toliko novca na udaljenu zemlju, umesto da ojačava sopstvene granice i bori se protiv kriminala kod kuće.

Izbori su u Kongres uveli 86 novih poslanika i sedam novih senatora.

Govor Zelenskog se može posmatrati i kao predstavljanje novim zakonodavcima i predlog da podrže pomoć Ukrajini.

Nagovaranje Kongresa da poveća pomoć će možda biti još veći izazov – ali tokom govora Zelenski je pokazao da je spreman da pokuša.

„Imamo artiljeriju. Da li je to dovoljno? Ne baš“, rekao je Zelenski, dok se u sali čulo mrmljanje.

„Da bi se ruska vojska u potpunosti povukla, potrebno je više oružja i granata.“

Neki republikanci su izrazili zabrinutost zbog kako su rekli, „blanko čekova“ Ukrajini, a deo njih je negodovao kada je lider republikanske manjine u Senatu Mič Mekonel rekao u utorak da je pomoć Ukrajini „prioritet broj jedan“ za njegovu partiju.

Donald Tramp Mlađi je u sredu tvitovao da je Zelenski „nezahvalna kraljica međunarodne pomoći“ – što postaje sve popularniji stav među pristalicama bivšeg predsednika.

Zelenskom nije potrebno da dodatna pomoć Ukrajini bude na vrhu liste prioriteta republikanaca sledeće godine, ali njegovo putovanje u Vašington jeste pokušaj da osigura da ne ispadne sa njihove agende u potpunosti.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]