Tridesetogodišnjaci Oleg* i Olga* iz Moskve planirali su da se na leto presele u Crnu Goru.

Njihovu selidbu ubrzale su prve bombe u Ukrajini 24. februara.

„Želeli smo da odemo iz Rusije svakako zbog represije vlade i politike Vladimira Putina, ali nismo planirali to pre jula, avgusta“, priča Oleg za BBC na srpskom.

Oleg je u Baru počeo da radi u teretani, dok je Olga nastavila kurs programiranja koji je započela u Moskvi.

• Kako ljudi širom Jadrana pomažu izbeglicama iz Ukrajine
• Utočište od vihora rata – besplatan vrtić u Crnoj Gori za decu iz Ukrajine
• Od Ukrajine do Crne Gore – utočište od rata ili dom zauvek

Samo u prve tri nedelje posle početka invazije, Rusiju je napustilo 200.000 ljudi, procene su ekonomista.

Do 170.000 programera moglo bi da napusti zemlju do kraja aprila, upozorili su ruski zakonodavci prošle nedelje, a između 50.000 i 70.000 stručnjaka iz ove oblasti već napustilo Rusiju, procenjuje Rusko udruženje za elektronske komunikacije.

Najviše ljudi iz Rusije odlazi u Gruziju, Jermeniju, Kirgistan, Tursku i Dubai, ali neki biraju i Crnu Goru.

Ova primorska zemlja poslednjih godina popularna je destinacija ne samo za turističke posete ljudi iz zemalja nekadašnjeg Sovjetskog Saveza, već i kao nova ili privremena domovina.

Prema podacima Uprave za nekretnine Crne Gore, državljani Rusije vlasnici su ili suvlasnici 18.906 nekretnina i 3,9 miliona kvadrata zemljišta, navodi podgorička Pobjeda.

Poslednjih nedelja povećanja je potražnja za stanovima za izdavanje na duži vremenski period širom crnogorskog primorja, a većininom ih traže Rusi, priča za BBC na srpskom Nikola Mladenović iz budvanske agencije za izdavanje nekretnina Sirijus.

‘Kažnjeni smo zbog naše vlade’

Oleg i Olga su u Rusiji imali poslove, ali ne i imovinu i ušteđevinu.

„Nismo kupovali ništa u Moskvi, nismo imali automobile, stan smo ranije prodali i novac uložili u bitkoin.

„Pripremali smo se za beg“, priča Oleg.

Njihova ušteđevina i virtuelna valuta bitkoina su na računima u Americi.

„Ona je zasad bezbedna, nadam se da američke finansijske institucije neće blokirati naše račune“, priča ovaj programer i muzičar iz Moskve.

Ipak, dodaje da je već imao nekih problema.

„Jedan od brokera je rekao da će uzimati dodatnih 50 dolara poreza mesečno jer smo Rusi. Tražio nam je da napustimo firmu.

„Mi smo kažnjeni zbog naše vlade“, priča Oleg.

• Preti li Rusiji odliv mozgova – hiljade beže u inostranstvo
• Koliko rat u Ukrajini košta Rusiju
• Kako su sankcije Zapada promenile rusku svakodnevicu
• Troškovi života u Rusiji porasli za više od 14 odsto

Imena ovom paru su u tekstu izmenjena jer se plaše posledica koje bi mogli da snose ako se budu vraćali u Rusiju.

Oko odluke da dođu u Crnu Goru pomogli su im ljudi koji su to ranije učinili, a sa kojima su bili u kontaktu.

„U Crnoj Gori postoji zajednica ruskih libertarijanaca koji žele da se distanciraju od bilo koje vlade.

„Izabrali su Crnu Goru jer ima more, male su šanse da ovde dođe do nekog etničkog sukoba, a razlog su i blage mere zbog pandemije virusa korona“, priča Oleg.

Zemlje Evropske unije, SAD, Velika Britanija, kao i Australija, Japan, Južna Koreja, Novi Zeland uvele su sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.

Brojne ruske banke isključene su sa finansijskih tržišta na Zapadu.

Zabranjeno je poslovanje sa ruskom centralnom bankom, državnim investicionim fondovima i ministarstvom finansija.

Veliki broj zapadnih preduzeća povukao se iz Rusije, a ta zemlja je uzvratila međunarodnim sankcijama i zapretila da će zapleniti imovinu preduzeća koja su prestala da rade u zemlji.

Srbija je jedna od retkih zemalja u Evropi koja nije uvela uvela sankcije Rusiji, uz Belorusiju i Bosnu i Hercegovinu u kojoj dve trećine državnog rukovodstva podržava uvođenje sankcija.

Pogledajte priču o komšinicama iz Ukrajine, Rusije i Belorusije koje pomažu izbeglicama u Crnoj Gori

Da li je Crna Gora uvela sankcije Rusiji?

Zvanično – nije.

Iako je na sajtu Vlade Crne Gore 1. marta objavljeno da se Crna Gora pridružila svim restriktivnim merama, među kojima je osam paketa individualnih i ekonomskih sankcija EU protiv Rusije, Vlada i dalje nije donela odluke za njihovo sprovođenje.

Sednica Vlade Crne Gore održana 18. marta na kojoj je trebalo da bude usvojena odluka o sankcijama, prekinuta je posle svađe premijera Zdravka Krivokapića i ministra spoljnih poslova Đorđa Radulovića oko uvođenja sankcija Rusiji.

Premijer Zdravko Krivokapić je tražio da odluku oko sankcija Rusiji ne donosi Vlada, nego Ministarstvo spoljnih poslova, čemu se usprotivio ministar Đorđe Radulović uz obrazloženje da se radi o ustavnoj ingerenciji Vlade, „a da premijer želi da sa sebe skine odgovornost za sankcije„.

Posle rasprave, Krivokapić je prekinuo sednicu.

Komisija za politički sistem Vlade Crne Gore, kojom predsedava potpredsednik Vlade Dritan Abazović, jednoglasno je usvojila dva dana ranije paket sankcija Rusiji koji je prethodno usvojio Savet Evropske unije.

To je deo redovne procedure, ali Vlada mora da potvrdi odluku da bi bila sprovedena.

Vlada do sada nije stavljala na dnevni red odluku, jer nije imala potrebnu većinu za usvajanje.

Crna Gora je 4. marta zatvorila vazdušni prostor za ruske avione.

Vlada Crne Gore dala je pozitivno mišljenje povodom odluke Evropske unije o obustavi distribucije ruskih medija početkom marta, ali odluku o njihovoj zabrani treba da donese Agencija za elektronske medije te zemlje.

Savet Agencije za elektronske medije Crne Gore saopštio je da bez odluke vlade o uvođenju sankcija Rusiji nema pravni osnov da zabrani delovanje ruskih medijaRaša tudej i Sputnjik.

„Usvajanjem ove odluke Agencija za elektronske medije, kao nadležna institucija za sprovođenje ovih mera, imala bi osnov za dalje delovanje“, navodeno je u saopštenju crnogorskog regulatora za elektronske medije 4. marta.

O potencijalnom zamrzavanju ruske imovine nema zvaničnih informacija.

Prema poslednjem popisu stanovništava iz 2012. godine, u Crnoj Gori je živelo nešto manje od hiljadu Rusa.

Koliko ih je od početka invazije došlo u Crnu Goru, BBC je pokušao da sazna u Ministarstvu unutrašnjih poslova te zemlje, ali odgovori nisu stigli do objavljivanja teksta.

Podeljena Srbija: Proruski i prorukrajinski protesti u Beogradu

Traži se stan više

Stanovi za duži vremenski period na crnogorskom primorju od početka rata u Ukrajini, traženiji su nego ranije.

Najviše ih traže Rusi, ali ima i Ukrajinaca, kažu za BBC u agenciji za nekretnine Sirijus u Budvi.

„U ovom trenutku nemam nijedan stan u ponudi. Čim se pojavi novi stan, odmah ode“, priča Nikola Mladenović, agent za nekretnine.

Uglavnom dobija zahteve za iznajmljivanje stanova, dok kupovina u ovom trenutku njegovim klijentima nije prioritet.

„Masovno dolaze ljudi, i to uglavnom iz Rusije. Ima i Ukrajinaca, ali su Rusi daleko brojniji“, priča Mladenović.

„Problem je što nemamo više nekretnina. Nagovaramo ljude koji čekaju sezonu, da izdaju sada stanove na godišnjem nivou, jer dolaze ljudi koji su spremni da plate godinu dana unapred.“

Godinama unazad, stanove najviše kupuju Rusi, ali u poslednjih mesec dana zahtevi za kupovinu su retki.

„Rat je. I Rusi i Ukrajinci su sada uplašeni i ne kupuju stanove“, zaključuje Mladenović.

Koliko nekretnina imaju Rusi u Crnoj Gori?

Prema podacima Uprave za nekretnine Crne Gore, državljani Rusije vlasnici su ili suvlasnici 18.906 nekretnina i 3,9 miliona kvadrata zemljišta, navodi podgorička Pobjeda.

Imaju oko 1,1 miliona kvadrata stambenog i poslovnog prostora i 12.598 parcela zemljišta.

Najviše nekretnina Rusi poseduju u Budvi, Baru, Herceg Novom, Kotoru, Tivtu i Ulcinju.

Najviše nekretnina koje danas imaju u Crnoj Gori, Rusi su kupili u prvim godinama od sticanja crnogorske nezavisnosti 2006, navodi podgorička Pobjeda.

• Mesec dana rata u Ukrajini: „Sav normalan život je stao“
• Da li Rusi podržavaju rat u Ukrajini? Zavisi koga i kako pitate
• Ko su ljudi koji za novac izvlače ljude iz rata u UkrajiniTroškovi života u Rusiji porasli za više od 14 odsto

‘Bio sam presrećan što sam kupio stan, ali možda više nikada neću ući u njega’

Iz Moskve u Crnu Goru, došao je i dvadesetpetogodišnji doktorand genetike Mihail*.

I njegovo ime je u tekstu izmenjeno zbog straha od posledica koje bi mogao da snosi kako on, tako njegova porodica, prijatelji i poznanici koji su ostali u Rusiji.

„Ako bih izašao imenom i prezimenom, automatski bih možda bio proglašen državnim neprijateljem“, priča Mihail za BBC u dvorištu kuće koja je postala njegov privremeni dom u Budvi.

Mihail je pobegao iz prestonice Rusije u kojoj se, kaže, rat u ovom trenutku ne oseća.

„U Rusiji ne možete da osetite rat, možete da osetite posledice.

„Posledice dolaze posle određenog perioda. Po svemu sudeći, biće tamo tek otpuštanja, nezaposlenosti, pritisaka“, priča Mihail.

Velike međunarodne kompanije kao što su Ikea, LVMH i KPMG obustavile su poslovanje u Rusiji zbog invazije Ukrajine 2022. godine, što je uticalo na hiljade zaposlenih u Rusiji.

Samo Ikea zapošljava skoro 15.000 ljudi u prodaji i proizvodnji u zemlji. Pored toga, oko 1.400 zaposlenih radilo je za reklamni holding VPP, podaci su sajta za prikupljanje statističkih podataka.

Mekdonalds je najavio da će nastaviti da isplaćuje 62.000 zaposlenih tokom privremenog zatvaranja.

Mihailu je u Moskvi ostala porodica, prijatelji, ali i nedovršene studije.

On je želeo da ode iz Rusije na neko mesto gde će na miru moći da sagleda situaciju i tako je početkom marta došao na crnogorsko primorje.

„Prošle godine sam kupio stan u Moskvi. Bio sam veoma radostan, a sada ne znam da li ću ikada više ući u taj stan.“

Na pitanje o daljim planovima, nema definitivni odgovor.

„Sve se brzo menja, ne znam da li ću i koliko ostati ovde, ići dalje ili se vratiti u Rusiju.

„Prvi odgovor na to pitanje bio bi: videćemo.“

Polazeći na put, poneo je odeću, novac, kompjuter, telefon, neke lične stvari.

„Iz nekog razloga sam poneo i tri sapuna, kao da ovde ne mogu da kupim sapun“, kaže smejući se Mihail i dodaje: „ali, neće se baciti“.

Kako je u Rusiji – rast cena, nestašice

Život u Rusiji poslednjih mesec dana značajno je otežan.

Porasli su troškovi života, a zvanični podaci pokazuju da su cene nekih osnovnih proizvoda za domaćinstvo skočile za čak 14 odsto tokom protekle nedelje.

Rusko ministarstvo ekonomije saopštilo je prošle nedelje da je godišnja inflacija skočila za 14,5 odsto u nedelji koja se završila 18. marta – što je najveća stopa od kraja 2015.

Očekuje se da će inflacija nastaviti da raste, a rublja nastaviti da pada.

Vrednost ruske valute je ove godine pala za oko 22 odsto, što je povećalo cenu uvoza robe.

Banka Rusije je više nego udvostručila kamatnu stopu na 20 odsto u martu, u pokušaju da zaustavi dalji pad rublje.

• Ruska privreda se za sada dobro nosi sa sankcijama – analiza Ikonomista
• Može li svet opstati bez ruske nafte i gasa

Video snimci na društvenim mrežama prikazuju kupce kako se bore da kupe šećer i heljdu u supermarketima u Moskvi.

Zamenica premijera Viktorija Abramčenko rekla je Rusima da je zemlja „potpuno samodovoljna kada su u pitanju šećer i heljda“.

„Nema potrebe za panikom. Ove robe ima dovoljno za sve“, rekla je ona.

Pogledajte video: Ne podržavaju svi Rusi ovaj rat

Nisu svi Rusi za rat – ali većina jeste, pokazuju ankete

Sedamdeset jedan odsto Rusa podržava „specijalnu vojnu operaciju“ u Ukrajini. Dvadeset jedan odsto ne podržava, a osam odsto je neodlučno.

Ovo su rezultati ankete koju je 5. marta sproveo Ruski centar za istraživanje javnog mnjenja VSIOM.

Fond za javno mnjenje FOM (koji uglavnom sprovodi istraživanja naručena od predsednikove administracije) donosi sličnu sliku.

Njihovi rezultati pokazuju da 65 odsto Rusa odobrava vojnu operaciju u Ukrajini, 17 odsto ne odobrava, a 18 odsto je neodlučno.

Prema nezavisnoj anketi ruskog opozicionog aktiviste Alekseja Minjaila „Da li Rusi žele rat?“, pedeset jedan odsto ispitanika je reklo: „da“, dok je samo 27 odsto reklo: „ne“.

Jedan od zaključaka ankete je da većina onih koji podržavaju rat veruju državnim medijima (73 odsto), dok 85 odsto onih koji su protiv rata ne veruju.

U brojnim gradovima u Rusiji, kao i širom sveta, od početka invazije organizuju se protesti protiv rata.

Za stanovnike Rusije, izlazak na protest predstavlja rizik, pošto policija i vojska redovno hapse demonstrante.

Kako iz Rusije u EU?

Od ponedeljka samo avionom preko Turske i Srbije, pošto je ukinut i železnički saobraćaj.

Poslednji direktni voz iz Sankt Peterburga u Rusiji stigao je u Helsinki, prestonicu Finske, 27. marta, što je označilo kraj železničke veze između Rusije i Evropske unije.

Finska železnička kompanija privremeno je obustavila vozova iz Rusije za koje su karte redovno bile rasprodate od početka ruske invazije na Ukrajinu.

U voz su mogli da se ukrcaju samo državljani Rusije i Finske, uz dokaz o vakcinaciji protiv kovida-19.

Jedina trenutna vazdušna veza Evrope i Rusije, usled evropske zabrane leta ruskih aviona, odvija se preko Beograda i Istanbula.

Pogledajte i video o hapšenju bake aktivistkinje

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]