Ukrajina, Rusija i NATO: Rusija upozorava – američko slanje vojnika u Evropu je destruktivno

Rusija je osudila odluku Amerike da pošalje dodatni kontingent vojnika u Evropu u znak podrške NATO saveznicima koji se suočavaju sa mogućnošću sukoba na ukrajinskoj granici.

Zvanična Moskva saopštile je da je to „destruktivan“ potez koji dodatno doprinosi stvaranju napetosti i umanjuje šanse za pronalaženje političkog rešenja.

Odluku o slanju oko 2.000 vojnika iz Severne Karoline u Poljsku i Nemačku, doneo je američki predsednik Džozef Bajden, a 1.000 vojnika koji su već u Nemačkoj biće prebačeno u Rumuniju.

Pentagon je prošlog meseca stavio u pripravnost 8.500 vojnika ako bude potrebno da budu raspoređeni po Evropi.

Rusija je na granici sa Ukrajinom rasporedila oko 100.000 vojnika, ali negira da je planirala da napadne susednu državu.

Prema rečima zvaničnika Bele kuće, američki vojnici neće biti raspoređeni u Ukrajini, već treba da obezbede dodatnu snagu američki, saveznicima.

Ona se žestoko protivi pridruživanju Ukrajine vojnom savezu NATO-a predvođenom SAD.

Kriza je usledila osam godina pošto je Rusija anektirala ukrajinsko južno poluostrvo Krim i podržala krvavu pobunu u istočnom regionu Donbasa.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela međunarodni sporazum o obnavljanju mira na istoku – gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je najmanje 14.000 ljudi ubijeno od 2014.

• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika

Aleksandar Gruško, zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, kazao je da je Bajdenova odluka o slanju vojnika korak za koji ne postoji opravdanje.

On je ocenio da će taj potez obradovati Ukrajinu koju je optužio da nastavlja da sabotira dogovor iz Minska.

Džon Kirbi, portparol Pentagona, rekao je da Amerika veruje da Putin još nije doneo odluku da napadne Ukrajinu.

„Važno je pošaljemo snažan signal Putinu i, iskreno, celom, svetu da je Americi važan NATO i da su nam važni saveznici“, kazao je Kirbi.

U ovom trenutku je ključno da se Moskva „povuče“ i tako izbegne „vojnu katastrofu“, poručio je britanski premijer Boris Džonson posle sastanka sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u utorak.

Velika Britanija i njeni saveznici će uvesti sankcije Rusiji „čim prva ruska noga zagazi dalje na ukrajinsku teritoriju“, dodao je Džonson.

Prema rečima premijera Britanije, vojska Ukrajine će pružiti „veoma žestok otpor“ u slučaju ruske agresije, a njegova zemlja „stoji rame uz rame sa Ukrajinom“.

On je uoči susreta sa Zelenskim rekao da je naredio oružanim snagama da se „pripreme za raspoređivanje širom Evrope sledeće nedelje, kako bi bili u mogućnosti da podrže NATO saveznike na kopnu, na moru i u vazduhu“.

Zelenski je posle sastanka istakao da se raduje potencijalnom povlačenju ruskih trupa, ali da pregovori dve strane, koji su u toku, nisu laki.

„Niko ne može da predvidi šta će se dogoditi,“ poručio je ukrajinski predsednik.

On je pozvao zapadne saveznike da uvedu sankcije Moskvi, pošto smatra da je „bolje delovati preventivno, nego reagovati na posledice“ eventualnog napada ruske vojske.

Zelenski je ranije kritikovao odluke Amerike, Velike Britanije i Australije da povuče porodice diplomata iz Ukrajine, nazvavši to greškom.

„Šalju se signali, pa čak i od uglednih državnika, da će eto već sutra da počne rat.

„Ovo je panika – koliko će to da košta našu državu“, zapitao se predsednik Ukrajine.

Najveća pretnja za Ukrajinu je „destabilizacija situacije u Ukrajini“, dodao je tada.

Amerika i Velika Britanija najavile su ranije i da će uvesti sankcije Rusiji ako napadne Ukrajinu.

Zvaničnici Rusije i Amerike prethodno su se sukobili na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, sazvanoj na zahtev Vašingtona zbog ukrajinske krize.

Linda Tomas Grinfild, američka ambasadorka, rekla je da je ruska mobilizacija vojske najveća u Evropi u poslednjih nekoliko decenija.

Vasilij Nebencija, ruski ambasador, optužio je Ameriku za stvaranje histerije, kao i za neprihvatljivo mešanje u poslove Rusije.

Načelnik Generalštaba američke vojske, general Mark Mili, rekao je u subotu da ovakva koncentracija ruskih trupa nije zabeležena još od Hladnog rata i da bi posledice mogle biti „zastrašujuće“.

„Uzimajući u obzir okupljene jedinice – mobilne kopnene snage, artiljerija, balističke rakete, vazduhoplovstvo – ako se sve to zajedno upotrebi protiv Ukrajine, desiće se nešto veoma ozbiljno, što će dovesti do značajnog broja žrtava“, rekao je Mili.

Rusija je razmestila oko 100.000 vojnika, tenkova, artiljerije i projektila u blizini ukrajinske granice, ali poriče da planira invaziju na bivšu sovjetsku republiku, koja se graniči i sa Rusijom i sa Evropskom unijom.

Velika Britanija ima više od 900 vojnog osoblja sa sedištem u Estoniji, više od 100 u Ukrajini kao deo misije obuke, dok je eskadrila lake konjice koja broji oko 150 raspoređena u Poljskoj.

Vladimir Putin, predsednik Rusije, optužio je Zapad da je ignorisao zabrinutost njegove zemlje za nacionalnu bezbednost.

Amerika je odbacila ključni zahtev Moskve da Ukrajina nikad ne bude primljena u NATO alijansu, ali je Bela kuća saopštila da Rusiji nudi diplomatski put za rešenje krize.

Ukrajinski predsednik Zelenski je na konferenciji za novinare u Kijevu kazao da ne vidi kako sada rusko raspoređivanje vojske na granici predstavlja veću pretnju nego u sličnoj sitaciji prošlog proleća.

Optužbe, najave i pretnje

U razgovoru sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom u petak, Putin je rekao da problemi nisu rešeni.

„SAD i NATO u odgovorima nisu uzeli u obzir ključne ruske zabrinutosti kao što su sprečavanje širenja NATO-a, neraspoređivanje sistema naoružanja u blizini ruskih granica ili vraćanje vojnog potencijala i infrastrukture alijanse u Evropi na pozicije koje su postojale 1997″, navodi se u saopštenju Kremlja o razgovoru Putina i Makrona.

Ranije je iz Moskve saopšteno da vidi „malo osnova za optimizam“ u rešavanju krize pošto su SAD odbacile glavne zahteve Rusije.

Ubrzo posle Putinovih komentara, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg rekao je da je alijansa spremna da pojača prisustvo u istočnoj Evropi kako bi pokazala u odlučnost.

Stoltenberg je rekao da Rusija raspoređuje hiljade vojnika spremnih za borbu i raketnih sistema u Belorusiju, koja se takođe graniči sa Ukrajinom.

SAD su prethodno odbacile zahtev Rusije da zabrani ulazak Ukrajine u NATO, usred upozorenja da bi Rusija mogla da izvrši invaziju na njenog suseda.

Moskva je tražila da se NATO obaveže da se neće širiti u Ukrajinu i druge bivše sovjetske republike i da neće raspoređivati oružje na tim teritorijama.

U telefonskom razgovoru sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenskim u četvrtak, Bajden je rekao da bi Rusi mogli da napadnu Ukrajinu u februaru, rekla je portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće Emili Horn.

Tokom razgovora, Bajden je „ponovo potvrdio spremnost Sjedinjenih Država da zajedno sa saveznicima i partnerima odlučno odgovore ako Rusija dodatno izvrši invaziju na Ukrajinu“, navodi se u saopštenju Bele kuće.

Zelenski je rekao da su „razgovarali o nedavnim diplomatskim naporima na deeskalaciji i dogovorili zajedničke akcije za budućnost“.

Pozivajući se na neimenovane izvore, portal Aksios naveo je da se Bajden i Zelenski nisu saglasili oko toga koliko je takav ishod krize neminovan.

Ukrajinska vlada, koja je zabrinuta zbog efekata ovakvih izjava na privrednu i javni moral, tvrdi da je pretnja invazije stvarna, ali ne i veća nego prethodnih meseci.

Neki vojni stručnjaci sugerišu da Rusija možda čeka da se tlo u Ukrajini zaledi kako bi teška oklopna vozila mogla da se kreću.

Pretnje Zapada ruskom gasovodu

U četvrtak su SAD i evropski saveznici upozorili su da bi mogli da ciljaju ključni ruski gasovod ako ta zemlja napadne Ukrajinu.

Portparol američkog Stejt departmenta rekao je da gasovod Severni tok 2 „neće napredovati“ ako Rusija napadne.

Kontroverzni energetski projekat je dizajniran da udvostruči protok gasa i ide iz Rusije direktno u Nemačku ispod Baltičkog mora.

On zaobilazi Ukrajinu, koja se za prihod oslanja na postojeće gasovode i pod pretnjom je ruskih snaga.

Izgradnja gasovoda od 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštao je oko 11 milijardi dolara.

Ali još nije počeo da radi.

Nemački regulatori su u novembru saopštili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali su njegovo odobrenje.

• Merkel kaže da Putin ne sme da koristi gasovod kao oružje
• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Rusofobija je prvi korak ka genocidu

Govoreći za televiziju NPR, portparol američkog Stejt departmenta Ned Prajs rekao je da će njegova zemlja raditi sa Nemačkom kako bi osigurala da projekat ne bude realizovan ako Rusija izvrši invaziju.

„Želim da budem vrlo jasan: ako Rusija na ovaj ili onaj način izvrši invaziju na Ukrajinu, Severni tok 2 neće napredovati“, rekao je on.

Dodao je dodao da „neće ulaziti u detalje“ kako će biti zaustavljen.

Nemačka ministarka spoljnih poslova Analena Berbok je kasnije rekla nemačkom parlamentu da zapadni saveznici „rade na snažnom paketu sankcija, među kojima Severni tok 2″, obećavajući ozbiljne posledice po Rusiju ako napadne.

Izjava je usledila posle tvita Emili Haber, nemačke ambasadorke u SAD, da „ništa nije isključeno, pa ni Severni tok 2″ ako Rusija prekrši „suverenitet Ukrajine“.

Neke članice NATO-a, poput Danske, Španije, Francuske i Holandije, već planiraju ili razmatraju slanje borbenih aviona i ratnih brodova u istočnu Evropu kako bi ojačali odbranu u regionu.

U Hrvatskoj, NATO članici, podeljena su mišljenja čelnika o učešću hrvatskih vojnika u slučaju moguće eskalacije sukoba.

„Povući ćemo sve do zadnjeg vojnika. Hrvatska s tim nema ništa i neću dopustiti da ima“, rekao je hrvatski predsednik i vrhovni zapovednik Oružanih snaga Zoran Milanović.

Ranije je premijer Hrvatske Andrej Plenković najavio „jasnu i odlučnu“ reakciju ukoliko Rusija napadne Ukrajinu.

Tokom vikenda je u Ukrajinu je stiglo oko 90 tona američke „smrtonosne pomoći“, a u paketu je i municija za „branioce na frontu“.

Kremlj je odgovorio da NATO vidi kao bezbednosnu pretnju i zahteva pravne garancije da se alijansa neće širiti dalje na istok, pre svega se to odnosi na Ukrajinu.

Ali Vašington kaže da je u pitanju ruska agresija, a ne širenje NATO-a.

U ponedeljak su Velika Britanija i SAD počele da povlače deo osoblja i njihovih porodicama u ambasadama u Ukrajini, zbog, kako se navodi, straha od ruske invazije.

Stejt department je saopštio da je ambasada ostala otvorena, ali da bi ruska invazija mogla da se desi „u bilo kom trenutku“.

Britanski zvaničnici su rekli da nije bilo konkretnih pretnji diplomatama te zemlje, ali će iz Kijeva biti povučena polovina osoblja ambasade.

Stejt department je takođe upozorio američke građane da ne putuju u Ukrajinu i Rusiju zbog rastućih napetosti.

„Postoje izveštaji da Rusija planira značajnu vojnu akciju protiv Ukrajine“, navodi se u preporuci Stejt departmenta.

Zvaničnik Stejt departmenta rekao je novinskoj agenciji AFP da ukoliko dođe do ruske invazije, američka vlada „neće biti u poziciji da evakuiše američke državljane u takvom slučaju“.

Taj potez Sjedinjenih Država deo je niza mera predostrožnosti koje Stejt department primenjuje kada američke diplomate mogu da budu u opasnosti, izveštava BBC dopisnica Barbara Plet Ašer.

Da li se Rusija priprema da napadne Ukrajinu:

Proruski pobunjenici kontrolišu velike delove istočne Ukrajine otkako je izbio sukob između dve zemlje pre skoro osam godina.

Oko 14.000 ljudi je ubijeno, a najmanje dva miliona je napustilo domove u anektiranim oblastima pre potpisavanja mirovnih sporazuma, koji su više puta prekršeni.

Ruski predsednik Vladimir Putin je uputio zahteve Zapadu za koje kaže da se tiču bezbednosti Rusije, a jedan od glavnih je da se spreči pridruživanje Ukrajine NATO-u.

On želi da zapadni odbrambeni savez prekine vojne aktivnosti i prestane da šalje oružje u istočnu Evropu, jer to vidi kao direktnu pretnju bezbednosti Rusije.

„Jasno smo stavili do znanja da je svako dalje širenje NATO-a na istok neprihvatljivo“, rekao je Putin na konferenciji za novinare prošlog meseca.

Rusija je zauzela i anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine 2014. pošto su Ukrajinci zbacili tadašnjeg proruskog predsednika.

Ukrajinska vojska je od tada bila u ratu sa pobunjenicima koje podržava Rusija u oblastima na istoku u blizini ruskih granica.

Šta želi Putin?

Ruski predsednik dugo je tvrdio da su SAD prekršile garanciju koju su dale 1990. da se NATO neće širiti dalje na istok.

„Jednostavno su nas prevarili“, požalio se on u decembru.

Različita su tumačenja obećanja koja su pre 30 godina data tadašnjem sovjetskom lideru Mihailu Gorbačovu.

Od tada se nekoliko istočnoevropskih zemalja, koje su nekada bile pod uticajem Sovjetskog Saveza, pridružile NATO-u.

Neke od ovih zemalja, među njima i one na Baltiku, graniče se sa Rusijom.

Rusija tvrdi da ovo proširenje, kao i prisustvo NATO trupa i vojne opreme u blizini njenih granica, predstavlja direktnu pretnju po bezbednost.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]