Marina Vjazovska je tek druga žena u istoriji koja je osvojila Fildsovu medalju, priznanje neformalno poznato kao „Nobelova nagrada za matematiku“ – oblast nije jedna od onih koje pokriva čuvena nagrada.
Od osnivanja 1936, jedina žena koja je ranije trijumfovala bila je Iranka Marjam Mirzakani, 2014.
Vjazovska, tridesetsedmogodišnja ukrajinska profesorka, bila je jedan od četiri dobitnika ovog izdanja Fildsove medalje, koja se svake četiri godine dodeljuje matematičarima mlađim od 40.
Nagrađena je za rad na 400 godina staroj slagalici o pakovanju sfera (kuglica).
Ostala tri pobednika su bili Francuz Hugo Duminil-Kopan, Amerikanac Džun Hu i Džejms Mejnard iz Velike Britanije.
Nazvan Keplerova pretpostavka, geometrijski problem kojim se bavila profesorka Vjazovska predložio je 1611. nemački matematičar i astronom Johan Kepler, koji je poznatiji po otkriću da Zemlja i planete putuju oko Sunca po eliptičnim orbitama.
Rod i rat
Ukrajinka je spomenula rodnu neravnotežu u govoru na ceremoniji dodele priznanja u Helsinkiju tokom konferencije od 3. do 4. jula.
„Osećam se tužno što sam samo druga žena.
„Ali zašto je to tako? Ne znam. Nadam se da će se to promeniti u budućnosti“, rekla je.
Profesorka Vjazovska je spomenula one koji pate u njenoj ratom razorenoj zemlji, rekavši da joj se „život zauvek promenio“ kada je Rusija napala Ukrajinu u februaru.
Njeni roditelji i sestre živeli su u prestonici Kijevu kada su ruske trupe ušle u zemlju.
„Kada je počeo rat, nisam mogla da razmišljam ni o čemu drugom, pa ni o matematici“, rekla je ona na video snimku prikazanom na ceremoniji.
Njena porodica je evakuisana iz Kijeva i sada je sa njom u Švajcarskoj, gde radi na Federalnom institutu za tehnologiju u Lozani.
„Trenutno Ukrajinci zaista plaćaju najvišu cenu za naša uverenja i slobodu“, dodala je.
Takođe je odala priznanje Juliji Ždanovskoj, mladoj matematičarki kojoj su predavali isti nastavnici kao i njoj u Kijevu.
Ždanovska je ubijena u ruskom raketnom napadu na ukrajinski grad Harkov u martu.
„Julija je bila osoba ispunjena svetlošću, a njen veliki san je bio da predaje matematiku deci u Ukrajini.“
„Kada neko poput nje umre, to je kao da umire budućnost“, rekla je ona.
Keplerova pretpostavka
„Ona (Vjazovska) je briljantna matematičarka“, rekao je Kristijan Bloman, istraživač na nemačkom Institutu za matematiku Maks Plank, za BBC.
„Njeno rešenje problema pakovanja sfera je veoma lepo i krajnje neočekivano.“
Vjazovska, koja je rešenje predstavila 2016, već je dobila nekoliko nagrada, ali njen doprinos tu nije stao.
„Kao rezultat ishoda Vjazovske, otvaraju se linije istraživanja u različitim delovima sveta“, dodaje Pablo Idalgo, istraživač na Institutu matematičkih nauka Višeg saveta za naučna istraživanja Španije.
Dve godine
Vjazovska je rođena u Kijevu i od malena je bila fascinirana matematikom, pa kada je došlo vreme da se odluči za univerzitetsku karijeru, nije joj trebalo dugo.
Pošto je diplomirala na Nacionalnom univerzitetu Taras Ševčenko, otišla je u Nemačku na postdiplomske studije.
Tokom postdoktorskih studija u Berlinu, jedan od problema koji je Vjazovska uključila u sopstveni istraživački predlog bila je ista Keplerova pretpostavka.
Trebalo joj je dve godine da to reši.
„Ispostavilo se da je lakše nego što sam mislila“, rekla je Ukrajinka u intervjuu 2018.
Umeće u podučavanju pokazala je i tako što je zadatak pojednostavila na pitanje:
„Koliko loptica možete staviti u veoma veliku kutiju?“.
Ali istina je da je matematika koju je Vjazovska koristila da dođe do odgovora izuzetno složena.
Razmišljanje o narandžama
Za Idalga, Keplerov problem „ima određenu važnost za stvarni svet u smislu da ljudi bez matematičkih studija mogu da razumeju o čemu se radi“ i da su se čak mogli suočiti sa njim u stvarnom životu u nekom trenutku.
Sve se vrti oko jedne premise: koji je optimalan način da se zauzme prostor sa određenim brojem sfera – na primer, pomorandži?
Kepler je postavio problem u tri dimenzije.
„Sigurno su trgovci povrćem već shvatili da je najbolji način da organizuju pomorandže u obliku piramide“, kaže španski istraživač.
„Ali postoji značajna razlika između ‘izgleda da ovaj oblik dobro zauzima prostor’ i sigurnosti da je ‘ovaj oblik nenadmašan za zauzimanje prostora’.“
Sam Kepler to nije mogao da dokaže, a ni drugi izvanredni matematičari nisu uspeli.
Tek kasnih 1990-ih američki matematičar Tomas Hejls je predstavio rešenje.
Ali ono što je fascinantno u vezi sa ovim problemom je to što se takođe može preneti u krugove (dve dimenzije) ili u sfere bilo koje dimenzije.
Vjazovska ga je rešila u dimenziji osam i u saradnji sa drugima, u dimenziji 24.
„Ono što je Vjazovska postigla 2016. godine je kako generalizovati problem“, objašnjava Idalgo.
„Nije da su matematičari izmislili čudan način pakovanja sfera. To je isti problem, ali u dimenziji koju kao ljudi ne možemo da zamislimo“, dodaje Španac.
I dok je takvo višedimenzionalno pakovanje sfera teško razumeti, matematičari kažu da su takvi oblici praktični predmeti.
„Oni su usko povezani sa kodovima za ispravljanje grešaka koje mobilni telefoni, svemirske sonde i internet koriste za slanje signala preko bučnih kanala“, napisala je američka matematičarka Erika Klarajh 2016.
250 protiv 25 stranica
Prema Pablu Idalgu, dokaz do kojeg je Hejls došao 1990-ih bio je veoma dug i veoma komplikovan.
Rezultat je predstavljen na oko 250 stranica i zahtevao je mnogo proračuna pomoću računara.
„Trebalo je skoro 20 godina da se potvrdi da su ti proračuni tačni“, kaže Idalgo.
„Vjazovska je napisala članak od 25 stranica.“
Iako Španac veruje da je problem „teži od onoga što je Hejls pokazao“, Ukrajinka je uspela da svoju demonstraciju učini „lakšom za razumevanje“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
