Ukrajinska kriza: Bajden pozvao Amnerikance da odmah napuste Ukrajinu, velike vojne vežbe Rusije i Belorusije

Američki predsednik Džozef Bajden pozvao je sve američke državljane u Ukrajini da odmah napuste zemlju, obrazlažući to povećanim pretnjama ruskom vojnom akcijom.

Bajden je rekao da neće slati trupe da spasu Amerikance ako Moskva napadne Ukrajinu.

On je upozorio da bi „stvari mogle brzo da izmaknu kontroli“ u regionu.

Rusija je u više navrata negirala bilo kakve namere za invaziju na Ukrajinu uprkos gomilanju više od 100.000 vojnika blizu granice.

Rusija je upravo počela masovne vojne vežbe sa susednom Belorusijom, a NATO tvrdi da su zajedničke vežbe najveće rusko angažovanje u bivšoj sovjetskoj Belorusiji od Hladnog rata.

Hladni rat je period u drugoj polovini 20. veka kada su odnosi Rusije, odnosno tadašnjeg Sopvjetskog saveza i SAD bili najzaoštreniji.

Procenjuje se da oko 30.000 ruskih vojnika učestvovati u vežbama u Belorusiji.

Kremlj kaže da želi da postavi „crvenu liniju“ kako bi osigurao da Ukrajina ne uđe u NATO.

• Ukrajinska kriza: Kina stala uz Rusiju – NATO ne treba da se širi na istok
• Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
• Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
• Pet najvećih mitova o Hladnom ratu

Britanski premijer Boris Džonson izjavio je u četvrtak da se Evropa suočila sa najvećom bezbednosnom krizom poslednjih decenija zbog napetosti na istoku kontinenta.

Napetosti između Rusije, Ukrajine i Zapada traju skoro osam godina, od kada je Rusija anektirala poluostrvo Krim i podržala pobunjenike u Donbasu.

Američki Stejt department pozvao je Amerikance u Ukrajini da odmah odu.

„Američki građani treba da odu odmah“, rekao je Bajden za NBC Njuz.

„Imamo posla sa jednom od najvećih vojski na svetu. To je sasvim drugačija situacija i stvari bi mogle brzo da izmaknu kontroli.“

Upitan da li postoji scenario koji bi mogao da ga navede da pošalje trupe da spasu Amerikance, Bajden je odgovorio: „Nema. Kada Amerikanci i Rusi počnu da pucaju jedni na druge., onda je to svetski rat. Mi smo danas u veoma drugačijem svetu.“

Svetski lideri su, u međuvremenu, nastavili užurbane diplomatske aktivnosti kako bi ublažili trenutnu krizu oko Ukrajine.

Rusija i Ukrajina saopštile su kasno u četvrtak da nisu uspele da postignu nikakav iskorak posle devet sati razgovora sa francuskim i nemačkim zvaničnicima u cilju okončanja sukoba u istočnoj Ukrajini.

Ukrajinski izaslanik Andrij Jermak rekao je, iako je bilo nesuglasica, „postoji volja da se nastavi i postoji volja za pregovorima“.

Beloruski lider Aleksandar Lukašenko je čvrst saveznik ruskog predsednika Vladimira Putina.

Kremlj je podržao Lukašenka kada su izbili veliki protesti posle predsedničkih izbora u Belorusiji 2020. godine, dok je većina zapadnih zemalja uvela sankcije i odbila da prizna rezultate izbora za koje se veruje da su namešteni u korist dugogodišnjeg šefa države.

Portparol Kremlja opisao je zajedničke vežbe kao ozbiljne, rekavši da su Rusija i Belorusija „suočene sa pretnjama bez presedana“.

Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je, međutim, rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine.

On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u svoje stalne baze posle vežbi.

Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija“.

Posle mirovne misije francuskog predsednika Emanuela Makrona koji je ranije ove nedelje posetio i Moskvu i Kijev, u četvrtak se širom Evrope očekuju novi diplomatski razgovori u cilju rešavanja krize na istoku kontinenta.

Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.

Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.

Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.

Makronova mirovna misija

Dva i po meseca pred presedničke izbore u Francuskoj, predsednik te zemlje Emanuel Makron preuzeo je ulogu glavnog mirovnog pregovarača.

Bio je sa Putinom više od pet sati na razgovoru u Moskvi, kao prvi državnik sa Zapada od početka novih napetosti na istoku Evrope, a potom je otišao u Kijev.

Rusija neće izvršiti invaziju na Ukrajinu, poruka je koju je Makron doneo u Ukrajinu

„Stekao sam uverenje da neće doći do produbljivanja krize, niti do eskalacije“, izjavio je Makron.

Međutim, dodao je Makron, „nema garancija“ da će zaista doći do smirivanja napetosti, a ocenio je i da će naredni dani biti ključni za deeskalaciju.

Ukrajinski predsednik je rekao da je od Makrona dobio obećanje o pomoći od 1,2 milijardi evra što će, kako je ocenio, biti snažan korak ka privrednoj stabilnosti u Ukrajini.

Ruski predsednik je nagovestio da je postignut napredak tokom prvog susreta u Moskvi sa nekim liderom sa Zapada otkako su ruske trupe stacionirane na granici sa Ukrajinom.

Međutim, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski očekuje od Rusije konkretne poteze.

„Ne verujem baš rečima, ali smatram da svaki političar može da bude transparentan preduzimajući konkretne korake“, rekao je Zelenski.

• Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
• Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
• Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini

Makron je prethodno u Moskvi rekao da veruje da je sporazum o izbegavanju rata u Ukrajini moguć i da je legitimno da Rusija iznese sopstvenu zabrinutost za bezbednost.

Posle petočasovnog razgovora i večere sa Putinom u ponedeljak, gde je poslužen specijalitetom od mesa irvasa sa slatkim krompirom i kupinama, Makron je novinarima rekao da će naredni dani biti „odlučujući“ i „zahtevati intenzivne razgovore koje ćemo zajedno voditi“.

Ruski predsednik je rekao da bi neki Makronovi predlozi „mogli da budu osnova za dalje zajedničke korake“, navodeći da je o njima „verovatno još rano govoriti“.

Putin je kasnije ponovio ranija upozorenja da bi Evropa mogla da bude uvučena u veliki sukob, ukoliko se Ukrajina pridruži zapadnom vojnom savezu NATO i pokuša da vrati Krim – koji je Rusija anektirala pre osam godina.

„Hoćete da Francuska ratuje protiv Rusije?“, upitao je francuske novinare.

„To će se desiti. I neće biti pobednika.“

Dok je Makron pokušavao da smiri napetosti tamo gde je i najtoplije, na drugom kraju sveta, američki predsednik Džozef Bajden poručio je da će Zapad „staviti tačku“ na kontroverzni gasovod Severni tok 2„ako Rusija izvrši invaziju“.

Odgovarajući na pitanje novinara kako bi to uradio, Bajden nije dao detalje, već je samo rekao: „Obećavam vam da ćemo to moći da uradimo“.

Izgradnja gasovoda Severni tok 2 dužine 1.225 kilometara trajala je pet godina i koštala je 11 milijardi dolara.

Gasovod još nije počeo da radi, jer su nemački organi u novembru ocenili da nije u skladu sa nemačkim zakonom i suspendovali njegovo puštanje u rad.

• Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
• Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
• Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi

Za to vreme, američki zvaničnici kažu da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.

Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.

Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.

Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli otkrivali detalje zbog osetljivosti, prenose američki mediji.

Zvaničnici takođe kažu da ne znaju da li se ruski predsednik odlučio na takav korak, dodajući da je diplomatsko rešenje i dalje moguće.

Govoreći pod uslovom anonimnosti, dvoje američkih zvaničnika za Rojters navode da će vremenski uslovi pružiti mogućnost da Rusija dovede još vojne opreme između 15. februara i kraja marta.

Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.

Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.

Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.

Prva grupa američkih vojnika stigla je na jugoistok zemlje prošlog vikenda.

Iz Bajdenove administracije pre nekoliko dana je najavljeno da će poslati dodatnih 3.000 trupa u Istočnu Evropu.

Moskva tvrdi da je trupe rasporedila u tom regionu za potrebe vojnih vežbi, ali Ukrajina i njeni zapadni saveznici dele zabrinuost su da Kremlj planira napad.

Zvaničnici Rusije konstantno poriču bilo kakve namere da izvrše invaziju na Ukrajinu.

Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]