Tvrdnje zvaničnika u Moskvi da Rusija povlači deo vojske sa granice sa Ukrajinom su „netačne“, rekao je viši američki zvaničnik.
On tvrdi da je Rusija uradila suprotno i navodno dovela dodatnih 7.000 vojnika u graničnu oblast tokom prethodnih nekoliko dana.
Rusija bi mogla i da iscenira lažni napad kako bi imala izgovor da pokrene vojnu ofanzivu na Ukrajinu „u bilo kom trenutku“, dodaje taj zvaničnik.
Iz Kremlja su saopštili da su povukli deo vojske sa granice jer su gotove vojne vežbe.
Ali zapadni zvaničnici kažu da još nisu videli dokaze koji potkrepljuju ovakve tvrdnje.
„Rusija mora da napravi istinske korake ka deeskalaciji situacije“, ocenili su u telefonskom razgovoru Džo Bajden, američki predsednik i Olaf Šolc, nemački kancelar.
- Pet načina da se izbegne sukob u Ukrajini
- Kako ćemo znati da li je izbio rat u Ukrajini
- Šta je NATO i zašto mu Rusija ne veruje
Rusija je više puta negirala da planira napad na Ukrajinu, iako je nagomilila oko 100.000 vojnika uz granicu, a zabrinutost zvaničnika i javnosti sa Zapada nazvala je „histerijom“.
Ruski napad na Ukrajinu „još je moguć u velikoj meri“ a ljudski gubici bi bili „ogromni“ upozorio je u sredu američki predsednik Džo Bajden dok Vladimir Zelenski, njegov ukrajinski kolega, poziva sugrađane da ponesu žuto-plave zastave i pokažu nacionalno jedinstvo.
Bajden je ponovio da su Sjedinjene Američke Države spremne da odlučno odgovore na eventualni ruski napad, rekavši da je Moskva poslala oko 150.000 vojnika na granice sa Ukrajinom.
Na snimcima objavljenim na državnoj televiziji vide se konvoji vojnih vozila koja prelaze preko mosta napuštajući Krim.
Ali prema tvrdnjama visokog zvaničnika Bele kuće, u poslednjih nekoliko dana u pograničnu oblast je stiglo više hiljada novih vojnika.
Taj zvaničnik je u razgovoru sa novinarima rekao da sumnja u tvrdnje Rusije da povlači snage.
„Dobili su mnogo medijske pažnje u Americi i u svetu zbog te tvrdnje, ali mi znamo da to nije tačno.“
Jens Stoltenberg, generalni sekretar NATO, kaže da još nije zabeležena deeskalacija na terenu posle najave Rusije da povlači deo trupa.
„Naprotiv, čini se da Rusija nastavlja da jača vojno prisustvo“, rekao je Stoltenberg.
Dodao je da „još nismo videli povlačenje ruskih trupa“ i da je to „u suprotnosti sa porukom o diplomatskim naporima“ Moskve.
Bajden je takođe rekao da povlačenje ruske vojske nije potvrđeno.
„Naši analitičari ukazuju da su (jedinice) još uvek na pretećim položajima.“
Nova kriza izbila je osam godina pošto je Rusija anektirala poluostrvo Krim na jugu Ukrajine i podržala pobunjenike u Donbasu i drugim oblastima na istoku zemlje u blizini granice sa Rusijom.
Ukrajina je u utorak saopštila da su sajtovi Ministarstva odbrane i dve banke podlegle sajber napadu, iz još uvek nepoznatih razloga.
Niko nije preuzeo odgovornost za ove napade, ali je Ukrajina u sličnim situacijama ranije optuživala ruske hakere.
Ruske vlasti su uvek poricale bilo kakvu umešanost.
Međutim, već dugo vlada zabrinutost da bi, umesto vojne invazije, Rusija mogla da upotrebi manje očigledne načine da destabilizuje Ukrajinu, na primer, sajber napadima na ključne infrastrukture.
Bajen je ranije rekao da su Sjedinjene Države spremne da odgovore i na takve napade.
Pošto su zapadne zemlje navodile sredu kao dan mogućeg napada, Zelenski je pozvao stanovnike Ukrajine da ponesu zastave, mašu plavim i žutim trakama i izađu na ulice i tako pokažu nacionalno jedinstvo.
Na društvenim mrežama se smenjuju najave iz brojnih manjih gradova širom Ukrajine o skupovima i mini-marševima, kao znak naleta patriotizma i odlučnosti.
Šta je rekao Putin?
Putin je rekao da Rusija ne želi rat, i da je Moskva zbog toga ponudila predlog za otpočinjanje pregovora – ali da još nema konstruktivnog odgovora Zapada.
Na komentar nemačkog kancelara Olafa Šolca da njegova generacija ne može da zamisli rat u Evropi – Putin je ukazao da je na kontinentz već bilo rata – u Jugoslaviji 1990-ih, za koji tvrdi da je započeo NATO.
Ipak, kaže Putin, još ima pitanja o kojima se može razgovarati sa predstavnicima NATO I Sjedinjenih Američkih Država.
Kremlj kaže da ne može da prihvati da bi Ukrajina – bivša sovjetska republika sa dubokim društvenim i kulturnim vezama sa Rusijom – jednog dana mogla da se pridruži NATO-u, ali je Zapad odbio ovaj zahtev.
Vadim Pristajko, ukrajinski ambasador u Londonu, preformulisao je prethodnu izjavu za BBC, kada je rekao da je Kijev spreman da bude „fleksibilniji“ u vezi sa namerom da se pridruži NATO-u, što bi bio veliki ustupak Rusiji.
Ali u naknadnoj izjavi rekao je da Ukrajina ima ustavnu obavezu da se pridruži tom savezu i da prijem zavisi od „spremnosti samog NATO-a“.
Takođe na sastanku u Kremlju, ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je Putinu da su neke od vojnih vežbi zemlje u blizini granice sa Ukrajinom već završene, a da se druge privode kraju.
Rusija održava masovne zajedničke vežbe sa Belorusijom, severnim susedom Ukrajine.
Moskva takođe organizuje vojne vežbe gađanja u Crnom i Azovskom moru – na jugu Ukrajine.
Mnoge zemlje su preporučile državljanima da napuste Rusiju.
Ministarstvo spoljnih poslova Srbije preporučilo je državljanima koji trenutno borave u Ukrajini da razmotre mogućnost privremenog napuštanja te zemlje.
Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da „trenutna“ pretnja ruske vojne akcije u Ukrajini opravdava evakuaciju ambasade Sjedinjenih Američkih Država u Kijevu.
Nema panike, ali oprez vlada
Žana Bespijačuk, novinarka BBC ukrajinskog servisa, kaže da u Kijevu i drugim većim gradovima nema velikih znakova panike među stanovništvom.
Međutim, dodaje da su Ukrajinci počeli sve ozbiljnije da shvataju ruske pretnje i počinju pripreme za stanje visoke pripravnosti.
Napravljen je plan evakuacije za tri miliona žitelja Kijeva kao predostrožnost, saopšteno je iz kabineta gradonačelnika..
Holandska avio kompanija KLM objavila je u subotu da će otkazati sve letove za Ukrajinu na neodređeno vreme. Avioni ove kompanije nisu preletali anektirane istočne delove Ukrajine i Krim još od 2014.
Nemački avio-prevoznik Lufthansa razmatra privremeno ukidanje letova, saopšteno je iz kompanije.
- Ukrajinska kriza: „Nisam mislila da ću završiti na frontu, ali ne žalim što sam ovde“
- Ukrajinska kriza: Kako izgleda život u oblasti Donjecka pod kontrolom proruskih pobunjenika
- Zašto Nemačka ne šalje oružje Ukrajini
Međutim, savetnik ukrajinskog predsednika rekao je agenciji Rojters da Kijev „ne vidi poentu“ u zatvaranju vazdušnog prostora zemlje, nazvavši takvu ideju „besmislicom.“
Nešto kasnije, načelnik Kontrole leta Ukrajine savetovao je avio kompanijama da izbegavaju „potencijalno opasne zone“ iznad Crnog mora, gde ruske snage održavaju najveće mornaričke vežbe posledljih godina, od 14. do 19. februara.
Naglasio je, međutim, da je ukrajinski vazdušni prostor „trenutno otvoren i na raspolaganju za planiranje letova.“
Ruski ambasador u EU Vladimir Čižov je rekao za BBC da njegova zemlja i dalje veruje da bi diplomatija mogla pomoći u deeskalaciji krize oko Ukrajine.
On je rekao da će se ruske trupe koje su trenutno stacionirane u Belorusiji vratiti u stalne baze posle vežbi.
Portparolka Bele kuće Džen Psaki rekla je: „Dok posmatramo pripreme za ove vojne vežbe, opet vidimo da je ovo više eskalirajuća, a ne deeskalirajuća akcija“.
- Severni tok 2 – kompromis Amerike sa Nemačkom i ustupak Moskvi
- Putin: Nećemo američke rakete pred našim vratima – Rusija nije kriva za gasnu krizu
- Da li je Rusija zaista odgovorna za gasnu krizu u Evropi
Zapadne zemlje su već odbile mnoge zahteve Moskve, a jedan od glavnih je da Ukrajina ne postane članica NATO i da vojna alijansa smanji prisustvo u istočnoj Evropi.
Umesto toga, oni su predložili druge oblasti pregovora, na primer razgovore o smanjenju nuklearnog oružja.
Moskva optužuje ukrajinsku vladu da nije sprovela Minski sporazum – međunarodni dogovor o ponovnom uspostavljanju mira na istoku Ukrajine, gde pobunjenici koje podržava Rusija kontrolišu delove teritorije i gde je od 2014. godine ubijeno najmanje 14.000 ljudi.
Američki zvaničnici kažu da je Rusija rasporedila oko 70 odsto vojnih snaga potrebnih za potpunu invaziju Ukrajine.
Očekuje se da se sredinom februara zemlja zaledi i stvrdne, što će Moskvi omogućiti da dovede još teškog naoružanja, navode neimenovani zvaničnici.
Američki zvaničnici nisu pružili dokaz za ove tvrdnje.
Kažu da su informacije dobijene obaveštajnim radom, ali nisu mogli da otkriju detalje zbog osetljivosti podataka, prenose američki mediji.
Prema izveštajima, zvaničnici upozoravaju da bi ruska invazija Ukrajine mogla da dovede do smrti 50.000 civila.
Procenjuju i da bi napad doveo do pada ukrajinskog glavnog grada Kijeva u roku od nekoliko dana, što bi izazvalo izbegličku krizu u Evropi sa milionima ljudi u begu od rata.
Dodatne američke snage stigle su u Prag, kao deo plana za povećanje NATO snaga u regionu.
Pogledajte video o ukrajinskim dobrovoljcima
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
