Dvanaestogodišnji dečak iz Londona zaradio je oko 330.000 evra tokom školskih raspusta, nakon što je napravio seriju umetničkih dela pod nazivom Čudni kitovi i prodao ih preko „nezamenljivih tokena“ (NFT) – sertifikata vlasništva kojim se trguje na Blokčejnu.
Sa NFT-ovima, umetnička dela se mogu „tokenirati“ kako bi se stvorio digitalni sertifikat o vlasništvu koji se može kupiti i prodati.
Bendžamin Ahmed zaradu čuva u obliku etirijuma – kriptovalute u kojoj su prodati.
To znači da bi njihova vrednost mogla da poraste ili padne i da nema podršku od vlasti ako je digitalni novčanik u kojem ih drži hakovan ili ugrožen.
- Šta je kriptoart – kako su i slikari počeli da zarađuju
- Čarli me je ugrizao: Kako jedan snimak na Jutjubu može da vas obogati
- Ima sedam godina i 22 miliona dolara – zarađena na Jutjubu
Dečak nikada nije imao tradicionalni bankovni račun.
Izuzetno ponosan otac
Bendžaminovi drugovi iz razreda još nisu svesni njegovog novostečenog kriptobogatstva, iako je napravio Jutjub video zapise o svom hobiju, u kojem uživa uz plivanje, badminton i tekvondo.
„Moj savet drugoj deci koja možda žele da uđu u ovaj prostor je da se ne primoravate na kodiranje, možda zato što na vas vršnjaci vrše pritisak – ako volite da kuvate, kuvajte, ako volite da plešete, plešite, samo učinite to najbolje što možete“, rekao je.
Bendžaminov otac, Imran, programer softvera koji radi u finansijama, ohrabrio je Bendžamina i njegovog brata, Jusufa, da počnu da kodiraju dok su imali pet i šest godina.
Deca su imala tu prednost da mogu da pitaju za savet čitavu mrežu tehnoloških magova – ali otac je izuzetno ponosan na njih.
Ozbiljniji rad
„To je bila pomalo zabavna vežba – ali sam vrlo rano shvatio da su zaista bili zainteresovani za nju i da su bili zaista dobri“, rekao je Imran.
„Onda smo počeli ozbiljnije da radimo – i sada je to svaki dan .. ali ne možete samo da natrpat stvari, ne možete da naučite kodiranje za tri meseca.“
Dečaci su radili 20 ili 30 minuta kodiranja dnevno, rekao je.
Čudni kitovi su druga Bendžaminova kolekcija digitalne umetnosti, a prethodna je bila inspirisana Majnkraftom i nije se prodavala toliko dobro.
Ovaj put inspiraciju je crpeo od dobro poznate ikonice kita i popularnog stila digitalne umetnosti, ali je koristio sopstveni program za stvaranje skupa od 3.350 emodžija kitova.
- Kriptovalute u Srbiji – sve što treba da znate
- Kriptokraljica: Kako je ova žena izradila ceo svet, a onda nestala
„Bilo je zanimljivo videti sve njih kako se pojavljuju na mom ekranu i sporo generišu“, rekao je on.
Bendžamin već radi na trećoj zbirci na temu superheroja.
Takođe bi želeo da napravi „podvodnu igru“ u kojoj će biti predstavljeni kitovi.
„To bi bilo neverovatno“, rekao je.
Imran je „100 odsto siguran“ da njegov sin nije prekršio zakon o autorskim pravima i angažovao je advokate da „provere“ njegov rad, kao i da dobije savete o tome kako zaštititi dizajn.
Svet umetnosti je podeljen oko NFT.
Umetnici kažu da su koristan dodatni izvor prihoda.
Postoje mnoge priče o zapanjujuće velikoj prodaji.
Ali postoji i skepticizam u pogledu toga da li su realna dugoročna ulaganja.
Bivši aukcionar kuće Kristi Čarls Alsop rekao je za BBC Njuz da njihova kupovina „nema smisla“.
„Ideja o kupovini nečega čega nema je čudna“, rekao je ranije ove godine.
„Ljudi koji ulažu u to su malo povodljivi – ali nadam se da neće izgubiti svoj novac.“
Možda će vas zanima i ovaj video
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
