Život Mrđana Radovanovića, studenta iz Mladenovca, promenio se kada je jednog dana dok je još bio srednjoškolac na polici na kojoj su stajale knjige njegovog oca ugledao strip Huga Prata.
Bila je to Balada o slanom moru u kojoj su opisane avanture Korto Maltezea, neustrašivog i slobodnog mornara koji je bio i ostao inspiracija mnogima i nadživeo je svog tvorca kao njegov najpoznatiji junak.
„Tada sam se upoznao sa svojim najvećim imaginarnim idolom Kortom koji je sve što ja nisam i sve što bih želeo da budem – slobodni avanturista, mornar, samouvereni pragmatičar, čovek koji nikome ne polaže račune, ali i romantičar koji voli žene“, priča Radovanović u razgovoru za BBC na srpskom.
Kada je saznao više o italijanskom strip autoru, ovaj student Filološkog fakulteta u Beogradu spoznao je namerne sličnosti između Prata i njegovog najpoznatijeg junaka – i Prat je bio kosmopolita i putnik, ljubitelj žena i večiti tragač za istinom i novim saznanjima.
- Rođendan Korto Maltezea danas slavi rođendan
- Kako je Miki Maus pekao rakiju i slušao Radio Beograd
- Snaga domaćih autora u „Stripu sa margine”
Pored besmrtnog Korto Maltezea, italijanski umetnik je tokom 50 godina duge karijere stvorio i mnoge druge ilustrovane romane od kojih su najpoznatiji Pustinjske škorpije, Kec pik, Fort Viling, Gaučo i Ana iz džungle.
Nikola Dragomirović, autor bloga za promociju, kritiku i istoriju stripa Kaiševi i saradnik u nedeljniku Vreme, opisuje Prata kao „jednog od najvećih strip stvaralaca koje će svet ikada videti“,
Kao glavnu karakteristiku njegovog stila ističe „jednostavnost iza koje se krije izuzetna kompleksnost“.
„Njegovi stripovi meandriraju tankom linijom između sna i jave – bajkoviti su i realistični u isto vreme“, navodi on u pisanoj izjavi za BBC.
Svetski putnik koji je vlastiti svet stvarao mastilom umro je 20. avgusta 1995. godine, ali su njegova dela nastavila samostalni život, a snimljeni su filmovi ili su napisana nova izdanja na bazi Pratovih beleški i crteža.
Između pisca i ilustratora – kompleksnost u „deset linija“
Nemoguće je posmatrati Pratove crteže i naraciju u stripovima kao dva odvojena dela njegovog stvaralaštva, smatra Nikola Dragomirović.
Početne godine karijere, Hugo Prat je proveo uglavnom kao ilustrator, da bi posle 12 godina provedenih u Argentini počeo jednako dobro da kreira naraciju za ilustrovane romane.
Tamo je upoznao argentiskog novinara i pisca Ektora Germana Esterfilda koji je pisao scenarije za ilustracije koje je radio Prat u tom periodu.
Esterfild je bio neverovatan scenarista i pripovedač, napominje Nikola Dragomirović.
„Prat je od njega pokupio mnogo zanatskih trikova, ali je dodao tome i sebi svojstvenu mešavinu radoznalosti i mašte.
„Znao je da svoj ekumenski i sanjalački duh i inteligenciju prenese na likove“, kaže ovaj poznavalac strip umetnosti.
Upravo je naracija u serijalu o Korto Maltezeu bila ono što je Mrđana Radovanovića zarazila Pratom i uticala na to da zajedno sa ocem godinama uvećava sopstvenu kolekciju Pratovih stripova.
Ko je bio Hugo Prat?
- rođen je 15. juna 1927. godine u Riminiju u Italiji, a odrastao je u Veneciji
- pored italijanskog porekla, imao je i britanske, jevrejske i turske korene
- živeo je i radio u Italiji, Argentini, Brazilu, Francuskoj, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, dok je deo detinjstva proveo u Etiopiji
- tokom više od 50 godina stvaralaštva izradio je mnoge strip romane od kojih su najpoznatiji Pustinjske škorpije, Kec pik, Fort Viling, Gaučo i Korto Malteze, koji mu je doneo najveću popularnost
- imao je šestoro dece sa četiri žene, a jedna od njih bila je i Guki Vogerer, poreklom iz Jugoslavije
- umro je 20. avgusta 1995. godine u mestu Grandvo u Švajcarskoj, nadomak Ženevskog jezera, gde je proveo poslednjih 12 godina života
- posthumno je primljen u Komikonovu Kuću slavnih u San Dijegu 2005. godine između ostalog i zbog „velikog uticaja koji je imao na strip autore i karikaturiste širom sveta“, navodi se na sajtu Komikona
Ipak, kako su prolazile godine, ovaj student je počeo sve više da ceni „Pratovo mastilo“ i „izrazito prepoznatljiv stil sa namrgođenim licima glavnih junaka i bez suvišnih detalja na telima i garderobi“.
Upravo je ta jednostavnost koja krije izvanrednu kompleksnost u ilustracijama italijanskog majstora stripa bila njegov zaštitni znak, tvrdi Nikola Dragomirović koji za nedeljnik Vreme piše o strip umetnosti.
„Njegov crtež od desetak linija može utiskom i podkontekstom govoriti više nego što neki autori ispričaju na nekoliko strana, a njegovi akvareli i baratanje bojama su vrhunski, iako je većina radova bila namenjena za crno-bela izdanja“, objašnjava on.
Koliko se Prat čitao u Jugoslaviji?
Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, Pratov Kolto Malteze objavljivan je u revijama stripa kao što su Panorama, Stripoteka i StripArt.
Ove revije imale su zavidne tiraže, ali se u njima moglo naći mnoštvo stripova različitih autora i čitaoci nisu kupovali ove mesečnike samo zbog Korto Maltezea, kaže Nikola Dragomirović.
Upravo zbog toga nezahvalno je govoriti o popularnosti ovog dela Huga Prata među jugoslovenskom publikom u to vreme, kaže.
Prat je „nesumnjivo imao brojne poštovaoce na ovim prostorima“, ali ne može se reći da je bio mejnstrim kada se govori o strip umetnosti, ističe Dragomirović.
„Za čitanje Prata bilo je potrebna izvesna doza poznavanja umetnosti, stripovskog jezika i drugačijeg pogleda na naraciju – uglavnom su se za njega lepili oni koji su dublje zalazili u strip kao umetnost“, objašnjava on.
Tokom devedesetih, štampanje i izdavanje Korto Maltezea preuzela je izdavačka kuća Komuna koja je najpoznatije ilustrovane romane Huga Prata objavljivala nezavisno od drugih stripova.
Dragomirović se priseća da su to bila „dosta skupa izdanja“ sa tiražima od nekoliko hiljada primeraka.
Danas se situacija promenila – u Srbiji i regionu Pratovi stripovi se mogu naći, ali se objavljuju u luksuznim izdanjima sa 400 do 1.000 primeraka u izdanjima Čarobne knjige i Darkvuda, napominje autor bloga Kaiševi.
„Strip je danas skupa rabota“, zaključuje on.
Možda će vas zanimati video: Penzioneri koji crtaju grafite u Beogradu
Svetski putnik koji ne priznaje stege i granice
Hugo Eugenio Prat rođen je u italijanskom gradu Riminiju na obali Jadranskog mora, ali se ubrzo sa porodicom preselio u Veneciju gde je proveo deo detinjstva.
Deda po ocu imao je britanske korene, dok je otac majke Eugenije vukao jevrejsko poreklo, a majka Hugovog oca Rolanda poticala iz Turske, navodi se u Pratovoj biografiji na sajtu cong-pratt.com.
Kao 10-godišnji dečak, Hugo se sa majkom preselio u Etiopiju (tadašnju Abisiniju) koja je bila pod okupacijom fašističke Italije Benita Musolinija, a Rolanda Prata služba je još ranije kao člana Crnokošuljaša odvela u tu afričku zemlju.
Hugo Prat je četiri godine kasnije na očevo insistiranje postao član italijanske kolonijalne policije u Etiopiji i, iako za 14-godišnje dete to može biti traumatično iskustvo, kod njega se u tom periodu rađa fascinacija uniformama pripadnika italijanske, francuske, abisinske, senegalske i britanske vojske.
Te uniforme će kasnije imati važnu ulogu u oslikavanju likova iz njegovih stripova.
„Dopada mi se što ni mnogo godina kasnije neće kriti fašističku istoriju svoje porodice, iako se kod njega rodio prezir prema ratu i nacionalističkim ideologijama“, kaže Mrđan Radovanović, zaljubljenik u Pratove ilustrovane romane.
To je jedna od njegovih velikih prednosti – nije delio ljude po njihovoj verskoj, nacionalnoj ili rasnoj pripadnosti, dodaje Radovanović.
Savezničke snage su 1941. godine zarobile Rolanda Prata, a godinu dana kasnije on je umro u zarobljeništvu, pa su Eugenija i Hugo završili u logoru u Etiopiji.
Bio je to još jedan nesrećan obrt sudbine koji je pozitivno uticao na Hugovo stvaralaštvo – tokom zarobljeništva nabavljao je stripove od čuvara i odlučio je da će to biti njegov poziv kada je pročitao strip Teri i pirati američkog autora Miltona Kanifa.
Ipak, sa majkom uspeva da se vrati u domovinu 1943. godine uz pomoć Crvenog krsta, a dve godine kasnije počinje karijeru strip autora – sa prijateljima Dinom Bataljom, Fernandom Karćupinom i Damjanom Damjanijem je u Veneciji osnovao ilustrovani magazin Kec pik.
Hugo je tada počeo da objavljuje svoje prve stripove sa samo 17 godina, a ova grupa autora kasnije će postati poznata kao Venecijanska grupa.
Prat odlučuje da se 1949. godine otisne za Argentinu gde je u Buenos Ajresu radio za izdavačku kuću Editorijal abril, kao i za magazin Masteriks.
U ovoj južnoameričkoj zemlji živeo je jedno vreme i sa prvom ženom, jugoslovenkom Guki Vogerer, sa kojom je dobio sina Lukasa i ćerku Marinu.
Nekoliko meseci proveo je i u Brazilu, da bi se 1959. godine posle napuštanja Argentine na godinu dana preselio u London, ali je potom morao da se vrati u Italiju.
Od 1962. godine, Prat je ponovo u domovini, da bi pet godina kasnije izdao Baladu o slanom moru, prvi u nizu ilustrovanih romana o neustrašivom mornaru Kortu Maltezeu koji će mu doneti svetsku slavu.
Poslednje godine proveo je u Švajcarskoj, u gradiću Grandvo na obali Ženevskog jezera, gde se nastanio 1983. godine i umro 12 godina kasnije.
Kosmopolitski duh i iskustva stečena na mnogim meridijanima Prat je pretočio u junake svojih priča, pre svega u onog najpoznatijeg – Korta Maltezea.
Neki su čak smatrali da je ovaj pomorac i pustolov zapravo alter ego italijanskog umetnika, a sam Hugo Prat je svojevremeno rekao da je to pitanje koje mu se najčešće postavlja.
„Prat je pričao da Korto nesumnjivo ima neke njegove karakteristike, ali da nije njegov apsolutni alter ego“, kaže Mrđan Radovanović.
„Ako je neko dosta toga preživeo i iskusio, to je sigurno Prat i on je posedovao previše ega da bi ga pretočio u nekog drugog, dok sa druge strane izrazito poštuje Kortov lik i njegovu privatnost“, dodaje on.
- Kako su braća sa autizmom otvorila prodavnicu stripova i ostvarila san
- „Balkan je svetu dao dokumentarni nadrealizam“
- TKV i Jana Adamović o umetnosti, aktivizmu i viteškom ordenu
Fiktivni junaci u istorijskom kontekstu – gde prestaje istorija, a počinje mašta?
Hugo Prat bio je ljubitelj istorije i junake iz svojih ilustrovanih priča često je vešto postavljao u istorijski kontekst.
Tako se u njegovom najčuvenijem ostvarenju Korto Malteze istoimeni lik našao među učesnicima Prvog svetskog rata, posetio je Rusiju posle Oktobarske revolucije, upoznao je pisce koji su uticali na Prata poput Džeka Londona ili Ernesta Hemingveja, a u Zlatnoj kući Samarkanda Korto telefonom razgovara sa sovjetskim liderom Josifom Staljinom.
Jedan od najboljih Kortovih prijatelja je i Raspućin, nazvan po mističnoj ličnosti iz ruske istorije.
Više o Kortu Maltezeu i spisak svih njegovih pustolovina možete pronaći u tekstu objavljenom na sajtu BBC na srpskom povodom rođendana ovog strip junaka.
Prat nije patentirao upotrebu istorije u osmišljavanju radnje stripova, ali je taj model doveo do savršenstva, smatra Nikola Dragomirović.
„Njegovo baratanje istorijom je vrlo zanimljivo i teško je razlučiti gde prestaje istorija, a počinje mašta.
„Prat je kod Korta Maltezea koristio istorijsku pozornicu oko Prvog svetskog rata i na taj način je mapirao izumiranje romantizma iz 19. i 20. veka i obeležavao dolazak nekih sumornijih industrijskih vremena“, objašnjava autor bloga za promociju, kritiku i istoriju stripa Kaiševi.
Za ono što je Prat činio balansirajući između istorijskih događaja i razdoblja i izmišljenih likova potreban je literarni dar, ali i temeljno poznavanje istorijskih činjenica.
„Količina opšteg obrazovanja koje se provlači kroz priče je neverovatna – vi samo da popišete imena lokacija koje se pominju u Kortu, imaćete peticu iz geografije“, ocenjuje student Mrđan Radovanović.
Kako je Prat pogurao strip na putu od „zabave za decu“ do statusa devete umetnosti?
Iako se strip kao način izražavanja pojavljuje još početkom 19. veka kroz satirične ilustracije koje su objavljivane u novinama, on je dugo smatran lakom zabavom za decu i mlade.
Prema mišljenju Nikole Dragomirovića, Hugo Prat je značajno doprineo da strip dobije status devete umetnosti, pre svega zbog popularnosti koju je dostigao u Francuskoj.
Ova zemlja je uz Belgiju najvažnija za razvoj strip kulture u Evropi i tamo je bio „cenjeniji nego u ostatku sveta“, kaže ovaj poznavalac stripa.
Pratov Korto Malteze objavljivan je u komunističkom listu Pif i ubrzo je osvojio čitalačku publiku u toj zemlji, nadmašivši očekivanja kada je reč o socijalnim grupama u kojima se Pratov najpoznatiji junak primio.
„Prat je tako na stranu stripa privukao i avangardne krugove koji ga do tada nisu čitali i otvorio je vrata ka skupini intelektualaca do tada nezainteresovanih za strip.
„Strip je postao više od zabave i ne manje od umetnosti – postao je opipljiva pojava na umetničkoj sceni, a ne grešno zadovoljstvo za razbibrigu“, ističe Dragomirović.
Osim što je proneo slavu strip umetnosti u svetu, ne samo u zemljama poput Francuske, Belgije, Sjedinjenih Američkih Država i Japana gde je on već bio popularan do određenih granica, Pratov značaj ogleda se i u tome što njegova dela nastavljaju da žive i decenijama posle njegove smrti.
Španski strip autori Ruben Peljehero i Huan Dijaz Kanales su nastavili da rade na temeljima opusa huga Prata i objavili su priču Taroveanov dan, koja se bavi pustolovinama Korta Maltezea pre Balade o slanom moru.
Snimljen je i dokumentarni film Korto Malteze: U skrivenom dvorištu Arkane koji je objavljen 2002. godine u Francuskoj, dok je na Malti premijerno izvedena Opera Korto Malteze: Balada o slanom moru 2018. godine.
„Moj život je započeo još pre nego što sam došao na svet, a pretpostavljam da će se nastaviti i kada mene više ne bude“, zapisao je Hugo Prat jednom prilikom.
Izgleda da je bio u pravu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
