Italijansko opersko pevanje dodato je na listu kulturne baštine Ujedinjenih nacija.
Unesko, agencija za kulturu UN, saopštila je da uključuje četiri veka staru umetnost, mešavinu kostima, drame i muzike, u kategoriju nematerijalnog kulturnog nasleđa.
Italijanska opera rođena je krajem 1500-ih i početkom 1600-ih u Firenci, na dvoru porodice Mediči.
Opera ima zamršene zaplete, razrađenu scenu i virtuozno pevanje.
- Misterije Vinčanske kulture – šta sve muči naučnike
- Zašto je prestiž biti u milanskoj Skali na otvaranju sezone i koliko koštaju karte
- Šta je UNESKO i šta je od srpskog nasleđa na listi svetske kulturne baštine
Opersko pevanje pridružuje se drugim poznatim italijanskim tradicijama, kao što su pravljenje pice i umetnost penjanja na alpske vrhove.
„Ovo je zvanična potvrda onoga što smo već znali: opersko pevanje je svetska izvrsnost“, rekao je italijanski ministar kulture Đenaro Sanđulijano posle odluke Uneska.
Unesko je opisao italijansku operu kao „fiziološki kontrolisan način pevanja koji povećava nosivost glasa u akustičnim prostorima kao što su amfiteatri i crkve“.
Dodaje se i da umetnost promoviše „kolektivnu koheziju i sociokulturno pamćenje“, kao i da je „sredstvo slobodnog izražavanja i međugeneracijskog dijaloga“.
Prvim velikim kompozitorom opere smatra se Italijan Klaudio Monteverdi, koji je živeo od 1567. do 1643. godine.
Italijanske novine La Republika navode da priznanje dolazi uoči tradicionalne inauguracije sezone 2023-24 u operi La Skala.
Širom Italije sada postoji 60 operskih kuća, što je svetski rekord, dok su operski pevači, poput tenora iz 20. veka Lučana Pavarotija, smatrani velikim zvezdama.
Italijanska operska pevačica Karmela Remiđo izjavila je za Korijere dela sera da je zahvaljujući operi i njenim libretima italijanski jezik poznat u svetu.
„To što je opersko pevanje ušlo u nasleđe čovečanstva je veoma emotivno“, rekla je ona.
„Pesma bledi dok je slušate, ali vas duboko dirne.“
Unesko je na sastanku u Bocvani o očuvanju kulturnog nasleđa na listu kulturne baštine čovečanstva uvrstio peruanski seviće, farbanje rikše iz Bangladeša, uzbekistanske keramičke zanate i nekoliko drugih običaja i tradicija.
Peruanska vlada pozdravila je dodavanje seviće na listu.
„Prepoznajemo sve ljude koji su uključeni u spremanje ovog jela, uključujući zanatlije duž obale, u Andima i Amazonu, kao i farmere i kuvare“, navelo je Ministarstvo kulture Perua.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
