Unesko: Veliki koralni greben bi trebalo se nađe na listi ,,ugroženih“

Veliki koralni greben bi trebalo da bude uvršten na listu ugroženih dobara Svetske baštine zbog štete prouzrokovane klimatskim promenama, navode iz Uneska.

Iz ovog tela Ujedinjenih nacija (UN) zaduženog za kulturu kažu da bi najveći sistem koralnih grebena na svetu trebalo da se nađe na ovoj listi već sledećeg meseca.

Tako je i Australija pozvana da preduzme „hitnu akciju“ povodom globalnog zagrevanja.

Međutim, australijska vlada je poručila da će se „oštro usprotiviti“ takvoj preporuci.

• Pronađen koralni greben viši od Empajer stejt bildinga
• Najvećem koralnom grebenu na svetu preti ozbiljna opasnost
• Sve o klimatskim promenama

Ovo je poslednja prepirka u nizu tekućeg spora između Uneska i australijske vlade oko statusa ovog velelepnog lokaliteta.

Greben koji se proteže na 2.300 kilometara severoistočne australijske obale, stekao je status Svetske baštine Uneska 1981. godine zbog „ogromnog naučnog i suštinskog značaja“.

Nakon što je Unesko prvi put raspravljao o njegovom statusu „ugroženosti“ 2017. godine, Kanbera je uložila više od tri milijarde australijskih dolara (oko 1,8 milijardi evra) za poboljšanje stanja grebena.

Međutim, izbeljivanje grebena koje se dešava u poslednjih pet godina prouzrokovalo je velike gubitke korala.

Naučnici kažu da je glavni razlog porast temperature mora kao rezultat globalnog zagrevanja izazvan sagorevanjem fosilnih goriva.

Ipak, Australija i dalje okleva da preduzme snažnije klimatske akcije. Ova zemlja je jedna od nekoliko članica Organizacije za ekonomski razvoj i saradnju (OECD) koji još uvek odolevaju pritisku da se priključe odluci o nultoj neto emisiji do 2050.

Australija – veliki izvoznik uglja i gasa, nije menjala klimatske ciljeve od 2015. Trenutno nastoji da smanji emisiju od 26 do 28 odsto od nivoa 2005 do 2030. godine.

Ekološke organizacije kažu da odluka UN naglašava slaba klimatska nastojanja Australije.

„Preporuka Uneska jasno i nedvosmisleno ukazuje da australijska vlada ne čini dovoljno da zaštiti naše najveće prirodno dobro, posebno povodom klimatskih promena“ izjavio je Ričard Lek, direktor ogranka za okeane australijske Svetske organizacije za prirodu (WWF).

Međutim, u glavnom gradu Australije – Kanberi poručuju da su „zaprepašćeni“ ovom odlukom, nazvavši je „saltom unazad u vezi sa prethodnim uveravanjima zvaničnika UN-a“ da takav potez neće biti načinjen.

„Klimatske promene su najveća pojedinačna pretnja za sve ekosisteme na grebenima u svetu… a postoje 83 prirodna dobra Svetske baštine koja se suočavaju sa pretnjama klimatskih promena, tako da nije u redu jednostavno izdvojiti samo Australiju“, izjavila je ministarka životne sredine Suzan Lej.

Ona je u parlamentu rekla: „Australija smatra da je pogrešno ovako izdvajati greben kojim se najbolje upravlja na svetu zbog ovog potencijalnog stavljanja na listu ,ugroženih'“.

Ipak, u Uneskovom izveštaju piše da uprkos vladinim naporima, ključni ciljevi za poboljšanje kvaliteta vode na grebenu nisu ispunjeni.

Analiza Šaime Halil, dopsinice za Australiju

Bilo je ovo nekoliko teških meseci za Australiju i njenu politiku u vezi sa klimatskim promenama.

Međunarodni pritisak na vladu Skota Morisona raste da prihvati nultu neto emisiju do 2050, dok premijer iznova odbija da se obaveže – kao što je bio slučaj i na sastanku grupe G7 održanom prošle nedelje u Velikoj Britaniji.

U njegovom obraćanju u aprilu na virtuelnoj klimatskoj konferenciji sa svetskim liderima američkog predsednika Džoa Bajdena, Morison je izjavio da će „to učiniti čim to bude moguće“ i dodao da to za „Australiju nije pitanje da li , ili čak – kada, već, što je najvažnije, kako“.

To je samo po sebi suština problema. „Kada“ je podjednako važno kao i „kako“ kada su u pitanju klimatske promene.

Naučnici i svetski lideri kažu da Australija ne čini dovoljno, kao i da ne radi dovoljno brzo.

Spor oko Velikog koralnog grebena između Uneska i australijske vlade nije nov, ali će biti prilično sramotno ako ovo prirodno dobro Svetske baštine dospe na listu „ugroženih“.

Ovo je još jedan podsetnik ako se Australija ozbiljno ne pozabavi klimatskim promenama sa jasnim i odlučnim merama, da će to uticati na njen položaj u svetu, ne samo diplomatski i ekonomski, već i kulturno.

U decembru je iz Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN) saopšteno da su klimatske promene dovele greben u „kritično“ stanje.

Takođe, Australijska uprava zadužena za greben je 2019. u njihovom petogodišnjem ažuriranju stanje grebena spustila sa lošeg, na veoma loše.

Ako greben bude uvršten na listu „ugroženih“, biće to prvi put da se jedno prirodno dobro Svetske baštine Uneska našlo u takvoj grupi zbog uticaja klimatskih promena.

Ova preporuka bi takođe mogla da ugrozi glavnu turističku destinaciju u Australiji koja obezbeđuje hiljade radnih mesta, a pre pandemije korona virusa vredela je oko 6,4 australijskih dolara.

Kina trenutno predsedava Uneskom, a neki izveštaji kažu da bi dugotrajne tenzije između Pekinga i Kanbere mogle da utiču na odluku.

Ipak, ekološke organizacije su odbacile svaku sugestiju da je preporuka politička.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]