„Upad“ ili policijska operacija – ko sme da hapsi na severu Kosova

Hapšenja na severu Kosova opisuju u Prištini kao legitimnu policijsku akciju u borbi protiv organizovanog kriminala, a u Beogradu kao „upad“ na sever Kosova.

Opisujući akciju, predsednik Srbije Aleksandar Vučić u skupštini je rekao da se „nenaoružani Srbi brane od ekstremističkih grupa obučenih u policijske uniforme.“

Specijalne jedinice kosovske policije uhapsile su više od 20 osoba osumnjičenih za „učešće i organizovanje kriminalne grupe“. Nakon akcije, Srbija je podigla borbenu gotovost vojske.

Na kritike da je ulazak specijalaca na Sever Kosova omogućen Briselskim sporazumom iz 2013. godine, Vučić je rekao da je tim sporazumom zapravo napravljen pravni okvir po kome te snage ne mogu da budu na severu.

• Burno jutro na Kosovu – barikade otišle, strah ostao
• Vučić: O Kosovu građani na referendumu

Koja policija ima nadležnost na severu Kosova?

Kosovska.

U Briselskom sporazumu iz 2013. godine, istaknutom na sajtu Vlade, u delu koji govori o policiji (tačka sedam, osam i devet) stoji da će na „Kosovu postojati jedinstvene policijske snage koje se zovu Kosovska policija. Sva policija na severu Kosova će biti integrisana u okvir Kosovske policije. Plate će isplaćivati samo Kosovska policija“.

MUP Srbije ni do 2013. godine nije imao pune ingerencije na Kosovu, ali su postojale paralelne institucije i struktura koje su vodili Srbi sa Kosova.

Posle Brisela, sva bezbednosna nadležnost je na Prištini.

Pitanje da li specijalne jedinice mogu da se kreću severom Kosova pokrenuto je u javnosti i 2017. godine, kada je u Kosovsku Mitrovicu iz Beograda trebao da stigne voz sa natpisima „Kosovo je Srbija“.

Tada su pripradnici specijalne policije ROSU bili raspoređeni na Severu Kosova kako bi sprečili ulazak voza.

Aleksandar Vučić tada je rekao da je time prekršen dogovor iz Brisela, jer „jedinice ROSU mogu da uđu na sever Kosova samo uz dozvolu KFOR-a i uz saglasnost srpske zajednice“.

Međutim, zvaničnici NATO-a, u odgovoru za državnu novinsku agenciju Tanjug, tada potvrđuju da KFOR nije bio obavešten o prisustvu jedinica na severu, ali i dodaju da „kosovske institucije nisu u obavezi da obaveštavaju Kfor o razmeštaju jedinica ROSU na Sever Kosova“.

Nekoliko dana kasnije, i Vučić je gostujući na televiziji Pink, rekao da ne postoji pisani dogovor o raspoređivanju jedinica ROSU na severu, već samo usmeni.

Šta su jedinice ROSA i FIT?

U Prištini je 2002. godine formirana preteča ROSU jedinica, tzv. Regionalna jedinica za ulični kriminal (RCSU).

Buduće specijalace obučavali su eksperti iz SAD, Nemačke, Velike Britanije, Francuske i Turske, posebno u oblastima suzbijanja trgovine i šverca narkotika, hapšenje po poternicama i razbijanje demonstracija.

Naredne godine, ime je promenjeno u ROSU (Regionalna operativna jedinica za podršku), što znači da je svaki region Kosova imao po jednu jedinicu.

Sa druge strane, FIT je mlađa jedinica. Viđena je na severu Kosova kada su prošle godine zajedno sa jedinicama ROSU uhapsila četvoricu Srba osumunjičenih za ubistvo Olivera Ivanovića.

Ova formacija pod imenom FIT funkcioniše od 2008. godine, do tada su se zvali „Specijalne interventne grupe – GSI / SIG“.

Kada su specijalne policijske jedinice Kosova bile na severu?

• Veliki nemiri dogodili su se krajem jula 2011. godine kada su je specijalna kosovska jedinica ROSU po nalogu prištinskih vlasti, a uz podršku Kfor-a i Euleksa, pokušala da preuzmu kontrolu nad administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje.

Tokom višednevne krize, Srbi sa severa Kosova odgovorili su otporom i barikadama kojima su želeli da spreče Kfor da prevozi kosovske carinike i pripadnike kosovske granične policije na sever Kosova.

Kontrolni punkt na Jarinju tom prilikom je zapaljen i uništen. Jedan pripadnik ROSU je ranjen, kasnije je podlegao povredama. Prelazi Brnjak i Jarinje otvoreni su 31. jula 2011. godine uveče, kao rezultat pregovora državnog vrha Srbije sa tadašnjim komandantom Kfora Erhardom Bilerom.

• Voz na kom je na više jezika pisalo „Kosovo je Srbija“, trebalo je da iz Beograda u Kosovsku Mitrovice stigne 14. januara 2017. godine.

U poslednjem trenutku, po odluci tadašnjeg premijera Srbije Vučića, voz je zaustavljen u Raškoj da bi se „izbegli sukobi“, kako je tada rekao premijer.

I tada su jedinice ROSU bile na severu Kosova. Portal Kossev objavio je da su jedinice bile raspoređene u Donjem Jarinju, jer je kroz to mesto trebao da prođe voz.

Iz NATO-a su tada za Tanjug potvrdili da KFOR nije bio obavešten o prisustvo kosovskih specijalaca na Severu, ali i da „kosovske institucije nisu u obavezi da obaveštavaju Kfor o razmeštaju jedinica ROSU na Sever Kosova.“

• 26. marta 2018. godine pripradnici Specijalne jedinice kosovske policije uhapsili su direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića u Kosovskoj Mitrovici i sproveli ga na ispitivanje u Prištini nakon čega je proteran sa Kosova.

Đurić je trebalo da učestvuje na okruglom stolu koji je bio organizovan u okviru takozvanog unutrašnjeg dijaloga. Kosovske vlasti su mu prethodno zabranile ulazak.

• Krajem novembra 2018. godine tenzije su ponovo podignute kada je predsednik Kosova Hašim Tači obišao jezero Gazivode i tom prilikom se provozao čamcem.

Njegovu posetu pratili su pripadnici specijalne jedinice ROSU, zbog čega je predsednik Srbije Aleksandar Vučić naredio najviši stepen pripravnosti srpske vojske i policije.

Kada je poseta jezeru završena, pripadnici ROSU su se povukli. Predstavnici vlasti u Beogradu ovaj čin doživeli su kao „provokaciju“.

• 23. novembra 2018. godine pripadnici ROSU ušli su na Sever Kosova i tom prilikom uhapsili četiri osobe – tri u vezi sa slučajem ubistva Olivera Ivanovića i jednu zbog suprotstavljanja policijskim službenicima.

Tada je saopšteno da je Milan Radoičić, danas potpredsednik Srpske liste, jedan od osumnjičenih i da se za njim traga.

Nekoliko dana kasnije predsednik Vučić rekao je da je Radoičić u Srbiji, da nije kriv jer je prošao poligraf, i optužio kosovsku policiju da je htela da ga ubije.

Šta znači puna borbena gotovost Vojske Srbije?

Prema članu 43 Zakona o odbrani, pripravnost Vojske Srbije obuhvata „preduzimanje mera povećanja operativnih i funkcionalnih sposobnosti, koje su neophodne radi sprečavanja i otklanjanja opasnosti od izazova, rizika i pretnji bezbednosti“.

„Podizanje stepena pripravnosti na najviši nivo podrazumeva spremnost Vojske Srbije da u slučaju potrebe, u najkraćem vremenu, odgovori na svaki razvoj situacije“, odgovorili su ranije na ova pitanja BBC-ja iz Ministarstva odbrane.

Iz ministarstva su tada dodali da to u praksi znači da snage Vojske Srbije predviđene za reagovanje u ovakvim situacijama, budu u trenutnoj spremnosti za izvršenje postavljenih zadataka, dok ostale snage u nivou koji omogućava izvršavanje zadataka „u skladu s propisanim rokovima za angažovanje“.

Novinar Aleksandar Vasović ranije je za BBC objašnjavao da je da je podizanje borbene gotovosti dosta širok pojam.

„Da je podignuta borbena gotovost na najveći mogući nivo, verovatno bi rezervisti dobili poziv da se jave u jedinice. Najviši nivo borbene gotovosti podrazumeva mobilizaciju i stavljanje svih jedinica u pripravnost, tako da mogu trenutno da uđu u oružani konflikt“, pojašnjava on.

„Da je podignuta borbena gotovost na najveći mogući nivo, verovatno bi rezervisti dobili poziv da se jave u jedinice“.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]