Upis u srednje škole: Novac ili interesovanje – šta je bitnije mladima kada biraju profesiju

Konstantinos Pantos živi u Beogradu, ima 18 godina i ide u Prvu beogradsku gimnaziju.

Omiljeni predmet mu je istorija, a naredne godine će verovatno upisati Pravni ili Fakultet političkih nauka.

„Razumem ja da IT-ijevci najbolje zarađuju, ali ne mogu da upišem nešto što ne volim.

„Nadam se da ću otići u diplomatiju, a i to se dobro plaća, ako si baš uspešan. Onda dobiješ i jedno i drugo – i novac i radiš nešto što želiš.“

On je jedan od mnogih sadašnjih i bivših đaka, roditelja i nastavnika koji se ne slažu sa odlukom ministarstva prosvete da ukine jedno odeljenje društvenog smera u gimnaziji i zauzvrat otvori razred za IT.

Na protestu koji je održan ispred ove gimnazije otvorena je polemika – da li bi trebalo podsticati decu da se vode samo tržištem ili interesovanjima, kada biraju srednju školu.

• Programeri najtraženija struka u Srbiji
• Kako igrice mogu da pomognu deci
• Pokloni za učiteljice – marame, ugaone garniture i skupa putovanja

Ko će biti novi Aristotel, a ko opremati klime po Nemačkoj

Vukan Marković je već šest godina u inostranstvu.

Misli da gimnazija ne bi trebalo da postane tehnička škola samo zbog toga što su neka zanimanja plaćenija.

„Kao neko ko godinama živi na Zapadu, mogu da razumem da škole treba da prilagodimo tržištu.

„Ali, Srbija nije Kalifornija i Silicijumska dolina.“

Dodaje da je „kao narodu koji nestaje, veoma važno da naša deca imaju predmete koji se uče na društvenom smeru“.

„Treba da razvijamo kritičko mišljenje i da pokažemo deci kako se razmišlja.

„Ne da očekujemo od svih da upisuju tehničke škole i završe na ugrađivanju klima u Nemačkoj.“

Kosta Nedeljković želi da upiše FON ili ETF, iako je išao na društveni smer u gimnaziji.

„Shvatio sam da me više interesuju te prirodne nauke, a i mogu dobro da zaradim.

„Ipak, sve što sam naučio u gimnaziji mi mnogo pomaže da prolazim kroz život, naučio sam neke opšte stvari. Bez toga bismo bili potpuno neobrazovani.“

Njegova devojka Anđela ići će na Filološki fakultet. Kaže da ne može da razmišlja sada koliko će zarađivati kao prevodilac ili pisac, već da joj je samo bitno da radi ono što voli.

Na IT mogu samo odlikaši

Statistika je na strani tehnologije.

Ukoliko bismo se vodili njome, svi bi decu slali na IT smerove.

Prošle godine je donji prag za upis u Prvu gimnaziju bio 89 poena, ali je četiri boda više trebalo đacima koji su želeli da upišu informacione tehnologije u srednjoj školi Nikola Tesla, objašnjava za BBC na srpskom Aleksandar Markov iz Foruma beogradskih gimnazija.

„Poslednjih godina su popularni IT smerovi u gimnazijama. Elektrotehničkih odeljenja u gimnazijama ima šest, a tu je i pet elektrotehničkih škola.“

I u ostatku Srbije je slično. Tako je čak 71 gimnazija u Srbiji prošle godine izrazila želju da otvori specijalizovano odeljenje za učenike sa posebnim sposobnostima za informatiku i računarstvo.

Primena računara, operativni sistemi i računarske mreže, baze podataka, veb programiranje – neki od stručnih predmeta koje đaci u ovim razredima slušaju tokom školovanja. IT odeljenja imaju do 20 učenika, koji se na časovima informatičkih i programerskih dele na grupe. Škole moraju da opreme kabinete za ovaj vid nastave, a nastavnici informatike se za to obučavaju tokom leta.

• Lakši put na studije u Evropu za srpske studente
• Kako deca vide sebe, druge i društvo u kome žive
• Siniša Mali i doktori nauka: Kako zaista izgleda doktorirati u Srbiji

I tržište rada je na strani kompjutera.

U Srbiji najlakše nalaze poslove diplomirani inženjeri informacionih tehnologija, elektrotehnike i računarstva, kao i građevinski i mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama.

Među traženijim poslovima u Srbiji su i profesori matematike, fizike i stranih jezika, podaci su Nacionalne službe za zapošljavanje.

Prema podacima IT Akademije, plata programera početnika u Srbiji je 700 evra, dok oni iskusniji zarađuju prosečno više od 2.000 evra mesečno, što je pet puta više nego prosečna plata u zemlji.

Iz ugla stručnjaka

Sva deca koja razmišljaju o upisu srednje škole ili fakultete trebalo bi da odu na Profesionalnu orijentaciju, kaže za BBC na srpskom Aleksandra Obradović, psiholog Centra za informisanje i profesionalno savetovanje pri Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

„Kada deca dođu na testiranje, prolaze testove profesionalnih opredeljenja i testove ličnosti.

„Tek kombinacijom tih pokazatelja možemo da vidimo šta je najbolje za dete. Na primer, ne može dete koje nije kreativno da ide u umetničku školu ili đaci kojima ne ide administracija da upišu Pravno -birotehničku.“

• Instagram društvena mreža broj jedan među decom
• Kragujevački gimnazijalci lakše do svemira nego do Amerike
• Lakše do posla – pet stvari koje znamo i pet koje ne znamo o novom programu studiranja

Dečiji psiholog Gordana Mijalković kaže da je najbitnije da deca imaju sve informacije pre nego što se odluče za školu.

„Za nekoga ko ima 14 godina pojam tržišta nije toliko bitan i većina njih ga najbolje ni ne razume.

„Činjenica da je neko zanimanje traženo tih godina kada oni razmišljaju o školovanju može, ali i ne mora da bude bitna. Jer, njihovo školovanje će se završiti za deset godina od tada, kada se situacija na tržištu rada možda promeni.“

Mijalković objašnjava i da je jako bitno da deca imaju osećaj da njihov izbor „nije kraj puta“ i da mogu da promene mišljenje.

„Jako je bitno da se napravi model pri kojem će deca znati šta su prednosti i mane neke škole da bi znali šta da odaberu. Ipak, neophodno je i da dobiju priliku da promene mišljenje, pogotovu nakon prve godine srednje škole. Jer, često se dogodi da dete tek tada postane svesno da neko usmerenje nije za njega.“

Šta kažu roditelji – „telegrafista postaje najvažniji čovek u zemlji“

Saša Nedeljković iz Novog Sada kaže da je ohrabrivao oboje dece da se upišu u jake tehničke škole, a da zatim idu na Elektrotehnički fakultet.

„Budimo realni, da li naša deca treba da čekaju posao u školi kao nastavnici filozofije ili sociologije ili da nađu posao odmah čim izađu sa fakulteta?

Kaže da ne želi da mu deca prođu kao i on „tražeći posao na određeno od privatne firme do firme jer nemaju zanat u rukama“.

„I ovako je teško živeti u Srbiji, a kamoli kada si nezaposlen. Jedini način da se pristojno živi i bez mnogo stresa jeste da imate dobar posao.“

Dragomir Antonić se ne bi složio. On je odškolovao obe ćerke u gimnaziji, a kaže da su obe danas veoma uspešne.

Jedna je završila psihologiju i danas ima svoju firmu, a druga je otišla u Grčku na dalje školovanje.

„Kod nas se dešava nešto jako čudno, što ranije nije bilo, a to je da telegrafista postaje najvažniji čovek u zemlji.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]