Upoznajte elitni policijski odred koji spasava žrtve seksualnih zločina

Prošlo je nekoliko godina otkako su Kristina i njen tim, elitna jedinica španskih policijskih detektiva, spasili „Viktoriju“ od mreže trgovaca ljudima.

Kad su je pronašli, Viktorijin život je visio o tankoj niti – tri godine je patila od toliko ekstremnog nivoa fizičkog i emocionalnog zlostavljanja da se jedva osećala ljudskim bićem.

Da preživi pomogla joj je nada da će ponovo videti decu.

Policijska istraga se sada završila, ali veza između Kristine i ostatka tima nije.

• Zlato za seksualne usluge u divljim rudnicima u Amazoniji
• Više od 50 miliona ljudi živi u modernom ropstvu, tvrde UN

Oni si danas igraju značajnu ulogu u njenom životu – od nečeg toliko moćnog kao što je ponovno povezivanje sa njenom decom nakon mnogo godina razdvojenosti do nečega manjeg ali ništa manje značajnog: iznenadivši je tortom za njen rođendan.

Jesenje je posle podne i Viktorija [nije joj pravo ime] postaje emotivna čim vidi Kristinu i njene kolege kako pristižu sa poklonom za nju u njenom lokalnom parku.

Ona se smeška i drago joj je što proslavlja još jedan rođendan sa njima, ali Viktorija, u svojim četrdesetim, kaže da je prošlost bila „teška“.

Njeno detinjstvo u rodnoj Kolumbiji je bilo brutalno.

Otac joj je nestao jednog jutra na putu do posla 1986. godine i nije ostavio nikakav trag za sobom.

Njena majka se preudala za drugog muškarca za kog Viktorija kaže da je silovao njenu mlađu sestru.

Kao najstarije dete, bila je željna da nađe posao kako bi spasla braću i sestre teškog života.

Kad ju je prijateljica upoznala sa ženom koja joj je ponudila posao spremačice u Španiji, Viktorija je pomislila da joj se konačno osmehnula sreća.

Ali ono što ju je čekalo u Evropi bila je druga vrsta bede.

Odmah su je prisilili na prostituciju.

„Radila sam 24 časa dnevno“, kaže ona.

„Morala sam da spavam sa šminkom na licu i uvek ste morali da budete samo u donjem vešu, spremni za bilo koju mušteriju koja naiđe.“

Ne smemo da otkrivamo detalje njenog spasavanja, jer kao zaštićenog svedoka moramo da prikrivamo njen identitet, ali Viktorija kaže da nikad neće zaboraviti to sunčano jutro kad je prvi put videla detektive i potrčala ka njima.

„Pogledala sam ih, zagrlila i zaplakala“, priseća se ona.

„Ponudili su mi da me odvedu na bezbedno mesto, gde mogu da budem slobodna i bez straha.“

Pretnje kod kuće

Viktorija kaže da je bila toliko traumatizovana stalnim nadzorom bande da je čak tražila dozvolu da spava.

Od tada, u partnerstvu sa drugim organizacijama, Kristina i njen tim su pomogli Viktoriji da dođe do psihološke podrške, kao i da dobije savete kako da nađe posao i napreduje u studijama.

Još važnije, mesecima su radili na tome da osiguraju da su njena deca bezbedna.

Banda koja je namamila Viktoriju u Španiju pretila je da će ih povrediti kod kuće u Kolumbiji ako se ikada usudi da pobegne ili uzbuni vlasti.

Bili su izuzetno organizovani i bilo je malo verovatno da blefiraju – trgovci ljudima su slali poruke direktno njenoj deci i znali su gde ona žive i u koju školu idu.

Kristina i drugi u Centralnoj operativnoj jedinici – specijalnom odredu španske Gardije Sivil koja krivično goni najozbiljnije oblike organizovanog kriminala – sarađivali su sa ženskim organizacijama i advokatima za humanitarno pravo mesecima kako bi legalizovali Viktorijin status u Španiji, da bi mogli da dovedu njenu porodicu da joj se pridruži.

Tim primenjuje pristup skoncentrisan na žrtvu, preko kog se ženama nudi dugoročna podrška za pomoć da se skrase u stabilnom i bezbednom okruženju nakon što su spasene.

Tim kaže da ga ponekad zadirkuju druge jedinice zato što zvuči više kao „dobrotvorna ustanova“ nego kao elitni tim krivičnih istražitelja, ali Kristina je strastvena zagovornica onoga što oni rade.

„Verujemo u socijalni i humanitarni proces koji može da povrati nadu u živote žrtava tako da mogu istinski da se oporave i ponovo žive sa strašću.“

Dok žene čine manje od 10 odsto službenika Gardije Sivil u svim službama, one isto tako čine 60 odsto osoblja u Kristininom odredu.

Šef jedinice Feliks Duran objašnjava da je njihova regrutacija „prioritet“.

On veruje da se žrtve trgovine ljudima, posebno tinejdžerke, osećaju slobodnije kad otkrivaju detalje policajki nego policajcu.

Porast otkrivenih slučajeva

Svake godine se u čitavom svetu otkrije 50.000 žrtava trgovine ljudima, procenjuje Kancelarija Ujedinjenih nacija za borbu protiv kriminala i droge (UNODC).

U najnovijem izveštaju o trgovini ljudima, objavljenom 11. decembra, objavljeno je da je došlo do 25 odsto porasta pronalaženja žrtava u odnosu na period pre pandemije, jer se „iskorišćava više dece, a prinudni rad je u skoku“.

U izveštaju navode da širom sveta žene i devojke i dalje čine većinu žrtava, kojima se najviše trguje za potrebe seksualne eksploatacije.

Španija je istovremeno zemlja iskorišćavanja i centar za hiljade žrtava preko kog se žrtve krijumčare dalje za Evropu.

Viktorija i druge žrtve bile su skrivane u stanovima okruženim drugim stanovima.

Viktorija je smatrala da je bila zlostavljana naočigled sviju – ona veruje da bi njeni povici za pomoć, premlaćivanja i pristizanja muškaraca koji su stalno dolazili i odlazili trebalo da budu očigledni o čemu se tu radilo.

„Komšije, poštar, svi su znali. Mogli su da me ubiju i niko ne bi postavljao nikakva pitanja“, priseća se ona.

Nakon karantina tokom pandemije kovida-19, trgovina ljudima radi seksualne eksploatacije otišla je dublje u ilegalu, rekla je Gardija Sivil za BBC 100 žena.

Ona kaže da se, iako se mnogo žena još uvek iskorišćava u javnim objektima, kao što su barovi ili na ulicama, većina dokumentovanih žrtava sada krije u privatnim stanovima koje obezbeđuju trgovci ljudima, otežavajući policijskim snagama da ih otkriju.

Ilijas Čacis, šef UNODC-ovog odeljka za borbu protiv trgovine ljudima i krijumčarenje migranata, kaže da velika upletenost organizovanih kriminalnih grupa znači da je sada trgovina ljudima sve ukrštenija sa drugim ilegalnim aktivnostima, kao što su trgovina drogom ili sajber-kriminal.

„Veliki broj žrtava ostaje neotkriven zato što će vlasti ponekad krivično goniti trgovca ljudima za neki manji prekršaj, ali ne i za trgovinu, tako da žrtva sama neće biti prepoznata kao žrtva trgovine ljudima“, rekao je za BBC.

Što se Viktorije tiče, ona je zahvalna što je njeno vlastito iskustvo uvaženo kod policije i želi da ga iskoristi da bi povećala vidljivost žrtava koje još uvek čekaju da budu spašene.

„Dali su mi novu priliku ne samo za život, već i da se zalečim i ponovo zagrlim decu.“

Ona je od BBC-ja tražila da je zovu „Viktorija“ zato što to znači „pobeda“ na španskom.

„Izađem na ulicu i dišem, i kažem: ‘oh, moj Bože, hvala ti, živa sam’. Osećam se slobodno i to je najbolji osećaj na svetu.“

Kristina kaže da se divi Viktorijinoj otpornosti.

„Ona je primer kako možete da opstanete i pregrmite jednu tako veliku patnju“, objašnjava Kristina.

„Često pomislim: ‘Moj Bože, toliko je mnogo unutrašnje snage, toliko hrabrosti u tebi.'“

BBC 100 žena svake godine bira 100 uticajnih i inspirativnih žena iz čitavog sveta. Pratite BBC 100 žena na Instagramu i Fejsbuku. Uključite se u raspravu uz pomoć heštega #BBC100Women.

• Dobitnica Nobelove nagrade za mir, žrtva Islamske države: „UN su zakazale“
• Pevačica Rej: „Plaši me zlostavljanje koje trpe uspešne žene”
• BBC 100 žena: Emotivna poruka Šeron Stoun mlađoj verziji sebe

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]