Konrad Bergstorm je stekao bogatstvo u kompanijama u koje spadaju i one koje prodaju slušalice i zvučnike

Švedska ima svetsku reputaciju zagovornice visokih poreza i društvene jednakosti, ali je u međuvremenu postala evropski centar super-bogatih.

Na ostrvu Lidingo postoje ogromne crveno-žute vile na stenovitim liticama i bele minimalističke palate sa prozorima od poda do plafona.

Na manje od sat vremena vožnje od gradskog centra Stokholma, ovo je jedna od najbogatijih švedskih četvrti.

Serijski preduzetnik Konrad Bergstorm pali svetlo u svom vinskom podrumu da bi pokazao 3.000 flaša koje je tu sakupio.

Ima još i otvoreni bazen, teretanu presvučenu jelenskom kožom i radionicu koja po potrebi postaje noćni klub, sa sve velikim metalnim pisoarom.

„Imam mnogo prijatelja među muzičkim svetom, tako da mnogo sviramo“, objašnjava Bergstorm.

Obogatio se kao suosnivač raznih firmi među kojima su i kompanije za prodaju slušalica i zvučnika, a ova kuća jedna je od četiri poseda čiji je vlasnik u Švedskoj i Španiji„Francuski bordo, njega volim“, kaže on, razvukavši usne u veseli, beli osmeh.

To nije iznenađujući stil života za jednog uspešnog preduzetnika, ali ono što bi moglo da iznenadi svetske posmatrače jeste koliko ljudi je postalo jednako bogato kao Bergstorm – ili čak bogatije – u Švedskoj, zemlji sa svetskom reputacijom levičarske politike.

Iako je trenutno na vlasti desničarska koalicija, zemljom su većim delom proteklog veka upravljale socijaldemokratske vlade, izabrane na obećanjima da će graditi privredu na ravnopravnim osnovama, sa porezom koji finansira snažnu socijalnu državu.

Houses on Lidingö island — Ostvo Lidingo je dom za velikog broja švedskih super-bogataša

Ali Švedska je doživela bum super-bogataša u poslednje tri decenije.

Godine 1996, bilo je svega 28 ljudi sa neto vrednošću od milijardu kruna ili više (oko 92 milion dolara po današnjem kursu), prema spisku bogatih koji je objavio bivši švedski poslovni časopis Vekans afarer.

Većina je poticala iz porodica koje su bile bogate generacijama.

Do 2021. godine, bilo je 542 „milijardera u krunama“, prema sličnoj analizi dnevnika Afronbladet, a oni su zajedno bili vlasnici ekvivalenta 70 odsto bruto društvenog proizvoda zemlje (BDP).

Švedska – koja ima svega 10 miliona stanovnika – ima i jedan od najvećih procenata „dolarskih milijardera“ po glavni stanovnika.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Forbs je naveo da je 43 Šveđana vredno milijardu dolara ili više na njegovoj listi najbogatijih iz 2024. godine.

To izađe oko četvoro na milion ljudi – poređenja radi, to je dvoje na milion u SAD (koje imaju 813 milijardera – najviše u bilo kojoj zemlji – ali su one dom za više od 342 miliona ljudi).

„Do ovoga je došlo praktično preko noći – niste primetili sve dok se nije desilo“, kaže Andreas Cervenka, novinar iz Aftonbladeta i autor knjige Pohlepna Švedska, u kojoj istražuje postojan uspon švedskih super-bogataša.

„Ali u Stokholmu možete videti bogatstvo rođenim očima, i razliku između super-bogatih u nekim delovima Stokholma i prilično siromašnih u drugim delovima.“

Jedan od razloga za porast broja novih super-bogatih je procvet švedske tehnološke scene.

Zemlja ima reputaciju evropske Silicijumske doline, proizvevši više od 40 takozvanih startapova „jednoroga“ – kompanija vrednih više od milijardu dolara – u poslednje dve decenije.

Skajp i Spotifaj su osnovani ovde, baš kao i gejmerske firme King i Modžang.

Skorašnje uspešne priče podrazumevaju finansijski tehnološki startap Tink, koji je Viza otkupila tokom pandemije za oko dve milijarde dolara, kompanija za zdravstveno osiguranje Kraj i kompanije za e-skutere Voi.

U Epicentru – zajedničkom kancelarijskom prostoru sa ogromnim staklenim atrijumom – veteran preduzetnik Ola Ahlvarson korene svog uspeha pronalazi još devedesetih.

On kaže da su poreske olakšice na kućne kompjutere u Švedskoj „uvezale i umrežile sve nas mnogo brže nego u drugim zemljama“.

I sam serijski suosnivač kompanija, on ukazuje i na jaku „kulturu saradnje“ na startap sceni, sa ostvarenim preduzetnicima koji su često postajali uzori za – i investitori u – narednoj generaciji tehnoloških kompanija.

Veličina Švedske je takođe čini popularnim probnim tržištem.

„Ako želite da se uverite da li nešto radi na velikom tržištu, možete – po ograničenoj ceni i bez previše rizika po vaš brend ili cenu vaših deonica – isprobati stvari ovde“, kaže Ahlvarson.

Ali Cervenka tvrdi da postoji još jedan narativ koji zaslužuje više pažnje – monetarna politika za koju kaže da je pomogla u transformaciji zemlje u raj za super-bogate.

Švedska je imala vrlo niske kamatne stope od ranih 2010-tih, pa sve do pre par godina.

Zbog toga je bilo jeftino pozajmljivati novac, tako da su se Šveđani sa viškom gotovine često odlučivali da ulažu u nekretnine ili visokorizične investicije kao što su tehnološki startapovi, od kojih je mnogima kao posledica toga skočila vrednost.

„Jedan od velikih faktora koji je pokretao ovaj ogroman skok milijardera je što smo imali, dugi niz godina, prilično jak rast vrednosti imovine“, kaže Cervenka.

Iako se oni koji najviše zarađuju u Švedskoj oporezuju više od 50 odsto za njihovo lično bogatstvo – što je jedna od najvećih stopa u Evropi – on tvrdi da su brojne vlade – i levičarske i desničarske – podešavale neke poreze tako da zapravo odgovaraju bogatima.

Zemlja je ukinula porez na bogatstvo i nasledstvo 2000-tih, a poreske stope na novac zarađen od deonica i isplata akcionarima kompanija mnogo su niže od poreza na dohotke.

Korporativna poreska stopa je takođe opala sa oko 30 odsto devedesetih na oko 20 odsto danas – što je malo manje od evropskog proseka.

„Danas ne morate da se iselite iz Švedske ako ste milijarder. Zapravo, neki milijarderi se čak doseljuju“, kaže Cervenka.

Za to vreme na ostrvu Lidingo, Konrad Bergstrom se slaže da Švedska ima „vrlo povoljan poreski sistem ako gradite kompanije“.

Međutim, on kaže da njegovo bogatstvo vrši pozitivan uticaj zato što kompanije – i domovi – zapošljavaju i druge ljude.

„Imamo dadilju, imamo baštovana i imamo spremačice… a to takođe obezbeđuje još poslova. Zato ne smemo da zaboravimo da mi gradimo društvo.“

Bergstrom ističe da bogati švedski preduzetnici i venčer kapitalisti takođe sve više reinvestiraju novac u takozvani „impakt“ startapove, koji su usredsređeni na unapređenje društva ili životne sredine.

Godine 2023, 74 odsto svih sredstava venčer kapitala uloženih u švedske startapove otišli su na „impakt“ kompanije.

Ovo je najviši procenat u EU, i daleko iznad evropskog proseka od 35 odsto, prema ciframa iz Dilruma, koji prati podatke o startapovima.

Možda najslavniji impakt investitor je Niklas Adalbert, koji je suosnivač „jednorog“ platforme za plaćanje Klarna.

Godine 2017, on je iskoristio 130 miliona dolara svog bogatstva da osnuje fondaciju Norsken, organizaciju koja podržava i investira u „impakt“ kompanije.

„Nemam navike milijardera, u smislu da imam jahtu ili privatni avion ili bilo šta slično.

„To je moj recept za sreću“, kaže Adalbert.

Niklas Adalberth — Milijarder Niklas Adalbert kaže da ga ne zanimaju jahte niti privatni avioni

Ali drugi tvrde da Švedskoj nedostaje slojevitija javna rasprava o bogatstvu milijardera, mimo dihotomije dobro-loše kako preduzetnici troše vlastito bogatstvo.

Nedavno istraživanje sa Univerziteta Orebro zaključilo je da je medijska slika švedskih milijardera predominantno pozitivna i sugerisalo da se njihovo bogatstvo retko objašnjava u kontekstu menjanja ekonomske politike zemlje.

„Dok god se super-bogati doživljavaju kao otelotvorenje ideala neoliberalne ere, kao što je naporan rad, rizikovanje i preduzetnički pristup, neravnopravnost iza njih se ne dovodi u pitanje“, kaže medijski istraživač Aksel Vikstrom.

Cervenka dodaje da rasprave o oporezivanju super-bogatih nisu naglašene u Švedskoj kao u mnogim drugim zapadnim zemljama, kao što su npr. SAD.

„To je neka vrsta paradoksa. Čovek bi pomislio da će uz našu reputaciju – zemlje koja se doživljava kao socijalistička – to biti prvo na pameti ljudi“ kaže autor.

„Mislim da to ima veze sa činjenicom da smo više usvojili mentalitet ‘pobednik odnosi sve’.

„Da ako odigrate svoje karte dobro, možete da postanete i milijarder… A to je prilično značajna promena, mislim, u švedskom mentalitetu“, dodaje.

Lista švedskih bogataša takođe otkriva da bogatstvo zemlje ostaje uglavnom skoncentrisana u rukama belih muškaraca, uprkos velikoj imigrantskoj populaciji u zemlji i višedecenijskoj politici zastupanja rodne ravnopravnosti.

„Jeste, ti ljudi mogu da stvore nov novac, da stvore novo bogatstvo, ali je i dalje zemlja veoma zatvorena a dvostruki aršini su prilično visoki u pogledu toga ko dobija priliku da mu finansiraju ideje.

„Švedska je neverovatna zemlja koja je lider u mnogim aspektima, ali još uvek u njoj ima ljudi koji su isključeni iz sistema“, , kaže Lola Akinmade, nigerijsko-švedska spisateljica i preduzetnica.

Pogledajte i ovaj video: