Ustavni sud: Vanredno stanje zbog korona virusa nije protiv Ustava

Ustavni sud Srbije odbacio je sve inicijative kojima je traženo da se oceni da li je proglašenje vanrednog stanja zbog borbe sa virusom korona bilo u skladu sa Ustavom Srbije.

Sud je ovu odluku objavio u kratkom saopštenju na svom sajtu, bez dodatnog obrazloženja.

Vanredno stanje uvedeno je 15. marta zajedničkom odlukom predsednika, premijerke i predsednice Skupštine Srbije, a ukinuto je odlukom Skupštine Srbije 6. maja 2020. godine.

Među podnosiocima inicijative su i opozicione partije okupljene u Savezu za Srbiju, a jedan od članova Janko Veselinović kaže da im Sud nije dostavio odluku.

„I kada smo podnosili inicijativu, rekli smo da se ne uzdamo u stručnost sudija Ustavnog suda jer su oni tamo došli po političkoj liniji – to nije nezavisna institucija koja je iznad svih drugih.

Čekali smo da izađu iz svojih kuča i vikendica gde su proveli vanredno stanje i konačno napišu odluke, pa ćemo stupiti u kontakt sa međunarodnim institucijama“, najavljuje Janko Veselinović za BBC na srpskom.

Sve naše martovske vanredne mere

Zašto je važna podela vlasti u 100 i 500 reči

BBC na srpskom donosi odgovore na pitanja šta je zapravo Ustavni sud, ko ga čini i kako radi, te kakva su naša i susedska iskustva sa ovom institucijom.

Šta treba znati o Ustavnom sudu?

• Čime se bavi? Ustavni sud brine se da zakoni i propisi u Srbiji budu u skladu sa Ustavom Srbije i zakonima koji se sprovode, kao i da se razreše sporovi o tome koji je sud ili državni organ nadležan za donošenje odluka.
• Ko čini Ustavni sud? Ova institucija ima petnaest sudija čiji mandat traje devet godina – po pet biraju Skupština, predsednik i Vrhovni kasacioni sud.
• Ko može biti sudija Ustavnog suda? To može biti istaknuti pravnik sa najmanje 40 godina života i 15 godina iskustva u pravnoj struci, a jedan sudija može biti izabran najviše dva puta.
• Ko je na čelu Ustavnog suda? Aktuelna predsednica je kragujevačka pravnica Snežana Marković koja je na ovu funkciju stupila u januaru 2020. godine.
• Ko može da se obrati Ustavnom sudu? Postupak pred ovom institucijom mogu da povedu državni organi sa republičkog, pokrajinskog ili lokalnog nivoa, najmanje 25 narodnih poslanika, ali i sam Ustavni sud. Takođe, svako pravno ili fizičko lice ima pravo na inicijativu za pokretanje postupka za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

Ustavni sud i vanredno stanje

Kada je zbog ubistva premijera Srbije Zorana Đinđića 12. marta 2003. godine uvedeno vanredno stanje, ono je potrajalo 42 dana.

Između ostalog, pamti se i po policijskoj akciji „Sablja“, tokom koje je privedeno 11.665 osoba koje su se sumnjičile za povezanost sa organizovanim kriminalom.

Na tu, ali i mnoge druge odluke državnih organa podnete su inicijative da se oceni da li su bile u skladu sa Ustavom i zakonima, a Ustavni sud je svoje stavove saopštio 8. juna 2004. godine.

Ocenjeno je tada da sama odluka o uvođenju vanrednog stanja nije bila suprotna Ustavu i zakonu, ali da neke njene odredbe jesu bile u suprotnosti sa ovim pravilima.

Sud je zaključio da je povređen Ustav odlukama koje su sprečavale obaveštavanje javnosti, rasturanje štampe i drugih obaveštenja o razlozima proglašenja vanrednog stanja.

Ustavni sud presudio je i da policija nije imala pravo da privodi i zadržava građane do 30 dana u svojim prostorijama, kao i da su privedene osobe morale imati pravo na branioca.

Neustavna je bila i odluka po kojoj je direktor Bezbednosno-informativne agencije imao pravo da odstupi od načela neprikosnovenosti tajne pisama i drugih sredstava komunikacije bez odluke suda, kao i odluka po kojoj se ukida pravo na štrajk.

Ustavni sud i epidemija u regionu

• Bosna i Hercegovina: Ustavni sud zaključio je 22. aprila da je naredbama kojima je naređena zabrana kretanja osobama mlađim od 18 i starijim od 65 godina na području Federacije BiH prekršeno pravo na slobodu kretanja iz odredbi Ustava BiH i Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. Naloženo je Vladi Federacije BiH i Federalnom štabu Civilne zaštite da u roku pet dana od dana prijema ove odluke usklade pravila sa Ustavom.
• Kosovo: Na inicijativu predsednika Kosova Hašima Tačija, Ustavni sud Kosova ocenio je 31. marta protivustavnim mere koje je preduzela Vlada Aljbina Kurtija da ograniči slobodu kretanja kao zaštitu od širenja korona virusa. Kada je istekao rok za uklanjanje ovih mera, kosovsko Ministarstvo zdravlja je donelo odluku da se kretanje dozvoli najpre na 90, a onda i na 180 minuta dnevno, u skladu sa pretposlednjim brojem lične karte.
• Slovenija: Ustavni sud naložio je sredinom aprila Vladi Slovenije da svakih sedam dana mora da proveri utemeljenost mere ograničavanja kretanja izvan matične opštine zbog epidemije korona virusa kao i da o tome obavesti javnost. U jeku epidemije, građanima Slovenije bilo je dozvoljeno isključivo kretanje u okviru opštine prebivališta.

*Tekst je osvežen novim informacijama 22. maja 2020. godine

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]