Postoji samo jedan tip ultraljubičastog zračenja koji pouzdano onesposobljava Kovid-19 – i izuzetno je opasan.
„Doslovce biste pržili ljude“, kaže Den Arnold, smejući se u neverici.
Arnold radi za kompaniju UV lajt teknolodži, koja proizvodi dezinfekcionu opremu za bolnice, farmaceutske kompanije i proizvođače hrane širom Ujedinjenog kraljevstva. Odnedavno, otkako se globalni strah od Kovida-19 vinuo u nove visine, pred njim su se našli neki neobični zahtevi.
„Jedno fizičko lice nam je postavilo sledeći upit u vezi s našom opremom: ‘Pa, zašto ne bismo prosto mogli da dobijemo neku od vaših UV lampi i postavimo je na ulaz u supermarket – ljudi bi mogli da se zadrže ispod nje nekoliko sekundi pre nego što uđu'“, kaže on.
Među gomilom „zdravstvenih“ saveta koji trenutno haraju internetom, zamisao da možete da dezinfikujete kožu, odeću ili neke druge predmete ultraljubičastom svetlošću uživa ogromnu popularnost. U Tajlandu, na jednom koledžu je, navodno, sagrađen UV tunel kroz koji studenti prolaze kako bi se dezinfikovali.
Stoga, možemo li se na taj način uspešno zaštititi od Kovida-19? I da li je istina da, kako neki izveštaji navode, sunčeva svetlost trenutno uništava koronavirus, pošto „koronavirus mrzi sunce“?
Ukratko: ne. Evo i zašto.
Opasni zraci
Sunčeva svetlost sadrži tri tipa ultraljubičastih zraka. Prvo je tu UVA, tip kog čini najveći deo ultraljubičastog zračenja koje stiže do Zemljine površine. U stanju je da prodre duboko u kožu i smatra se da je zaslužan za 80% starenja kože, od bora do staračkih pega.
Zatim je tu UVB, koji može da ošteti DNA naše kože, što dovodi do opeklina i na kraju do raka kože (nedavno su naučnici otkrili da i UVA može da dovede do istih posledica). Oba tipa su prilično dobro proučena i većina dobrih krema za sunčanje u stanju je da ih blokira.
A postoji i treći tip: UVC. Ovaj relativno neistražen deo spektra sastoji se od kraćih, snažnijih talasnih dužina svetlosti. Posebno je uspešan u uništavanju genetskog materijala – bilo da je reč o ljudima ili virusima. Na sreću, većina nas teško da se ikad srela s njim. To je zato što ga filtrira ozon u atmosferi mnogo pre nego što stigne do naše osetljive kože.
Ili je, makar, to tako bilo pre nego što su naučnici otkrili kako da koriste UVC zrake za uništavanje mikroorganizama. Otkako su otkriveni 1878. godine, veštački dobijeni UVC zraci postali su glavni metod sterilizacije – koriste se svakodnevno u bolnicama, avionima, kancelarijama, fabrikama. Štaviše, ključni su deo procesa sanitizacije pijaće vode; neki paraziti su otporni na hemijska sredstva za dezinfekciju, kao što je hlor, tako da UVC nude dodatnu sigurnost.
Iako nije sprovedeno nijedno istraživanje o tome kako UVC zraci utiču baš na Kovid-19, studije pokazuju da se može koristiti protiv drugih koronavirusa, kao što je Sars. Radijacija narušava strukturu njihovog genetskog materijala i sprečava čestice virusa da se repliciraju.
Usled toga, koncentrovani oblik UVC zraka trenutno stoji na prvoj liniji fronta u borbi protiv Kovida-19. U Kini, kompletni autobusi su svake noći obasjani utvarnim plavim svetlom, dok zdepasti roboti koji emituju UVC zrake čiste podove bolnica. Banke ih čak koriste kako bi dezinfikovale novac.
Istovremeno, proizvođači UV opreme izveštavaju o rekordnoj prodaji i mnogi pod hitno uvećavaju proizvodnju kako bi obezbedili poručene količine. Arnold kaže da je UV lajt teknolodži već ostala bez sve svoje proizvedene opreme.
Ali postoji tu jedna problematična caka.
„UVC zraci su vrlo opasni – ne bi se trebalo izlagati njima“, kaže Arnold. „Mogu proteći sati da biste zadobili opekotine od UVB zraka, ali kod UVC zraka u pitanju su tek sekunde. Ako izložite oči… znate onaj neprijatan osećaj kada pogledate u sunce? Ovo bi ga posle samo nekoliko sekundi pojačalo deset puta.“
Za bezbedno korišćenje UVC zraka potrebna je specijalizovana oprema i obuka. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) izdala je oštro upozorenje ljudima koji se služe ultraljubičastim zračenjem kako bi sterilisali ruke ili bilo koji deo kože.
Naučnici su nedavno otkrili novi tip UVC zraka kojim je, nadaju se, manje opasno rukovati, mada je i dalje poguban za viruse i bakterije. Far-UVC zraci imaju kraću talasnu dužinu od običnih UVC zraka i laboratorijski eksperimenti na ćelijama ljudske kože zasad pokazuju da ne oštećuje njihovu DNA (naravno, potrebna su šira istraživanja).
Sa druge strane, bakterije i virusi ne prolaze dobro, pošto su dovoljno mali da ih svetlost dohvati. U jednoj studiji je pokazano da sprečava da se rane na mišu inficiraju superbakterijom MRSA, dok druga studija pokazuje da može da uništi viruse koji obitavaju u vazduhu.
Međutim, najveći deo UVC lampi na tržištu još ne emituje far-UVC zrake – osim toga, oni još nisu testirani na ljudima, već samo na našim ćelijama u petrijevim posudama i na drugim životinjama. Stoga nam ovaj tip radijacije verovatno neće pomoći tokom trenutne pandemije.
A šta je sa suncem?
Da li bi, onda, UVA ili UVB mogli da pomognu? I u slučaju da mogu, znači li to da možemo da dezinfikujemo predmete tako što ih ostavimo na suncu?
Kratak odgovor glasi: verovatno – ali ne treba se oslanjati na to.
U svetu koji se razvija sunčeva svetlost već predstavlja popularan način sterilizacije vode – njega čak preporučuje Svetska zdravstvena organizacija (SZO). Sipate vodu u providnu staklenu ili plastičnu flašu i ostavite je na suncu šest sati. Veruje se da to deluje, pošto UVA zraci iz sunčeve svetlosti reaguje sa kiseonikom u vodi i tako proizvodi nestabilne molekule kao što su vodonik-peroksid, aktivni sastojak mnogih kućnih dezinfekcionih sredstava, koji oštećuje patogene.
Sunčeva svetlost bi i bez prisustva vode pomogla pri dezinfekciji površina, ali za to je potrebno više vremena nego što mislite.
Problem je u tome što ne znamo koliko tačno vremena, pošto je suviše rano da se načine studije o novom koronavirusu. Istraživanje Sarsa – bliskog rođaka Kovida-19 – otkrilo je da izlaganje virusa UVA zracima u trajanju od 15 minuta nema uticaja na njegovu infektivnost. Međutim, studija nije pratila duže izlaganje, kao ni uticaj UVB zraka, za koje se zna da nanose više štete genetskom materijalu.
Zato bi drugi virusu mogli da nam obezbede neke odgovore. Uzmimo grip. Kada su naučnici proučile bolničke prijemne listove u Brazilu, ustanovili su da je broj obolelih od gripa rastao tokom sezone požara, kada u atmosferu dospeva veća količina dima, usled šumskih požara, te je UV zračenje iz sunčeve svetlosti ublaženo.
Druga studija otkriva da česticama gripa, što su izloženije sunčevoj svetlosti – i što je njena koncentracija veća – infektivnost opada. Nažalost, studija se bavila gripom koji obitava u vazduhu, a ne na predmetima.
Sve ovo znači da je upotreba sunčeve svetlosti u svrhu dezinfekcije izuzetno problematična.
Kao prvo, niko ne zna koliko je potrebno sunčevoj svetlosti da onesposobi Kovid-19, kao ni koliko snažna svetlost treba da bude. A čak i da to znamo, količina UV zračenja u sunčevoj svetlosti varira u zavisnosti od doba dana, vremenskih uslova, godišnjeg doba, kao i lokacije na kojoj živite – posebno od geografske širine – te stoga ovo nije pouzdan način za ubijanje virusa.
Naposletku, podrazumeva se da ćete, dezinfikujući je bilo kakvim UV zračenjem, kožu oštetiti, i uvećati rizik od raka kože.
A kada se virus nađe u vašem telu, nikakvi UV zraci neće ni na koji način uticati na to da li ćete se zaraziti.
- ŠTA SU SIMPTOMI? Kratak vodič
- MERE ZAŠTITE: Kako prati ruke
- DA LI ĆE BITI VAKCINA? Dosadašnji napredak u istraživanjima
- KOLIKA JE SMRTNOST? Saznajte više
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
