Sve donedavno resor lekari su bili ubeđeni da su gotovo iskorenili male boginje iz Evrope. Ali sada je ova potencijalno smrtonosna bolest u porastu zbog dramatičnog pada stopa vakcinacije.
Najgore je prošla Ukrajina, koja je pogodila jedna od najgorih epidemija malih boginja na svetu, sa više od 100.000 slučajeva od 2017. godine.
Jednog jesenjeg dana 2017. godine, Oksana Butenko oprostila se od sina tinejdžera Sergeja dok se ovaj spremao da pođe na fakultet, gde će studirati da postane lekar.
Osamnaest meseci kasnije ona je njegovo telo vratila u rodno seoce u zapadnoj Ukrajini u mrtvačkom kovčegu.
Mladić koji je želeo da posveti život lečenju ljudi od bolesti umro je sa 18 godina, najednom, od bolesti za koje ministarstvo zdravlja tvrdi da potpuno može da se spreči – od malih boginja, bolesti za koju su mislili, do pre koju godinu, da je potpuno iskorenjena u Evropi.
„Bio je briljantan mladić“, kaže Oksana, dok stoji ispred male seoske crkve sa srebrnom kupolom gde je održana sahrana njenog sina.
„On mi je bio najdragoceniji u životu. Sanjao je da postane bolničar, za to je živeo.“
„Ne znam zašto se to desilo. Sećam se svog detinjstva, svi su dobijali male boginje, ali bi se svi oporavili.“
Male boginje su krajnje zarazna bolest koju većina ljudi preboli posle par nedelja visoke temperature i neprijatnog osipa na koži. Ali u nekoliko slučajeva – jedan ili dva na hiljadu – one dovode do smrtonosnih komplikacija, najčešće preko upale pluća.
Sergej je umro od upale pluća izazvane malim boginjama posle nekoliko dana provedenih na intenzivnoj nezi, dok mu je infekcija izjedala pluća, a on nije mogao da diše bez mehaničke ventilacije pluća.
Bio je jedan od 39 ljudi koji su umrli od malih boginja u Ukrajini otkako je izbila aktuelna epidemija 2017. godine.
Male boginje su u porastu širom Evrope, sa brojem slučajeva koji su se utrostručili prošle godine na 82.596. Većina njih je u Ukrajini, gde se zarazilo njih 53.218.
„Imamo taj potpuni cirkus nedaća koje su nas zadesile u poslednjih 40 godina, što je kulminiralo sadašnjim problemom“, kaže aktuelna ministarka zdravlja zemlje Ulana Suprun.
Ona govori o dramatičnom padu broja ljudi koji su zaštićeni vakcinacijom od malih boginja.
Sve do otprilike 2001. godine, kaže ona, Ukrajina je uvozila jednu vrstu vakcina iz Rusije koju je Svetska zdravstvena organizacija kasnije proglasila neefikasnom.
Kao posledica toga, „oko 44 odsto slučajeva malih boginja u Ukrajini su odrasli ljudi – odrasli koji su mislili da su vakcinisani, ali vakcina nije radila posao“.
A tu je i problem sa hladnim lancem – držanjem vakcina u frižideru kako bi ostale efikasne.
Usled ekonomskog kolapsa koji je pratio raspad Sovjetskog Saveza 1991. godine, sa loše opremljenim bolnicama i nepouzdanim napajanjem energijom, vakcine nisu uvek čuvane na pravoj temperaturi.
Ali još veći problem bio je psihološke prirode. Kako su prolazile godine, sve je više ljudi odbijalo da vakciniše sebe ili svoju decu.
„To je pitanje poverenja“, kaže Oles Pohranični, direktor privatne osnovne škole u gradu Ljvovu na zapadu zemlje. Posle dve godine epidemije, samo polovina njegovih učenika vakcinisana je protiv malih boginja.
„Vakcina je nešto što ja primam i verujem da će me zaštititi od nečega. Sada naša škola ima decu roditelja rođenih 1990-tih, kad niko nije verovao ni u šta. Ni jedni drugima, ni lekovima, ni državi.“
„U čitavom bivšem Sovjetskom Savezu, bio je to period tranzicije iz paternalističkog društva u društvo u kom ste odgovorni sami za sebe – ali ne znate kako da budete odgovorni sami za sebe. Svi oko vas lažu – to su ljudi verovali 1990-tih.
„Morali ste da budete poput stisnute pesnice i ne verujete nikome. Inače ste bili gubitnik. Poverenje je bilo za gubitnike.“
Doktorka Suprun krivi medije i političare za raspirivanje anti-vakcinaške atmosfere, naročito posle incidenta 2008. godine kad je osnovac Anton Tiščenko umro neposredno nakon što je primio vakcinu – iako je medicinski izveštaj kasnije pokazao da njegova smrt nije imala nikakve veze sa tim.
Posle tragedije, stopa vakcinisanih opala je toliko drastično da je 2016. godine samo 31 odsto stanovništva bio zaštićen MMR-om, glavnom vakcinom protiv malih boginja, zauški i rubeole.
To je najniža stopa vakcinacije na svetu, niža čak i od one u Africi, prema rečima doktorke Suprun.
SZO preporučuje da 95 odsto dece treba da dobije vakcinu MMR kako bi se postigao stepen imuniteta krda na kom su sva deca – i vakcinisana i nevakcinisana – zaštićena od malih boginja, zauški i rubeole.
Doktorka Suprun kaže da čak i sada mora da se bori protiv talasa dezinformacija.
„Imamo političare koji žele da steknu glasove tako što će reći da ne morate da budete vakcinisani, to je sve velika zavera zapadnih vlada da kontrolišu umove naše dece, vakcina je velika zavera farmaceutskih kompanija da se ubace u zemlju i zarade velik novac na račun Ukrajine. Nažalost, čak i sa 39 smrti, teško je ubediti ljude da je ovo realan problem.“
Smrt Sergeja Butenka, međutim, jeste probudila njegove kolege na Medicinskom univerzitetu Vinica u centralnoj Ukrajini.
„Vladao je osećaj ispraznosti“, kaže Oleg Jefimenko, šef saveta studenata.
„Mnogi su ga poznavali, njegova priča je dotakla svakoga.“
Medicinski izveštaji pokazuju da je Sergej bio vakcinisan, u prvoj i šesto godini, kao što preporučuje ministarstvo zdravlja. Ali to nije bilo dovoljno da ga zaštiti, zato što se zarazio virusom malih boginja neposredno nakon što je dobio drugu bolest – mononukleoze iliti žlezdane groznice.
„Ta mononukleoza oslabila mu je imuni sistem, tako da nije mogao pravilno da se bori protiv malih boginja“, kaže doktorka Aleksandra Popovič, koja je bila zadužena za njegovo lečenje u poslednjim danima.
Moguće je da bi bio bolje zaštićen da je skorije dobio novu dozu vakcine.
Ali važnija je druga lekcija iz ove tragedije, kaže doktorka Popovič, a to je da Sergej ne bi umro da uopšte nije bio izložen malim boginjama i da je stepen imuniteta krda u populaciji bio dovoljno visok.
Posle njegove smrti, mnoge kolege sa fakulteta požurile su da se vakcinišu, tvrdi studentski vođa Oleg Jeminenko.
Ali zašto studenti medicine, budući lekari, nisu razmišljali o tome mnogo ranije? U tom trenutku epidemija malih boginja već je besnela skoro dve godine.
Univerzitetske vlasti rekle su za BBC da su prošle godine sprovele veliku kampanju koja je podsticala studente da se vakcinišu i postignu stopu vakcinacije višu od 98 odsto.
One kažu da se studenti uče vakcinaciji „sa stanovišta medicinske prakse zasnovane na dokazima, proučavanjem imunologije, statističkih podataka, kontra-indikacija i posledica.“
Ali Katerina Bulavinova iz dečje agencije Ujedinjenih nacija UNICEF, koja pomaže ukrajinskoj vladi u borbi protiv malih boginja, rekla je da je smrt Sergeja Butenka pokazala da dekani fakulteta uopšteno ne rade dovoljno na zaštiti studenata.
„Ovo je jeziva situacija zato što je mogla da se spreči“, rekla je ona.
„Za mene je to velika misterija, zato što je ovo već treća godina epidemije u Ukrajini sa ogromnim brojem onih koji su se zarazili malim boginjama. Ali i dalje dekani svih medicinskih fakulteta nisu iskoristili položaj da zaštite studente.“
„Najveći problem je sa zdravstvenim radnicama. Imamo sve više mladih lekara koji nemaju predstavu o imunizaciji ili sumnjaju u imunizaciju ili su protiv imunizacije.“
Ministarka zdravlja Suprun takođe veruje da su sami doktori najzaslužniji za širenje sumnje u vakcine.
Ona kaže da neke studente medicine uče da vakcinacija nije neophodna. Rezon je uverenje da je bolje za dete da se zarazi tom nekom bolešću, zato što će onda biti imuno na nju do kraja života.
„Kad imate akademike na tom nivou koji uče nove doktore da ne moraju da vakcinišu decu, to zaista unosi konfuziju u ovu problematiku“, kaže doktorka Suprun.
Doktor Fedir Lapij, savetnik vlade za imunizaciju, kaže:
„Imamo profesore koji veruju da je vakcinacija protiv malih boginja tokom sezone gripa, od oktobra do maja, na primer, opasna praksa zato što izaziva imunosupresiju. To je mit, to je lažna informacija. To je opasno za zemlju.“
Doktorka Suprun kaže da dezinformacije zdravstvenih radnika i medicinskih akademika ne mogu da se zaustave zato što su univerziteti nezavisni i trenutno nema načina da se povuku profesionalne kvalifikacije.
Ali zato se trenutno uvodi sistem za izdavanje dozvola lekarima koji će to omogućiti.
Ona kaže da se mnogi problemi koji su doveli do epidemije upravo rešavaju. Vakcine obezbeđuje Unicef, koji je pomogao vladi prilikom poseta bolnicama i klinikama kako bi se osiguralo da se održava hladni lanac.
„Vakcinacije koje su date protekle godine ili u poslednje dve godine znamo da su funkcionisale“, kaže ona.
„Prošle godine smo vakcinisali više od 900.000 ljudi i nismo imali nijednu smrt ili ozbiljnije komplikacije od vakcina.“
Mobilne brigade za vakcinaciju obišle su regione najteže pogođene epidemijom kako bi imunizovale decu koja su propustila da prime vakcinu. Besplatna vakcinacija sada je dostupna svim odraslima.
Prošle godine je 90 odsto jednogodišnjaka i šestogodišnjaka vakcinisano protiv morbila. Ali to i dalje ostavlja ogroman zaostali broj dece i odraslih koji nisu dobili vakcine u pravo vreme u ranijim godinama.
A Unicef procenjuje da je čak 30 odsto potvrda o vakcinaciji falsifikovano.
„Kad se roditeljima kaže da njihova deca moraju da budu vakcinisana kako bi ušla u školu, onda oni odlaze kod lekara i nažalost kupuju potvrde o vakcinaciji“, kaže doktorka Suprun.
U oblasti Ljvova, koja je najgore pogođena, kaže ona, „kad smo stigli u lokalno ministarstvo zdravlja i pitali ih koliko dece mora da se vakciniše, rekli su nam da je po njihovoj evidenciji to 22.000.
Ali onda smo otišli u škole i potvrdili koji su izveštaji tačni, otkrivši da mora da se vakciniše 50.000 dece, zato što je 28.000 njih imalo lažne potvrde o vakcinaciji.“
Prema zakonu, ukrajinska deca moraju da se vakcinišu protiv nekih bolesti, uključujući i male boginje, kako bi mogla da pohađaju državne škole.
Ali zakon se ne poštuje uvek, a osporavaju ga neki roditelji kao što je Veronika Sidorenko, osnivačica pokreta po imenu „Vakcinacija – slobodan izbor“.
Njeno troje dece nije vakcinisano. „Kad sam odmerila rizik od dobijanja bolesti protiv kojih se vakcinišem i rizik od posledica vakcinacije, odlučila sam da ih ne vakcinišem“, kaže ona.
Prema SZO-u, rizik od teške alergijske reakcije na virus protiv malih boginja jedan je u milion. Ali Veornika ne veruje statistici SZO-a.
Ona smatra da je kampanja za vakcinisanje kompletne populacije delom motivisana lobiranjem za farmaceutsku industriju.
„Da imamo istraživanje na velikom uzorku – na primer, 1.000 nevakcinisane dece i 1.000 vakcinisane, i da možemo da pratimo njihov život 50 godina – mogli bismo da ustvrdimo da vakcinacija sprečava epidemije malih boginja.
Ali mi to nemamo i niko to neće uraditi, tako da smatram da u to ne možemo da budemo sigurni.“
Kad joj se skrene pažnja da njeni izbori ugrožavaju drugu decu, ona kaže da ne veruje u imunitet krda.
U međuvremenu, epidemija u Ukrajini nastavlja da uzima maha, sa gotovo jednakim brojem novih slučajeva u poslednjih šest meseci kao tokom čitave prošle godine. Trideset deveta žrtva komplikacija uzrokovanih malim boginjama umrla je ovog meseca.
„Ovo je doba ajfonova i svakakve visoke tehnologije“, kaže Katerina Bulavinova iz Unicefa.
„Imati ovoliko visok broj smrti od bolesti koje su potpuno mogle da se spreče je strašno.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
