Bakingemska palata odbila je zahtev da vrati posmrtne ostatke etiopskog princa koji je sahranjen u zamku Vindzor u 19. veku.
Princ Alemajehu je odveden u Veliku Britaniju sa samo sedam godina i stigao je na Ostrvo kao siroče nakon što mu je majka umrla na putovanju.
Kraljica Viktorija se tada zainteresovala za njega i pobrinula se za njegovo obrazovanje i organizovala njegovu sahranu kada je umro sa samo 18 godina.
Ali njegova porodica želi da se njegovi posmrtni ostaci vrate u Etiopiju.
„Kao porodica i kao Etiopljani, želimo da njegovi ostaci budu vraćeni, jer Velika Britanija nije zemlja u kojoj je rođen“, rekao je jedan od njegovih potomaka Fasil Minas za BBC.
„Nije bilo ispravno što je sahranjen u Velikoj Britaniji“, dodao je.
- Užasi kolonijalizma: Kako je i zašto osakaćeno telo jednog od najvećih heroja Afrike Patrisa Lumumbe
- Izvinjenje belgijskog kralja u Africi: Naš kolonijalni režim je bio rasistički
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
U saopštenju poslatom BBC-ju, portparol Bakingemske palate naveo je da bi uklanjanje njegovih posmrtnih ostataka moglo da utiče na druge koji su sahranjeni u katakombama kapele Svetog Đorđa u zamku Vindzor.
„Malo je verovatno da bi bilo moguće ekshumirati posmrtne ostatke, a da se ne uznemiri počivalište velikog broja drugih“, saopštila je palata.
U saopštenju se dodaje da su vlasti u kapeli do sada bile osetljive na potrebu odavanja počasti sećanju na princa Alemajehua, ali i da imaju „odgovornost da sačuvaju dostojanstvo preminulih“.
Navodi se i da je u prošlosti Kraljevsko domaćinstvo „udovoljavalo zahtevima etiopskih delegacija da posete“ kapelu.
Princ Alemajehu je završio u Britaniji kao vrlo mlad što je bila posledica imperijalnih akcija i neuspeha diplomatije.
U nastojanju da ojača imperiju, prinčev otac, car Tevodros Drugi, tražio je 1862. godine savez sa Ujedinjenim Kraljevstvom, ali na njegova pisma kraljica Viktorija nije odgovarala.
Besan zbog ćutanja i uzevši stvari u svoje ruke, car je držao neke Evropljane, među njima i britanskog konzula, za taoce.
To je izazvalo ogromnu vojnu akciju, u kojoj je učestvovalo oko 13.000 britanskih i indijskih vojnika, da ih spase.
U tim snagama je bio i zvaničnik Britanskog muzeja.
U aprilu 1868. opkolili su Tevodrosovu planinsku tvrđavu u Makdali u severnoj Etiopiji i za nekoliko sati savladali odbranu.
Car je odlučio da bi radije oduzeo sebi život nego da bude zarobljenik Britanaca, što ga je pretvorilo u herojsku figuru u njegovom narodu.
Posle bitke, Britanci su opljačkali hiljade kulturnih i verskih artefakata.
Među njima su bile zlatne krune, rukopisi, ogrlice i haljine.
Istoričari kažu da su desetine slonova i stotine mazgi bile potrebne da bi se odvezlo blago koje je danas razbacano po evropskim muzejima i bibliotekama, kao i u privatnim kolekcijama.
Britanci su odveli i princa Alemajehua i njegovu majku, caricu Tiruvork Vube.
Britanci su to pravdali tvrdnjom da su ih time zaštitili kako ih ne bi zarobili i ubili Tevodrosovi neprijatelji, koji su bili blizu Makdale, prema Endrju Hevensu, čija knjiga Princ i pljačka opisuje Alemajehuov život.
Posle njegovog dolaska u Britaniju juna 1868. godine, prinčeva sudbina i status siročeta izazvali su simpatije kraljice Viktorije.
Njih dvoje su se upoznali u kraljičinoj kući za odmor na ostrvu Vajt, nedaleko od južne obale Engleske.
Pristala je da ga finansijski podrži i dala ga je na starateljstvo kapetanu Tristramu Čarlsu Sojeru Spidiju, čoveku koji je pratio princa iz Etiopije.
Najpre su živeli zajedno na ostrvu Vajt, a zatim ga je kapetan Spidi odveo u druge delove sveta, među kojima i Indija.
Ali odlučeno je da princ ima formalno obrazovanje.
Poslali su ga u britansku javnu školu ragbija, ali tamo nije bio srećan.
Kasnije se preselio na Kraljevski vojni koledž u Sandharstu gde je bio izložen maltretiranju.
Princ je „želeo“ da se vrati kući, piše u prepisci koju je citirao Hevens, ali ta ideja je brzo odbačena.
„Osećam ga kao da ga poznajem. Bio je izmešten iz Etiopije, iz Afrike, iz zemlje crnaca i boravio tamo kao da nije imao dom“, rekla je njegov potomak Abebeč Kasa za BBC.
Na kraju, Alemajehu je završio obrazovanje u privatnoj kući u Lidsu.
Ali se razboleo, verovatno od upale pluća, i u jednom trenutku je odbio lečenje misleći da je otrovan.
Posle decenije u izgnanstvu, princ je umro 1879. u dobi od samo 18 godina.
Njegova bolest je postala predmet članaka u nacionalnoj štampi, a kraljica Viktorija je u vlastitom dnevniku iskazala tugu zbog njegove smrti.
„Veoma sam ožalošćena i šokirana kada sam dobila vest da je taj dobri Alemajehu preminuo jutros. To je mnogo tužno! Sasvim sam, u stranoj zemlji, bez ijedne osobe ili rođaka“, rekla je ona.
„Njegov život nije bio srećan, pun teškoća svake vrste, i bio je tako osetljiv, misleći da ljudi bulje u njega zbog njegove boje kože… Svima je mnogo žao“.
Zatim je organizovala njegovu sahranu u zamku Vindzor.
Zahtevi da se posmrtni ostaci princa vrate nisu novi.
Nekadašnja predsednica zemlje Girma Volde-Jorgis poslala je 2007. godine zvaničan zahtev kraljici Elizabeti Drugoj da se telo vrati, ali su se ti napori pokazali bezuspešnim.
„Želimo ga nazad. Ne želimo da ostane u stranoj zemlji“, kaže Abebeč Kasa.
„Imao je tužan život. Kad pomislim na njega, plačem. Ako pristanu da vrate posmrtne ostatke, doživela bih to kao da se vratio kući živ.“
Nadala se da će dobiti pozitivan odgovor od novokrunisanog kralja Čarla Trećeg.
„Restitucija se koristi kao način da se dođe do pomirenja, da se prepozna šta nije u redu u prošlosti“, kaže profesor Alula Pankharst, specijalista za britansko-etiopske odnose.
On veruje da bi povratak tela bio „način za Britaniju da preispita sopstvenu prošlost. To je odraz i suočavanje sa imperijalnom prošlošću“.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
