Velika Britanija i politika: Boris Džonson – premijer koji je prekršio sva pravila

Boris Džonson je toliko dugo prkosio normalnim pravilima politike da je teško poverovati da je zaista otišao.

Čini se da skandali koji bi potopili druge političare nisu uticali na sada već bivšeg premijera.

Uvek je mogao da se vrati.

U doba dosadnih, političara poput mašina, na njega se gledalo kao na posebnog lika – neposlušnu plavu krpu na glavi i nespretnu ličnost koja je svima bila odmah prepoznatljiva.

To mu je pomoglo da dosegne delove biračkog tela koje drugi političari nisu mogli.

Osvojio je dva mandata kao konzervativni gradonačelnik u levo orijentisanom Londonu i bio je lice kampanje za izlazak Britanije iz Evropske unije 2016.

Ubedljiva pobeda na opštim izborima 2019. zacementirala mu je reputaciju među kolegama torijevcima kao nekoga sa zlatnim izbornim dodirom.

Ali onda je došla pandemija korona virusa.

Zdravstvena kriza bi bila test za svakog lidera, ali, na kraju, nisu političke odluke koje su doneli premijer i njegova vlada dovele do pada.

To su pre bila pitanja o karakteru i ponašanju Džonsona.

• Džonson podneo ostavku: „Tužan sam što napuštam najbolji posao na svetu, ali stav partije je jasan“
• Pet razloga zašto je Boris Džonson izgubio vlast
• Kakav je odnos britanskog premijera prema istini

Zabave koje su on i osoblje održavali pod njegovim krovom – zvaničnom rezidencijom u Dauning stritu – dovele su do optužbi da nije sposoban za visoke dužnosti.

Nije mu to bilo prvi put da se suočava sa ovakvim optužbama u tridesetpetogodišnjoj karijeri u javnom životu.

Nekim dugogodišnjim posmatračima Džonsonove karijere ovo nije bilo iznenađenje.

U tekstu za Obzerver, njegov bivši šef u Dejli telegrafu, ser Maks Hejstings je predvideo da će premijersko mesto Džonsona „gotovo sigurno otkriti prezir prema pravilima, presedanu, redu i stabilnosti“.

„Kralj sveta“

Aleksandar Boris de Fefel Džonson bio je ambiciozno dete, slavno izjavljujući da želi da bude „kralj sveta“.

Rođen u boemskoj porodici više klase u Njujorku od roditelja Engleza, bio je jedan od šestoro veoma takmičarski nastrojenih braće i sestara.

Imao je idilično detinjstvo koje je delimično proveo na porodičnoj farmi u Nacionalnom parku Eksmur u jugozapadnoj Engleskoj.

Rođen početkom 1970-ih, porodica se preselila u Brisel, gde je njegov otac, Stenli Džonson, dobio posao u Evropskoj komisiji.

Boris je pohađao Evropsku školu u belgijskoj prestonici, gde se sprijateljio sa budućom suprugom Marinom Viler.

Nakon što se brak njegovih roditelja raspao 1973. godine, otišao je u internat u Englesku, a kasnije je dobio stipendiju za najprestižniju privatnu školu u zemlji, Iton.

Neke od njegovih najprepoznatljivijih osobina su već bile očigledne, kaže biograf Borisa Džonsona, Endrju Gimson.

Direktor Itona, ser Erik Anderson, opisao je mladog Džonsona kao „neverovatnog, zabavnog, ali i nepodnošljivog“.

Profesor klasičnih nauka Martin Hemond dao je oštriju procenu u pismu njegovom ocu iz 1982. godine, koje je takođe citirao Gimson.

„Boris se ponekad čini uvređenim kada ga kritikuju za ono što se svodi na veliki neodstatak odgovornosti“, napisao je Hemond o sedamnaestogodišnjem Džonsonu.

„Mislim da on iskreno veruje da je nepristojno što ga ne smatramo izuzetkom, onaj koji bi trebalo da bude oslobođen mreže obaveza koje vezuju sve ostale.“

Iz Itona, Džonson se uputio na Univerzitet Oksford da studira klasične nauke.

Tamo je postao predsednik sindikata – prestižnog debatnog društva koje datira iz 1823. godine – i takođe član zloglasnog Bulingdon kluba za piće.

Oženio se koleginicom studentkinjom i honorarnom manekenkom, Alegrom Mostin-Oven, na velikoj ceremoniji u veličanstvenoj kući.

Prema rečima Endrjua Gimsona, Džonson je uspeo da se pojavi u pogrešnoj odeći i izgubio je venčani prsten u roku od sat vremena nakon što ga je primio.

Brak je trajao manje od tri godine.

Džonson je diplomirao na Oksfordu i započeo karijeru u novinarstvu, postavši novinar pripravnik u novinama Tajms.

Ali izgubio je posao nakon što je falsifikovao citat – incident koji je kasnije opisao kao „najveću mućku“, dodajući „od svih grešaka koje sam napravio, mislim da je ova prevršila svaku meru“.

Međutim, pokazalo se da je to bio manji neuspeh i brzo ga je preuzeo urednik Dejli telegrafa, ser Maks Hejstings.

Kao dopisnik Telegrafa iz Brisela, Džonson je počeo da ismejava propise koje je donela Evropska komisija – iako su mnoge kolege novinari smatrali da su priče preuveličane, a u nekim slučajevima jednostavno neistinite.

Pogledajte video: Skandali koji su doveli do ostavke Borisa Džonsona

Oksfordski klub za piće

Džonson je 1999. godine postao urednik desnog časopisa Spektejtor, a dve godine kasnije ušao je u politiku, osvojivši sigurno konzervativno mesto Henlija u Oksfordširu.

On je tada već bio oženjen Marinom Viler, prijateljicom iz detinjstva iz Brisela, koja je postala uspešna advokatica.

Njihovo prvo dete, Lara Letiz, rođena je 1993. godine, sa još troje dece – Majlo Artur, Kasija Pičiz i Teodor Apolo – koja su brzo sledila.

Džonson je priznao da je teško biti i novinar i političar, rekavši: „Mislim da sam uspešno jahao dva konja neko vreme, ali je bilo trenutaka kada je razdaljina između dva konja postala zastrašujuće velika“.

Pridružio se kabinetu u senci tadašnjeg lidera konzervativaca Majkla Hauarda, ali je smenjen pošto nije rekao istinu o tvrdnjama da je imao aferu.

Ali godinu dana kasnije, vratio se u kabinet u senci, pod novim vođom Dejvidom Kameronom.

Obojica su bili i na Itonu i na Oksfordu, a Džonson je činjenicu da je novi vođa mlađi od njega opisao kao „ličnu traumu“.

Džonson je dao ostavku na mesto urednika Spektejtora.

Brzo je postao poznata ličnost na TV-u, gostujući domaćin BBC-jeve humorističke emisije Imam li vesti za tebe.

Njegova nezgrapna ličnost iz više klase pokazala se kao hit kod publike, ali je, uprkos samopodrugljivom imidžu, ostao duboko ambiciozan.

Prilika za napredovanje na političkoj lestvici došla je 2007. godine kada se Džonson izjasnio da bude kandidat konzervativaca za gradonačelnika Londona.

Na iznenađenje mnogih, odjurio je do pobede, osvojivši ogroman lični mandat sa više od milion glasova, i ponovo je izabran četiri godine kasnije, sa smanjenom, ali još značajnom većinom.

Kao gradonačelnik, Džonson je implementirao šemu iznajmljivanja bicikala (u Londonu kolokvijalno poznat kao „Borisovi bicikli“) i nadgledao aranžmane za Olimpijske igre 2012. godine.

Jedna od najozloglašenijih slika političke karijere prikazuje ga kako visi na zip žici i razigrano maše parom sindikalnih zastava.

Takođe je počeo da planira izgradnju baštenskog mosta preko Temze – kontroverzan i skup projekat koji je kasnije napušten.

Nakon mandata gradonačelnika, Džonson je izabran za poslanika u londonskom sedištu Uxbridge and South Ruislip.

Nakon relativno mirne godine provedene u skupštinskim klupama, vratio se na naslovne strane kada je najavio da će voditi referendumsku kampanju za izlazak Velike Britanije iz EU.

Ovo je bio težak udarac za Dejvida Kamerona, koji se nadao da će Džonson pružiti moć i sposobnost da dopre do glasača iz svih delova političkog spektra kampanji za ostanak u EU.

Političko ubistvo

Sve izvanredne veštine Džonsona u kampanji bile su prikazane, iako je bio izložen žestokim kritikama zbog obmanjujuće tvrdnje da je Velika Britanija slala Evropskoj Uniji 440 miliona dolara nedeljno – ne pominjući novac koji se vraćao u Ujedinjeno Kraljevstvo.

Posle neuspešnog pokušaja da postane lider konzervativaca posle ostavke Kamerona, Džonson je razmišljao o kraju političke karijere.

Ali opet, na iznenađenje mnogih posmatrača, konačna pobednica Tereza Mej imenovala je Džonsona za ministra spoljnih poslova.

Njegovi protivnici imali su naporan dan tragajući po arhivama za prošlim gafovima i indiskrecijama.

Među njima je bila i novinska kolumna iz 2007. u kojoj se tadašnja američka državna sekretarka Hilari Klinton opisuje kao „sadistička medicinska sestra u mentalnoj bolnici“.

Takođe je bio primoran da se izvini Papui Novoj Gvineji zbog pozivanja na „orgije kanibalizma i ubijanja poglavara“.

Vraćajući se dalje, izvinio se zbog upotrebe rasističkog jezika kada je govorio o bivšim britanskim kolonijama.

Tokom mandata šefa diplomatije, u kancelariji spoljnih poslova, Džonson je podržavao čvrstu liniju protiv Rusije i proterao 23 diplomate nakon trovanja bivšeg špijuna Sergeja Skripalja.

Takođe je izazvao kritike kada je pogrešno rekao da je Nazanin Zagari-Retklif, dobrotvorna radnica koja je šest godina bila zatvorena u Iranu nakon što je uhapšena pod optužbom za špijunažu, radila kao novinarka.

On je 2018. napustio vladu u znak protesta zbog sporazuma Tereze Mej o Bregzitu, koji je smatrao previše mekim.

Vratio se nekadašnjem visoko plaćenom poslu kao kolumnista Dejli telegrafa, odmah naletevši na kontroverzu kada je optužen za islamofobiju nakon što je rekao da muslimanke koje nose burke „izgledaju kao poštanske kutije“.

Ostao je strogi kritičar Tereze Mej iz zadnje klupe i, kada je ona bila primorana da podnese ostavku, ponovo se kandidovao za lidera stranke.

Ovaj put je bio uspešan.

Njegovih prvih nekoliko meseci u ovoj ulozi pokazalo se teškim.

Mučio se da vlada partijom u početku sa malom, a zatim sa nepostojećom većinom u Donjem domu.

Vodio je gerilski rat sa poslanicima koji su pokušavali da blokiraju strategiju za Bregzit, među kojima i neki visokopozicionirani članovi njegove stranke.

• Šest stvari koje niste znali o Borisu Džonsonu
• Velika Britanija: Kako se urušila „Planeta Boris“ konačno urušiti
• Partigejt: „Propusti“ kabineta britanskog premijera doveli do žurki u lokdaunu

„Dovršimo taj Bregzit“

U smelom i veoma kontroverznom potezu, pokušao je da suspenduje parlament kako bi obezbedio povlačenje Velike Britanije iz EU 31. oktobra 2019, sa ili bez dogovora.

Vrhovni sud je kasnije to proglasio nezakonitim.

Godine 2019. rizikovao je raspisivanjem opštih izbora i kampanjom na obećanju da će „dovršiti Bregzit“.

Isplatilo se i Džonson je vraćen na vlast sa najvećom konzervativnom većinom od vrhunca Margaret Tačer 1980-ih.

Sporazum o Bregzitu je odobren i 31. januara Velika Britanija je napustila EU.

Pandemija

Na početku 2020. izgledalo je kao da će pregovaranje o trgovinskom sporazumu sa EU biti ključni zadatak njegove vlade, a Bregzit trajno nasleđe.

Za nekoliko nedelja, kao i ostale svetske lidere, zahvatila ga je sveobuhvatna zdravstvena kriza.

Činilo se da je vlada nedovoljno pripremljena za pandemiju, sa zdravstvenim radnicima koji se suočavaju sa nedostatkom zaštitne opreme i korona virusom koji se širi kroz domove za starije osobe.

U aprilu 2020. Džonson je bio pozitivan na kovid i proveo je tri noći na intenzivnoj nezi u londonskoj bolnici.

Dauning strit je umanjio ozbiljnost njegovog stanja, ali kada je otpušten, premijer je priznao: „moglo je ići u oba smera“.

Manje od tri nedelje kasnije, verenica Keri Simonds rodila je njihovo prvo dete, po imenu Vilfred.

Par se venčao na tajno planiranoj ceremoniji u Vestminsterskoj katedrali krajem maja 2020.

Džonson je oduvek nerado pričao o svom ličnom životu, ali se zna da ima sedmoro dece, uključujući drugo dete sa Keri, četvoro sa Marinom Viler i još jedno sa konsultantkinjom za umetnost Helenom Mekintajer.

Velika Britanija se promenila skoro do neprepoznatljivosti u 20 meseci između rođenja Džonsonove dece.

Ona je pretrpela više od prosečnih stopa smrtnosti od kovida u poređenju sa drugim naprednim zapadnim zemljama.

Ali ona je takođe vodila na polju razvoja i primene vakcina.

Boris Džonson se mogao pohvaliti da je uspeo da održi privredu otvorenom dok je talas omikrona zapljusnuo stanovništvo.

Ali drugi problemi su počeli da se gomilaju.

Nakon što je proteran iz Dauning strita, bivši bliski savetnik Dominik Kamings se eksplozivno pojavio pred izabranom komisijom u maju 2021, rekavši da je hiljade ljudi umrlo bez potrebe jer je Džonson odložio zatvaranje i ignorisao naučne savete.

Kamings je rekao da je njegov bivši šef „nesposoban za posao“ premijera.

Džonson je takođe bio pod istragom zbog skupog dizajnerskog preuređenja stana u Dauning stritu u kome je živeo sa porodicom, koju je prvobitno platio donator konzervativaca.

Premijera je na kraju razrešio sopstveni savetnik za etiku, lord Gejd, rekavši da je Džonson pokazao „nedovoljno“ poštovanje prema ulozi šefa vlade.

Zatim je usledila serija optužbi za ljigavost i nepotizam, te premijera sa očigledno kavaljerskim nepoštovanjem standarda i pravila ponašanja.

Ovom utisku nije pomogao ni pokušaj Džonsona da prepravi disciplinski kodeks za poslanike kako bi pomogao savezniku Ovenu Patersonu, koji je bio suočen sa suspenzijom zbog kršenja pravila lobiranja. Džonson je kasnije priznao da je ovo bila „potpuna greška“.

• Pomoćnik britanskog premijera u sred skandala – o čemu se radi
• „Partigejt“ drama ljulja britansku politiku i premijersku fotelju Borisa Džonsona

Ali još teži izazovi usledili su u novembru 2021. godine, kada se prvi izveštaj o žurkama u Dauning stritu, u vreme kada je mešanje u zatvorenom prostoru bilo zabranjeno u Londonu, pojavio u tabloidu Dejli Miror.

Sledeća bomba stigla je nešto više od nedelju dana kasnije kada su se pojavili video snimci iz 2021. na kojima se osoblje Dauning strita smeje i šali o održavanju božićne zabave.

Alegra Straton, koja se u snimku našalila da „to nije bila zabava, već je bio sir i vino“, podnela je ostavku na mesto savetnika vlade, uz suznu izjavu žaljenja.

Džonson je poslanicima rekao da je „besan“ zbog snimka i naredio istragu.

Ali čovek zadužen za to, Sajmon Kejs, bio je primoran da se povuče nakon što se ispostavilo da je organizovao okupljanje u kancelariji.

Džonson je bio primoran da prizna da je bio na zabavi „donesite svoje piće“ u bašti Dauning strita tokom prvog zatvaranja, ali je tvrdio da je mislio da je to radni događaj.

Potresla su ga dodatna štetna otkrića kada je Telegraf otkrio da je osoblje Dauning strita priređivalo zabave pune pića noć pre sahrane vojvode od Edinburga.

On se izvinio kraljici zbog ponašanja osoblja, u vreme kada je kraljica savesno poštovala propise kovida, sedeći sama na sahrani svog muža.

U osuđujućem privremenom izveštaju o 16 zabava održanih u Dauning Stritu od 2020. godine, viša državana službenica Sju Grej rekla je da neki od tih događaja nije trebalo da budu organizovani.

Ona je dodala da epizode pokazuju „neuspeh liderstva“ vlade.

Kabinet se okupio oko Džonsona sa različitim stepenom entuzijazma.

Ali poslanici konzervativaca bili su ti koji su ostavljeni da brane ponašanje lidera pred besnim biračima.

U međuvremenu, Laburistička partija je preuzela značajno vođstvo u istraživanjima javnog mnjenja, po prvi put otkako je Boris Džonson postao premijer.

Zatim je usledila istraga Metropoliten policije o zabavama zbog kršenja izolacije u Dauning stritu i Vajtholu.

Ukupno 126 kazni izrečeno je za 83 osobe kao rezultat istrage policije o 12 događaja tokom pandemije, a među onima koji su dobili fiksne kazne bili su premijer i supruga Keri.

Potom je objavljen kompletan izveštaj Sju Grej o događajima, otkrivajući više o kulturi pijanih zabava koja se pojavila na broju 10, dok je ostatku zemlje naređeno da ostane kod kuće.

Dokument, kao i naknadno curenje u medije, doveli su do toga da je javnost videla još neugodnijih slika Džonsona kako pije sa osobljem na događajima.

Suočeni sa rastućim besom birača, pobunjeni konzervativni poslanici odlučili su da uzmu stvari u svoje ruke i izglasaju nepoverenje sopstvenom lideru.

Džonson je pobedio na tom glasanju, ali je ubrzo bio umešan u novu polemiku oko imenovanja zamenika šefa poslaničkog kluba – biča, poslanika Krisa Pinčera, koji je bio pod istragom nakon brojnih navoda o seksualnom zlostavljanju.

Bičevi su grupa poslanika zaduženih za partijsku disciplinu, koji imaju zadatak da obezbede da svi poslanici na njihovoj strani glasaju za partijsku liniju u parlamentu.

U sredu, 6. jula, Džonson se izvinio što je imenovao Krisa Pinčera nakon što mu je rečeno da je protiv njega podneta prijava zbog nedoličnog ponašanja.

Premijer je priznao da mu je rečeno za tužbu 2019. godine – i da je napravio „tešku grešku“ što nije reagovao po njoj.

Ovo je izazvalo niz ostavki, uključujući ostavke kancelara (ministra finansija) Rišija Sunaka i ministra zdravlja Sadžida Džavida.

Dan kasnije, i nakon desetina daljih ostavki, Džonson je konačno bio ubeđen da prihvati poraz i on je podneo ostavku.

Karijera političara koji je prkosio političkoj gravitaciji skoro četiri decenije konačno se srušila na zemlju.

Ali ko bi mogao da isključi još jedan povratak?

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]