Velika Britanija i politika: Zašto bi bilo ko u ovom trenutku želeo da bude britanski premijer

Zašto bi, za ime sveta, bilo ko, a naročito oni koji se trude da postanu lideri Konzervativne stranke – želeo da bude premijer?

Dobro, dobijate luksuznu džordžijansku kuću u centru Londona, stotine članova osoblja, privatna prevozna sredstva i ćaskanje sa kraljem svake nedelje.

Dobijete čak i priliku da učinite poneko dobro delo i poboljšate živote ljudi.

I šta god da uradite, zagarantovano vam je mesto u istoriji.

Ali zašto bi, u ovom trenutku, iko sa malo soli u glavi želeo da prolazi kroz izbor za lidera stranke da bi dobio najviši posao u zemlji?

• Riši Sunak novi britanski premijer
• Pet razloga zašto je Boris Džonson izgubio vlast
• Pet srpskih teorija zavere o Čerčilu

Kad sam postavila ovo pitanje iskusnom bivšem članu osoblja iz Dauning strita, odgovor je bio: „Iskreno ne bih znao da vam kažem.“

Na vrhu spiska svih jezivih problema koje čekaju sledećeg premijera jeste i taj da se britanska privreda nalazi u velikom problemu.

Zemlja je sve siromašnija i javnost to oseća na vlastitoj koži – ili kako to kaže jedan ministar iz kabineta: „Imamo sve iste probleme koje smo imali i ranije, samo još pored svega imamo i ekonomsku krizu.“

Haos koji je napravila kratkovečna administracija Liz Tras vezala je konkretno konzervativce za te nevolje.

Njene odluke, i naknadno ograđivanje od njih, izložilo je Veliku Britaniju posebno brutalnom tretmanu na finansijskim tržištima.

Porodicama i firmama sve je teže da sastave kraj s krajem, a mnoge od njih će okriviti torijevce za finansijske nedaće koje ih čekaju.

A ko god da završi u Dauning stritu broj 10, a to je Riši Sunak, imaće manje realnog novca za izdvajanje za javne službe.

Nacionalna zdravstvena služba je na izmaku resursa, baš kao i službe za starije građane i one sa invaliditetom.

Obrazovanje ima problema da se sastavi posle kovida.

Prevoz je pred pucanjem, a postoje i stalni problemi sa gradnjom stanova, kao i izazovi klimatskih promena i snabdevanja energijom.

Rizikujući da vas bacimo u depresiju, mogli bismo da nabrajamo još doveka.

Svaki od ovih izazova sam za sebe bio bi dovoljan da zauzme svu političku pažnju vlade.

Ali bilo bi naivno pomisliti da zatezanja javnih budžeta koja predstoje neće otežati mnogim vladinim službama obavljanje posla koji javnost od njih očekuje.

Postoji razlog zašto ministar finansija Džeremi Hant ponavlja da predstoje neke „teške odluke“.

Doći će do smanjivanja budžeta, pogotovo zato što je inflacija toliko visoka.

Izvan kuće, ne dovodi se u pitanje da će Velika Britanija nastaviti da izdvaja za podršku Ukrajini, ali još nema odgovora na pitanje koliko će dugo taj rat trajati ili kako će se okončati.

Kako Velika Britanija i njeni saveznici da se postave prema Kini?

A spor sa EU oko irske granice vuče se kao nezavršeni posao Bregzita – izlaska Velike Britanije iz Evropske unije.

Na papiru bi novi premijer trebalo da ima političku moć da započne rešavanje ovih problema zato što, istorijski gledano, konzervativci imaju ogromnu većinu u Parlamentu.

Ali zahvaljujući unutrašnjim trvenjima i jezivim neslaganjima među torijevcima, ta većina je, u stvarnosti, hipotetička.

„Partijom ne može da se upravlja“, kaže ministar iz kabineta.

Tu na scenu stupaju ličnosti kandidata koji žele da postanu novi premijer (izvinite, znam da bi neki od vas voleli da karakter ne igra nikakvu ulogu, ali to je prosto sastavni deo pogodbe).

Jedna od najvećih ličnosti pripada Borisu Džonsonu – kog su kolege letos prisilile da podnese ostavku.

Međutim, postojao je jedan deo torijevskih poslanika koji su ustali da mu aplaudiraju, neki od njih čak na ivici suza, kad je napuštao dužnost i koji su ubeđeni da je on pravi odgovor sada.

Jedan od njegovih pristalica iz kabineta kaže: „Bilo je egzistencijalno pitanje za nas 2019. godine, i egzistencijalno je pitanje sada“ – našalivši se da „planiraju najveći povratak još od Lazara“.

Brojne su kolumne do sada posvećene tome da li je to dobra ideja ili čak održiva.

Recimo da na kraju ipak dođe do toga.

Mnoge od njegovih kolega biće užasnute, a mnogi od poslanika, među njima i njegove nekadašnje pristalice, koje su tražili njegov odlazak, sada bi osećali veliku neprijatnost.

Jedan bivši ministar se brine: „Pola stranke će biti besno i 90 odsto zemlje će biti besno .“

Jedan drugi poslanik kaže: „Stalno mislim da sam u beskrajnoj noćnoj mori, a onda shvatim da zapravo i jesam. Uporno pitam kolege da li su izgubili pamćenje.“

Boris Džonson je bez svake sumnje najveća politička slavna ličnost.

Ali mnoge njegove kolege misle da se sada radi o ozloglašenosti, a ne o divljenju.

On nije uspeo da održi stranku na okupu pod vlastitim vođstvom ni prošli put, zašto bi onda postojala šansa da će u tome uspeti sada?

Lazar je možda ustao iz mrtvih, prema Bibliji, ali se u njoj nagoveštava da se posle toga više nikad nije osmehnuo.

Isti rizik postoji sada po bivšeg ministra finansija Rišija Sunaka koji je dobio najveće poverenje torijevaca.

Neki krive njega za Džonsonov pad i možda ga nikad neće u potpunosti prihvatiti kao lidera – jedan izvor je čak upozorio: „Jedan nemali deo Konzervativne stranke nikad neće služiti pod Rišijem Sunakom.“

Sunakovi i Džonsonovi tabori su praktično odraz u razbijenom ogledalu – obojici bi verovatno bilo teško da ujedine stranku, što bi dovelo do „beskrajnog vrzinog kola svađa“, kako to kaže ministar iz kabineta.

A tu su i ankete.

Rejtinzi torijevaca su se strmoglavili u ponor.

Da li mogu da se vrate? Naravno, sve je uvek moguće.

Ali ankete ukazuju na katastrofu, ne samo na privremeni pad, i biće potrebno nadljudsko vođstvo da bi se potpuno oporavili od ovoga.

Javnost, s pravom, često prati zanimljivije stvari od onoga što se dešava u Vestminsteru, ali ovaj put je primetećeno šta se dešava i u najvećoj meri ne odobrava ono što rade konzervativci.

Zašto bi, onda, bilo ko želeo taj posao?

Takva vam je politika.

Mešavina uzvišenog poziva da se služi i niskih pobuda ambicije.

Ili kako kaže jedan bivši viši ministar: „Uvek imate nekoga među torijevcima ko misli da je baš on taj koji može da povede sve ostale do obećane zemlje.“

Pogledajte kako je izgledao kratak i buran put bivše britanske premijerke – u 90 sekundi

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]