Velika Britanija i špijunaža: Zavirite u tajni kompleks koji pravi tehnološke naprave za britanske špijune

Skriven iza pet prstenova bodljikave žice u parku nadomak Milton Kijnsa nalazi se neobična proizvodna radionica.

Nikada u njenoj osamdesetpetogodišnjoj istoriji nije otvorila vrata medijima – sve do sada.

U Vladinom komunikacionom centru njenog veličanstva (HMGCC) u Hensloup Parku prave se predmeti koji na prvi pogled deluju sasvim obično.

Ali to je daleko od čitave priče – uz istorijat koji obuhvata kriptografa Alana Tjuringa, hermetički zatvorene sobe i poređenja sa strogo poverljivim spravicama iz filmova o Džejmsu Bondu.

Razlog za maksimalnu bezbednost?

Ovi predmeti se prave za britanske špijune i pomažu im da prikriju njihov rad.

• Alan Tjuring: Čovek koji je razbio nemačku Enigmu i postao otac modernog računarstva
• Kontroverzni čiviluk sa špijunskom kamerom prodaje se na Amazonu
• Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi – engleski aristokrata i sovjetski špijun

Nakon što je BBC dobio ekskluzivni pristup ovom masovnom kompleksu, morali smo da predamo telefone a pripadnici obezbeđenja su nas pratili na svakom koraku.

Mogli smo da zavirimo – ali ne i mnogo više od toga – u to šta se dešava unutar kompleksa dok se HMGCC istovremeno trudi da sklopi nova partnerstva kako bi zadržao prednost u špijunskoj igri.

„Istinski smo otežali ljudima da stupe u kontakt s nama i to je, tokom istorije, bio zaista dobar metod rada“, objašnjava izvršni direktor Džordž Vilijamson.

Ali on kaže da je sada došlo vreme za promenu – čak i ako to deluje pomalo „neobično“.

Sa zgradama anonimnog izgleda, mesto izgleda kao običan industrijski kompleks.

Inženjeri, fizičari, hemičari, dizajneri, šifranti i drugi specijalisti rade na nečemu što je opisano prilično neodređeno kao „mešavina zanata i inženjerije.

U nekim oblastima moramo da nosimo antistatičko odelo, dok nam na drugima pokazuju zapanjujući dijapazon mašina.

U njih spadaju neke koje liče na elektronske matične ploče, laserske sekače i 3D štampače (nazvane Dart Vejder, Luk i Leja u posveti Ratu zvezda).

• Vera Pešić: Žena u muškom vrtlogu špijunaže
• „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine
• Džon le Kare – špijun među piscima, pisac među špijunima

Ali za šta se tačno koriste kreacije koje nastaju iz ovih mašina?

Deo problema je što, uprkos mom velikom trudu, niko neće da mi kaže.

To je zato što su sprave koje izlaze na drugom kraju strogo poverljive.

Ali možete da steknete sliku na osnovu nekih naznaka iz prošlosti.

HMGCC je nastao pred izbijanje Drugog svetskog rata kada su špijuni i diplomate u Evropi morali da komuniciraju u tajnosti i bezbedno sa Velikom Britanijom.

To je dovelo do stvaranja tajnih radio sistema koji su mogli da se prokrijumčare u diplomatskoj torbi.

Neke od njih koristili su zvaničnici koji su bežali iz Varšave dok su Nemci okupirali Poljsku 1939. godine da bi javljali šta se tamo dešava.

U vreme kad je izbio rat, to se razvilo u izradu manjih radio uređaja davanih agentima iz MI6 koji su se padobranima ubacivali na neprijateljsku teritoriju u okupiranoj Evropi da bi slali nazad obaveštajne podatke.

Tokom rata, Tjuring je živeo i radio u Hensloup parku.

Najslavniji po tome što je razbio nacističke šifre u obližnjem Blečli parku, radio je u HMGCC-u na razvijanju uređaja koji bi omogućio enkripciju govora.

Postojeći sistem koji su koristile ratne vođe Vinston Čerčil i Frenklin D. Ruzvelt težio je 50 tona.

Tjuringov prototip Dilajla prebacivao je šum sa gramofona preko govora.

Bio je prenosiv, ispred svog vremena i još jedan nagoveštaj šta se pravi ovde danas.

Moderni špijuni

„Podozrevam da možete da pratite vremenski sled unazad sve do onoga što se ovde dešavalo pre 70 ili 80 godina“, kaže za BBC Tjuringov nećak ser Dermot Tjuring.

„Potreba za bezbednom komunikacijom nije nestala.“

Na koji način se to, dakle, odražava u savremenom svetu?

Danas agenti na tajnom zadatku koji operišu u tzv. „uskraćenim oblastima“ kao što su Rusija i Iran moraju da komuniciraju.

I dok HMGCC odbija da komentariše, drugi izvori kažu da se savremeni špijuni oslanjaju na stvari kao što su predajnici koji emituju u tajnim naletima.

Oni mogu da se naprave tako da izgledaju kao obični predmeti i šalju informacije u deliću sekunde.

Zamišljam da se upravo to pravi ovde – ali niko ne želi da mi potvrdi.

Drugi predmet koji mi pokazuju daje novi nagoveštaj čime se bavi HMGCC.

To je zvučnik automobilskog radija koji datira još iz tridesetih.

Skriven pozadi je tajni predajnik.

Komunikacija je samo jedan deo posla.

Ali su, čini se, to isto i skriveni uređaji za prisluškivanje i praćenje, mada, ponovo, zvaničnici ostaju izuzetno ćutljivi kad ih pitam.

„Najveći deo proteklih 85 godina pravimo sisteme bezbedne komunikacije koji ljudima omogućuju na često teškim, opasnim i zabitim lokacijama da u tajnosti komuniciraju sa Velikom Britanijom“, kaže Vilijamson.

„U slučaju nekih naših domaćih nacionalnih bezbednosnih agencija, mi možemo da im pomognemo u delu njihovog istražiteljskog rada tako što ćemo proizvesti tehnologiju koja im olakšava da obavljaju zadatke kao što je prismotra.“

• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• Špijun u vašem džepu
• Najuspešniji ruski špijun umakao Britancima jer nisu verovali njegovoj ženi

Jedna od mušterija HMGCC-a je MI5, koji možda mora u tajnosti da prisluškuje osumnjičene u njihovoj kući u Velikoj Britaniji ili da ih prati u vozilu.

To može da podrazumeva sakrivanje prislušnog uređaja u sklopu nekog svakodnevnog predmeta koji niko ne bi primetio.

Šta bi to tačno moglo da bude još je jedna stvar o kojoj niko ne želi da govori.

Teško je ne reći da sve ovo liči na odeljenje Kju iz filmova o Džejmsu Bondu.

Insajderi tvrde da poređenje nije sasvim na mestu – pretpostavljam zato što ne prave stvari koje eksplodiraju ili automobile sa raketnim bacačima, ali teško je biti potpuno siguran u to.

U jednoj prostoriji sa gumenim podom, dvoje pripadnika osoblja testiraju elektronske uređaje da bi bili sigurni da neće nikoga nenamerno udariti struja.

Na drugom mestu, predmeti koji se ovde prave testiraju se na ekstremnim vrućinama ili hladnoći da bi bili sigurni da i dalje mogu da primaju i odašilju signale.

Jedno od čudnijih mesta koje mi pokazuju zove se Stargejt, zapečaćeni kontejner ukrašen malim sivim šiljcima od pene.

Kad me zaključaju u njega, pomalo deluje kao savremena verzija srednjovekovne sprave za mučenje.

Prostorija ima vrtešku koja obrće uređaj, sa senzorima koji testiraju kakav obrazac emituje određeni uređaj za komunikaciju.

To bi moglo da pomogne da se otkrije koliko je verovatno da vas otkrije neprijateljski nastrojena država i, takođe, možda, kako da vi otkrijete uređaje koji se koriste na vašoj teritoriji.

U okviru nekih vrlo strogih ograničenja, HMGCC se sada otvara zato što zna da se nova tehnologija koja bi mogla biti ključna za njegove misije razvija u malim start-apovima i akademskim krugovima.

Ta tehnologija bi mogla da potiče iz polja koja nemaju veze sa nacionalnom bezbednošću – ali mogu da imaju namene kojih njihovi tvorci nisu ni svesni.

Ranije je stroga bezbednost onemogućavala bilo kakvu saradnju, ali postoji nada da je to sada moguće.

„Ideja je da sada možemo da uzmemo naše inženjere i njihove sjajne ideje i smestimo ih u istu prostoriju sa ljudima iz branše ili akademskih krugova“, kaže Vilijamson.

„U tom magičnom trenutku kad različite ideje počnu da se spajaju, iznići će nešto zaista posebno.“

Ali kako će se na kraju ta tehnologija koristiti najverovatnije će ostati tajna, baš i skoro sve drugo na ovoj lokaciji.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]