Velika Britanija: „Moja beba je data na staranje i potom ubijena“

Lora Korkil je bila spremna za rođenje sina. Bebina soba bila je sveže renovirana – čak je i odabrala ime za njega. Lilend-Džejms Majkl Korkil rođen je hitnim carskim rezom četiri dana pre Božića u bolnici Vest Kamberlend.

Majka i beba su se odmah vezali jedno za drugo – Lora to opisuje kao „savršeno“.

„Sećam se njegovih krupnih bistrih očiju. Bila sam srećna, puna radosti. Radovala sam se što ću ga voditi kući.“

Ali 48 sati nakon što je rođen, Lilend-Džejms joj je oduzet.

Babica koja je pomogla prilikom njegovog rođenja došla je da kaže Lori da je socijalna radnica sada kod njegovog kreveca i da se sprema da ga odnese.

Lora kaže da je otišla tamo i suprotstavila se socijalnoj radnici, ali da joj je ova rekla da je papirologija poslata njenom advokatu.

„Još nisam videla nikakve papire“, kaže Lora.

Lorin svet se srušio kad joj je sin odnet.

Bilo je to 2019. godine i tokom čitave naredne godine, pokušavala je da ga vrati.

Ali svega nekoliko dana posle njegovog prvog rođendana, žena – kojoj su ga poverili socijalni radnici – ubila je Lilenda.

• Dan kada sam nenamerno ubila jednog dečaka
• Majke koje ubijaju vlastitu decu
• Zašto je jedna majka prodala sina za 75 evra

Lora Korkil nije ranije govorila u javnosti.

Nije učestvovala u naknadnom suđenju za ubistvo.

Nije učestvovala u istrazi Okružnog veća Kambrije o njegovoj smrti.

Ona kaže da se oseća ućutkano. Ovo je njena priča i ovde je ispričana prvi put.

Ovo je i priča o tome šta se dešava kad socijalne službe pogreše i kad majke koje su doživele porodično nasilje ostanu bez dece.

Kad je Lora zatrudnela sa Lilendom-Džejmson, bio je to tračak nade za nju – prilika da zaboravi na nemirnu prošlost.

Sve joj je išlo od ruke – imala je podršku Ajšije Drajsder, iz „Vimin aut vest“, organizacije za pomoć ženama koje su pretrpele porodično i seksualno nasilje.

Lora je već znala kako izgleda kad vam socijalna služba oduzme dete.

Mnogo godina ranije, bila je žrtva porodičnog nasilja, ali nekoliko nedelja nakon što je zatražila da njen nasilni partner bude uklonjen iz njihovog doma, umesto toga su joj oduzeta njena deca.

Život joj se raspao.

Ali trudnoća sa Lilendom-Džejmsom bila je drugačija, tvrdi ona.

„Želela sam da uradim sve što je u mojoj moći da budem sigurna da socijalna služba neće ni taći ovo dete. Bila sam na sedmom nebu. Nisam ih ni čula ni videla sve do 22. nedelje trudnoće.“

Prva socijalna radnica, kaže ona, delovala je zadovoljno pripremama za doček bebe kod kuće.

„Proverila je sve i obišla kuću. Nije imala nikakvih zamerki. Videla je na osnovu onoga što je čitala iz moje prethodne dokumentacije da sam mnogo napredovala.“

Ali Lora je i dalje bila oprezna i kaže da ju je otvoreno pitala da li će moći da zadrži bebu.

Ona kaže da ju je žena uveravala da nema razloga da beba bude data na staranje.

„Nabavila sam krevetac. Okrečila sam sobu u plavo-belo.“

Lora veruje da se sve promenilo kad je druga socijalna radnica zamenila prvu.

Ova žena je želela da zna više o Lorinoj prošlosti, naročito iz vremena koje je provela sa nasilnim partnerom kad su joj oduzeta njeno prva deca.

Lora kaže da je bila otvorena i iskrena.

„Bila sam rastrzana između dve vrste misli. Plašila sam da će sve da mi uzmu, ali sam ipak čvrsto rešila da guram dalje. Pomislila sam: ‘Njega mi neće oduzeti’.“

• Nestale bebe i njihovi roditelji: „Naša deca nemaju cenu“
• „Dali su mi novac, a ja želim svog sina”
• „Selfi koji je otkrio da su me ukrali kad sam bila beba“

Pre porođaja, Lora je prošla nekoliko kurseva za procenu roditeljstva.

„Uradila sam sve što su tražili od mene da bih sa Lilendom-Džejmsom došla kući.“

Iz Okružnog veća Kambrije pričaju drugačiju verziju događaja i kažu da je u poslednjem mesecu trudnoće plan bio da se Lori oduzme sin po porođaju.

Oni tvrde da su joj to saopštili tri puta.

Lora to negira i kaže da i dalje čeka papirologiju i da je samo dobila potvrdu kad je socijalna radnica odnosila njenog sina iz bolnice.

Lorin dom nalazi se na obodu Vajthejvena, u uglu naselja koje se nadvija nad gradsku luku.

Pogled odatle je fantastičan.

To je mesto izuzetne lepote i dubokog siromaštva.

Teško je poverovati danas, ali u 18. veku bio je to grad koji se obogatio od uglja i druga najprometnija luka posle Londona.

Ti dani su davna prošlost.

Lorina dnevna soba je sada hram posvećen njenoj deci, a posebno Lilandu-Džejmsu.

Kad se sastajem s njom, u društvu je Ajšije iz „Vimin aut vesta“ i njene koleginice Rebeke Tod.

Njih dve imaju zajedno 50 godina iskustva u pomaganju ženama koje su doživele porodično i seksualno nasilje.  

One nisu imale predstavu da će Lilend-Džejms biti oduzet.

„Prvi put kad smo za to čuli bilo je kad nas je Lora pozvala iz bolnice. Bile smo skrhane“, kaže Ajšija.

Kakvi god da su bili planovi zvaničnika, one nisu bile obaveštene o njima, kažu one.

Ajšija kaže da su one imale vlastiti plan prema kome bi se Lora starala o bebi kod kuće.

Nakon što je on odnesen, bilo je nekoliko pokušaja pregovora sa Okružnim većem Kambrije da se on dovede kući.

Portparol lokalnih vlasti rekao je za BBC da kad god vlada zabrinutost da dečje potrebe ne mogu biti namirene, njihova je dužnost da delaju i rade savesno na podršci i informisanju bioloških roditelja.

Isprva je Lilend-Džejms bio smešten kod privremene starateljke.

Lora kaže da je tamo bio srećan.

Ali ona nikad nije prestala da traži da ga dobije nazad.

BBC je video dokaze da je tim „Vimin aut vesta“ koji pomaže Lori slao socijalnim radnicima predloge da se Lilend-Džejms dovede kući.

I Ajšija i Rebeka kažu da ih niko nije slušao.

Lokalne vlasti su nam rekle da je procenjeno da Lora neće moći da zadovolji Lilend-Džejmsove potrebe i da se tokom njegovog života njene okolnosti nisu promenile.

Ovo kategorički negiraju i Lora i „Vimin aut vest“.

Odvođenje Lilenda-Džejmsa pokazalo se kao početak niza događaja koji će se ispostaviti fatalnim.

Lora, Ajšija i Rebeka veruju da su sve odluke donete na osnovu Lorine prošlosti, uverenja da bi nasilje kojem je nekada bila izložena moglo da se ponovi, što nju i njenu bebu dovodi u opasnost.

Lilend-Džejms je oduzet majci u bolnici i dat na staranje.

Ubila ga je žena koja je želela da ga usvoji.

Lora je imala nekoliko pobačaja nakon što je bila izložena teškom nasilju od prethodnog partnera.

Posle jednog od njih, dok je ležala u bolnici oporavljajući se od transfuzije, njeno dvoje dece joj je oduzeto iz porodičnog doma.

Ona kaže da se u to vreme obratila Okružnom veću Kambrije za pomoć, ali da nije dobila ono što joj je bilo potrebno.

„Ono što oni nisu shvatili je da ja možda jesam žrtva, ali da sam ja i zaštitnica moje starije dece.“

Ona kaže da je „izgubila razum“ i doživela nervni slom.

Kolabirala je i ponovo završila u bolnici.

Naredne godine bile su pakao, kaže ona.

„Nisam više želela da živim.“

Pogledajte video:

Lora kaže da nije bila u vezi dok je bila trudna sa Lilendom-Džejmsom i da je bila u pozitivnom raspoloženju.

Prvih nekoliko meseci života Lilenda-Džejmsa, Lora je mogla da ga viđa u gradskom kontaktnom centru.

Ona mi pokazuje fotografije i upadljivo je koliko oboje srećno izgledaju.

Lora bi viđala sina četiri puta nedeljno, na po sat i po dnevno.

„Još uvek sam očekivala da će doći kući“, kaže ona.

„Taj kontakt mi je značio sve na svetu. Čak sam im tražila da ga produže na dva sata. Nisu hteli. Nisam verovala socijalnim radnicima, ali sam bila spremna da sarađujem sa njima da bih dobila Lilenda nazad.“

Ali kovid je prekinuo sve kontakte.

U martu 2020. godine, kad je okrug ušao u prvi karantin, ona kaže da je putovala sa dva autobusa – put od oko sat vremena – i pojavila se u centru samo da bi otkrila da je zatvoren.

Naredna tri meseca, tražila je video kontakt.

Ali kad ga je konačno dobila, to prosto nije bilo to.

„Samo sam želela da ga držim u rukama“, kaže ona.

Ali najgore je tek dolazilo.

U julu je porodični sud odobrio nalog za usvajanje Lilenda-Džejmsa.

Lora kaže da joj nije bilo rečeno da je Okružno veće Kambrije još nekoliko meseci ranije predvidelo njenog sina za usvajanje i pronašlo porodicu kod koje će ga smestiti.

Iz Okružnog veća Kambrije kažu da su Lori saopštili u aprilu da Lilend-Džejms treba da bude usvojen.

Lora to osporava – i kaže da je vreme koje je provodila sa Lilendom-Džejmsom u kontaktnom centru trebalo da ukaže na to da je sposobna da se brine o sinu.

Ona smatra da je prevelika važnost pridata njenoj prošlosti sa zlostavljanjem i pretpostavci da bi beba bila u riziku od budućeg emocionalnog povređivanja.

„Kako su socijalni radnici mogli da smisle tako nešto kad su videli kakva sam u kontaktu sa bebom?“, pita se Lora.

Lora takođe smatra da je njeno odsustvo ličnog kontakta sa sinom zbog kovida i zatvaranje centra iskorišćeno protiv nje.

Dvadeset drugog avgusta 2020. godine, Lilend-Džejms je zvanično smešten kod hraniteljke Lore Kasl, sa namerom da on bude usvojen.

Lora kaže da je trebalo da upozna Loru Kasl, jer je još imala roditeljska prava, pre zvaničnog usvajanja.

Ali vreme susreta stalno je bilo menjano.

Ona kaže da su joj socijalni radnici davali izgovor za izgovorom.

„Lilend je bio bolestan kad nije bio bolestan ili su oni morali da rade. Stalno bi nešto iskrslo.“

Iz Okružnog veća Kambrije kažu da jeste bio planiran sastanak pre odobravanja naloga za usvajanje, ali svi učesnici su morali prvo da budu emocionalno spremni za to, a pandemija je takođe otežavala stvar.

Lora je postala sumnjičava.

„Pomislila sam da nešto ozbiljno nije u redu. Automatski sam pomislila: ‘Njega zlostavljaju.'“ 

Ona mi pokazuje poslednju sliku nje i njenog sina u kontaktnom centru.

„Dragocena je“, kaže ona dok je izdaje glas.

To je sve što joj je preostalo.

Nikada više neće držati Lilenda-Džejmsa u naručju.

U januaru 2021. godine, beba je dovedena u bolnicu kolima hitne pomoći.

Lora Kasl je rekla bolničarima da je pao sa sofe, povredio glavu i da ne reaguje.

Socijalna služba pozvala je Loru Korkil, ali joj nisu rekli u kojoj je bolnici.

„Nisam mogla da spavam celu noć. Razmišljala sam da li mogu da idem od bolnice do bolnice i da ga pronađem. Bilo je pakosno s njihove strane što mi nisu rekli.“

Narednog dana rečeno joj je da je Lilend-Džejms premešten u dečju bolnicu Alder Hej u Liverpulu.

Iz Okružnog veća Kambrije kažu da su samo šturi detalji podeljeni sa Lorom zato što su sa njim bili njegovi budući potencijalni usvajači i tada se još nisu znale razmere njegovih povreda.

Ali narednog dana, kada je postalo jasno da on neće preživeti, pozvali su Loru u roku od sat vremena.

Taksi koji su poslale gradske vlasti trebalo je da je odveze u Liverpul, ali Lora kaže da taj taksi nikad nije stigao.

Prevoz su joj obezbedile radnice iz „Vimin aut vesta“ zadužene za nju.

Lora je bila sama u bolnici kad je stigla.

Ona kaže da u vreme kad je stigla do njegove sobe, Lilend-Džejms već bio mrtav.

Tada je već, kaže Lora, telo njenog sina bio dokaz, mesto zločina, i bolničko osoblje joj nije dozvolilo da ga dodirne.

Lora kaže da je instinktivno znala da njegova smrt nije bila nesrećan slučaj.

„Rekla sam da je ubio taj kod koga je bio. Hirurg mi je rekao: ‘Posumnjali smo u to i istraga je pokrenuta čim je Lilend-Džejms dospeo u bolnicu’.“

Patolozi će kasnije izjaviti na sudu da su povrede Lilenda-Džejmsa bile klasičan pokazatelj „povrede glave od zlostavljanja“ – izraz koji je zamenio prethodni „sindrom treskanja bebe“ – i bile su težine koje se obično viđaju kod automobilskih sudara pri velikim brzinama.

Pogledajte video:

Pre nego što joj je Lilend-Džejms dat na starateljstvo, Lora Kasl je pristala na nultu toleranciju Okružnog veća Kambrije na telesno kažnjavanje.

Ali tokom njenog suđenja za ubistvo u maju ove godine, ispostavilo se da je ona neprestano tukla i zlostavljala bebu.

Na sudu je opisana kao samoživa, sklona zlostavljanju i nasilna.

Ona je snimala bebu dok je ova patila.

U tekstualnim porukama se hvalila mužu da ga je „izdevetala“ i opisala ga kao „đavolov nakot“.

U jednoj poruci je napisala: „Iskreno mi se ne dopada u poslednje vreme, apsolutno je kmezavi plačljivac i potpuno sam zažalila što sam ovo uradila.“

„Mada moram da prestanem da ga šamaram, jer ako krenem neću umeti da se zaustavim a to neće biti dobro za nas i osećaću se loše.“

Ove poruke i zlostavljanje bili su skrivani od socijalnih radnika, oni nisu imali pojma da se to dešava – ali su počeli da se brinu zbog onoga što im je Lora Kasl govorila za dečaka.

Na sudu je rečeno da je socijalna radnica prijavila da je Lilend-Džejms delovao uznemireno, dok je jedna druga prijavila da ga je Lora Kasl nazvala „lenjim“ i „velikim“ i da ga ne voli.

U decembru 2020. godine, sprovedeno je ono što se zove Procena staranja o detetu.

Socijalni radnici su se složili da ne podrže prijavu Lore Kasl za zvaničnim usvajanjem Lilenda-Džejmsa.

Ali kad je Lori Kasl to saopšteno, ona je jednoj socijalnoj radnici rekla da „Lilend-Džejms ne ide nikuda“.

U maju ove godine, Lora Kasl je proglašena krivom za ubistvo i osuđena je na 18 godina zatvora.

Njen muž Skot Kasl oslobođen je optužbe da je izazvao ili omogućio smrt Lilenda-Džejmsa u njihovom domu.

On je ispričao na sudu da je ujutro fatalnog dana bio u krevetu i spavao posle noćne smene.

Lora Korkil opisuje ženu koja je ubila njenog sina kao „zlo sadističko čudovište“.

Ali ona je ljuta i na Okružno veće Kambrije i kaže da i oni moraju da odgovaraju za njegovu smrt.

„Zašto su ga ostavili kod nje? Zašto im je trebalo toliko vremena da primete nešto? Trebalo je da ponište taj nalog za usvajanje.“

Ona tvrdi i da gradske vlasti moraju da pruže više podrške žrtvama zlostavljanja.

BBC je saznao da trenutno ima 26 majki u zapadnoj Kambriji koje su žrtve porodičnog nasilja i seksualnog zlostavljanja, a kojima preti oduzimanje dece zato što socijalni radnici izražavaju zabrinutost zbog uticaja koji to može da ima na decu.

Svima njima podršku pruža „Vimin aut vest“.

Lora Bel je ono što je u centru poznato kao „Mekenzijeva prijateljica“ – nije profesionalna pravnica, ali je neko ko može da pruži pomoć žrtvi porodičnog nasilja na porodičnom sudu ili u kontaktu sa dečjim službama.

Od svih 26 žena kojima ona pomaže traži se da prođu proceduru procene zaštićenosti dece, uprkos tome što su i same bile žrtve.

To je zbog pogrešnog verovanja, kaže ona, da ove žene ne mogu da pruže zaštitu rođenoj deci.

„To je nacionalni skandal. Ove žene koje su žrtve porodičnog nasilja ili seksualnog zlostavljanja najčešće donose prave odluke, izlaze iz tih veza, pokušavaju da nađu pomoć, ali se na kraju ponovo viktimizuju, ili od počinilaca ili od agencija koje bi trebalo da im pomognu.

„U devet od deset slučajeva, one moraju da obezbede kontakt deteta sa osobom koja ih je zlostavljala.“

Organizaciju „Vimen aut vest“ osnovala je Rejčel Holidej pre tri godine.

Ona kaže da su joj šestoro majki koje su pretrpele porodično nasilje i seksualno zlostavljanje od partnera otkrile da im je njihovu decu oduzelo Okružno veće Kambrije i stavilo ih pod staranje zlostavljača.

Neki od dokaza koje je sakupila uz dozvolu majku, kaže ona, predati su veću pre više od dve godine.

„Jednoj ženi su oduzeta deca i preseljena su kod oca, a ta deca i dan-danas iznose optužbe da ih on pipka.“

„Mi imamo kulturu neverovanja ženama, okrivljavanja žena.“

Kao posledica toga, kaže Rejčel, žene i deca se dovode u opasnost.

Ona kaže da njena zabrinutost nije shvaćena ozbiljno kod Okružnog veća Kambrije.

„Nije bilo važno kod koga smo ih vodili. Šokantno je da se ništa nije desilo. Pokazali smo to mnogim ljudima, liderima zajednica, ali ništa se nije promenilo.“

Iz veća nam je rečeno da su, kad su dobili imena ovih žena, proučili optužbe i da se neki od tih slučajeva nalaze u postupku zvanične žalbe.

Dodato je da odluke da se deca oduzmu roditeljima – i gde ih treba premestiti – donose sudovi.

Procena bezbednosti povodom usvajanja i događaji koji su doveli do smrti Lilenda-Džejmsa pokazala je da je Lora Kasl lagala i obmanula socijalne radnike o svom mentalnom i fizičkom zdravlju, konzumiranju alkohola i dugovima.

Ustanovljeno je takođe da relevantne informacije o njoj nisu bile razmenjivanje među različitim agencijama.

Zaključeno je da provere ljudi koji žele da usvoje decu moraju da se pooštre.

Od Lore Korkil nije traženo da bude deo toga.

„Izgubila sam računicu koliko puta sam tražila da mi vrate moju bebu. Bilo je to kao da su me izbrisali sa lica zemlje. Kad je stigao kući, bilo je to u drvenom sanduku“, kaže ona.

Džon Redman, iz Okružnog veća Kambrije, rekao je tokom slučaja Lilenda-Džejmsa da se porodični sud složio da on treba da bude stavljen pod starateljstvo kad bude rođen i da je Lora Korkil imala podršku svoje socijalne radnice.

On je rekao da smrt Lilenda-Džejmsa „nije smela da se desi i upućujemo naše saučešće svima koji su ga poznavali“.

Godinu i po dana posle ubistva Lilenda-Džejmsa, Lora Korkil kaže da je niko iz veća nije posetio da joj kaže da im je žao ili je pozvao da se izvini.

Da mu je bilo dozvoljeno da ide kući s njom, kaže ona, on bi danas bio živ.

Na groblju blizu kuće Lore Korkil, nazali se mala nadgrobna ploča.

Reči „otišao, ali nije zaboravljen“ urezane su pored imena Lilenda-Džejmsa i njegove žive braće i sestara – dece oduzete njihovoj majci pre mnogo godina.

Ovde, kaže Lora, ona može da bude u miru sa svojim detetom. Ali sve je moglo da bude veoma drugačije.

Lora kaže da su socijalni radnici želeli da telo bude kremirano i morala je da se bori sa njima da bi mogla da ga sahrani.

„Čak su pokušali i da napišu posmrtno slovo“, kaže ona.

BBC je video kopiju nacrta govora koju je poslao jedan socijalni radnik, u kojoj se nalaze sledeće reči: „Lilande, izvini što nisam mogla da ti budem roditelj koji ti je bio potreban.“

Lora je odbila to da pročita i napisala je svoju verziju.

„Pokušali su da me kontrolišu 100 odsto, ali nisu uspeli. Pokušali su da me nateraju da zaboravim da sam majka, ali to niko ne može da mi oduzme.“

Iz Okružnog veća Kambrije priznaju da su pomogli Lori da sastavi posmrtno slovo, ali kažu da je njoj bilo prepušteno da donese konačnu odluku.

Rebeka Tod, iz „Vimin aut vesta“, kaže da je ono što se desilo posle Lilendove smrti nečuveno.

„Sve mora da se istraži. Svi umešani u ovaj slučaj moraju da odgovaraju.“

„To je važno za Loru. Ona je ućutkivana i odbacivana. Kontrolisati ženu koja ne sme da kontroliše čak ni sahranu rođenog deteta, gde će se nalaziti njeno dete, potpuno je pogrešno. To je užasno.“

Ona kaže da mora da dođe do javne istrage van Kambrije o odluci da se on oduzme majci.

Lora često sedi sama kraj groba razmišljajući o tome šta je moglo da se desi – Lilend-Džejms bi sada bio u vrtiću.

Ona kaže da je to i mesto gde niko ne može da kontroliše koliko vremena ona provodi sa sinom.

„Više vremena provodim sa Lilendom u smrti nego u životu. On je sada kod kuće. Volela sam ga – sve što sam želela je da mu budem prava majka.“

PratiteEda Tomasa nna Tviteru

BBC fotografije: Adam Voker

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]