Velika Britanija, Rusija i špijunaža: Radnik obezbeđenja britanske ambasade u Berlinu osuđen na 13 godina zatvora, navodno je špijunirao za Rusiju

Bivši radnik obezbeđenja u ambasadi Velike Britanije u Berlinu, Dejvid Balantajn Smit osuđen je na 13 godina i dva meseca zatvora zbog špijunaže u korist Rusije.

Smit (58) je ranije priznao da je prosleđivao tajne informacije ruskim vlastima.

Iz tužilaštva kažu da je bio motivisan novcem i mržnjom prema Velikoj Britaniji, ali Smit tvrdi da je jednostavno želeo da „osramoti“ ambasadu i da je u to vreme patio od depresije.

Smit je proglašen krivim za prosleđivanje informacija o zaposlenima u ambasadi ruskim zvaničnicima i obaveštajnim agencijama, kao i za prikupljanje dodatnih informacija o aktivnostima britanskih diplomata.

Osuđujući ga, sudija je rekao da je Smit „izložio ljude maksimalnom riziku“.

Britanska policija opisala je Smitove postupke kao „nepromišljene i opasne“.

Oni su otkrili kako je špijun uhvaćen u istrazi u koja su bila uključuena dva lažna ruska agenta koji rade za britanske bezbednosne službe.

• Putin i Štazi: Pronađena članska karta
• Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi – engleski aristokrata i sovjetski špijun
• Kao na filmu: Američki bračni par optužen za neuspeli pokušaj izdaje
• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• Zašto je ruski GRU, vojna obaveštajna služba, toliki strah i trepet

Špijunirao na dobrovoljnoj bazi?

Prema navodima tužilaštva, okrivljeni Smit je najmanje od novembra 2020. godine ruskom vojnom atašeu u Nemačkoj predavao tajne materijale o britanskoj ambasadi u Berlinu, gde je radio kao obezbeđenje.

Uhapšen u avgustu 2021. tokom zajedničke operacije britanske i nemačke obaveštajne službe, najpre je kategorički negirao sve optužbe.

U aprilu prošle godine, Smit je izručen domovini i pojavio se pred sudom za prekršaje u Vestminsteru, gde je ponovo porekao krivicu.

Zatim je slučaj špijunaže poslat krivičnom sudu u Londonu, a optuženi u strogo čuvani zatvor Belmarš u istočnom Londonu.

Novinari u početku nisu mogli da razumeju kako običan stražar može da dobije pristup bilo kakvim tajnim diplomatskim informacijama.

Međutim, tokom postupka se ispostavilo da je Smit napravio kopije snimaka kamera za video nadzor postavljene na zgradi ambasade, a nabavio je i tajni dosije sa ličnim podacima britanskih agenata.

Kao rezultat toga, uspeo je da prikupi mnogo tajnih dokumenata koji bi mogli biti od koristi ruskoj obaveštajnoj službi, jer su sadržali podatke o aktivnostima britanskih diplomata i drugih zvaničnika, kao i podatke o njihovom identitetu, adresama i brojevima telefona.

Tužilaštvo je tvrdilo da je okrivljeni sve ovo predao vojnom atašeu ruske ambasade, a na kraju je Smit priznao špijunažu.

Međutim, on i dalje tvrdi da od Rusa nije dobio nikakav novac.

• „Sviraj to još jednom, Sem“: Beograd, Kazablanka, Beč i drugi „špijunski gradovi“
• „OZNA sve dozna“: Koje su danas službe bezbednosti na Balkanu
• Ukrajina od Srbije traži izručenje kontroverznog bivšeg obaveštajca

Velika istraga

Smit, ranije pripadnik britanskih vazduhoplovnih snaga (RAF), četiri godine je bio zaposlen kao obezbeđenje u ambasadi u Berlinu kada je 2020. pisao ruskom generalu prenoseći mu imena, adrese i brojeve telefona, zajedno sa dokumentima i informacijama. o bezbednosnim propusnicama, utvrđeno je tokom suđenja

Pismo je završilo u rukama londonske policije i službe MI5, što je pokrenulo veliku istragu u koju su učestvovali i nemački organi za sprovođenje zakona.

Kako bi prikupio dodatne dokaze, Smitu je rečeno da čovek sa ruskim imenom Dmitrij treba da poseti ambasadu, a od njega je zatraženo da organizuje da prođe kroz obezbeđenje.

„Oh, to je jedan od njih“, navodno je odgovorio Smit.

Činilo se da je verovao da je Dmitrij ruski „uhoda“, sa namerom da prenese tajne Britaniji.

U obrazloženju presude, sudija je rekao da je Smit učinio koliko je mogao da „osigura da Dmitrijev identitet bude otkriven“.

Tokom posete, Smitu je rečeno da kopira očigledno tajne dokumente koje je Dmitrij doneo.

Bili su označeni ružičastim markerom da bi ih identifikovali.

Dmitrij je zamolio Smita da baci pakovanje SIM kartice mobilnog telefona koju je dobio.

Sve je to bila smicalica. Dimitrij je bio glumac obučen u MI5 i „Smit je pao na to“, rekli su iz londonske policije za BBC

Dokumenti sa ružičastim oznakama, koji nisu bili ni blizu poverljivih ili tajnih tajni, kasnije su pronađeni u Smitovoj kući, zajedno sa pakovanjem SIM kartice.

Istražitelji su takođe postavili skrivenu kameru u prostoriju u kojoj je Smit radio, gde je nadgledao bezbednosne kamere.

Uhvatili su ga kako gleda snimak Dmitrijeve posete i kako fotografiše ekran.

Moglo se čuti kako mrmlja sebi u bradu da bi, ako je Dmitrij radio u ruskoj ambasadi, tamošnje osoblje znalo ko je on.

„Verovatno nije ništa, ali barem sam to uradio“, zabeleženo je kako je rekao.

Zatim je MI5 organizovao da „Irina“, još jedna osoba koja govori ruski, priđe Smitu na tramvajskoj stanici predstavljajući se kao oficir GRU, ruske vojne obaveštajne službe.

Njena priča, takođe lažna, bila je da je poslata iz Moskve da od njega traži pomoć jer je neko prenosio informacije Britancima.

Opet, Smit je poverovao u to, dogovorivši sastanak sa Irinom sledećeg dana.

• Špijunski baloni, sateliti i leteći objekti – šta motri sa neba
• „Havanski sindrom“, agenti CIA i misterija mikrotalasa
• Novi šef tajne službe MI6: Kina i Rusija su stalne pretnje za Britaniju

Zaplenjen snimak

Posle hapšenja, pretresen je njegov stan u Potsdamu, a među pronađenim predmetima je i parče papira sa imejl adresom ruske ambasade.

Zaplenjen je video na kojem se vidi Smit kako šeta po britanskoj ambasadi, detaljno snima kancelarije, sefove, unutrašnjost fioka i tablu na kojoj su zabeleženi detalji raspoređivanja osoblja.

Fotografisao je i komunikacionu opremu.

Na uređaju za skladištenje pronađeno je pismo ruskom pukovniku u kojem se nudi da pošalje „knjigu iz odbrambenog odeljenja“ koja je klasifikovana kao „zvanično osetljiva“.

Policija je pronašla i fotografije pisma dvojice državnih sekretara tadašnjem premijeru Borisu Džonsonu.

Konzularni zvaničnik je rekao da je zbog posledica Smitovih postupaka morala da bude izvršena bezbednosna provera svakog člana osoblja ambasade što je poreske obveznike koštalo 825.000 funti (blizu milion evra).

• Vera Pešić: Žena u muškom vrtlogu špijunaže
• „Na pola puta do superheroja“: Mustafa Golubić, tajni agent između mita i istine

Smit je priznao osam optužbi po Zakonu o službenim tajnama.

Bio je strastveni vojni istoričar, čija je žena Ukrajinka otišla iz Nemačke u domovinu, jer joj se nije dopalo da tamo živi.

Izgleda da Smit deli ovo mišljenje, rekle su policiji kolege u ambasadi.

Lažnoj ruskoj obaveštajnoj službenici Irini, navopdno je rekao da Nemačkom dominiraju nacisti.

Iz londonske policije kažu da je Smit bio „motivisan antibritanskim, proruskim stavovima, da je razumeo da informacije koje je prikupljao štete britanskim interesima, a ipak ih je podelio sa Rusima“.

Oficir MI5 je svedočio da se Smitovo špijuniranje poklopilo sa gomilanjem ruskih snaga pre rata u Ukrajini i zabrinutošću zbog tretmana ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

Smit je uhapšen sa 800 evra u gotovini, a policija je analizirala njegove bankovne račune koja je pokazala da ne podiže platu, sugerišući da živi od drugog izvora prihoda.

Iznos novca koji je dobio možda nikada neće biti poznat.

Viši policijski oficiri nisu hteli da kažu koliko je informacija Rusija mogla da dobije od špijuna.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]