Velika Britanija: „Zašto telo moje komšinice nije pronađeno dve godine?“

Stanovnici zgrade u južnom Londonu razmišljaju da tuže stambeno udruženje Pibodi nakon što je njihova komšinica ležala mrtva dve i po godine u svom stanu pre nego što je pronađeno njeno telo – uprkos njihovim brojnim pokušajima da dignu uzbunu.

Kako neko može da ostane neotkriven toliko dugo?

Odri živi u Lords kortu, savremenoj trospratnici u Pekamu, od 2018. godine.

Ona se živo seća dana kada je policija provalila vrata stana direktno prekoputa nje.

„Čim su otvorili vrata, znala sam da se desilo nešto loše. Mogli ste im videti na licima“, kaže Odri.

• Sin milijardera priznao BBC-ju umešanost u smrt studentkinje u Londonu
• Misteriozna smrt koja opseda Norvešku već pola veka
• Najduže nerešeni slučaj ubistva deteta u Londonu

U urednom jednokrevetnom stanu, policija je otkrila posmrtne ostatke pedesetosmogodišnje medicinske sekretarice Šile Seleoun.

Bila je jedva nešto više od kostura, u plavom donjem delu pidžame i belom topu.

Policija nije smatrala smrt sumnjivom.

U frižideru, desert od kolača sa pudingom pružio je nagoveštaj koliko je dugo njeno telo ležalo tamo.

Rok mu je istekao pre dve i po godine.

Za Šiline komšije, dugo je bilo očigledno da nešto nije u redu.

Nedeljama nakon što se veruje da je Šila umrla, u avgustu 2019. godine, Šantel, koja je živela u stanu direktno ispod nje, menjala je sijalice na plafonu.

Kad je izvukla staru sijalicu, gomilica crva popadala je sa plafona.

Narednih nedelja problem se samo pogoršavao.

„Imala sam ih u spavaćoj sobi, dnevnoj sobi i kupatilu. I manje-više svud po nameštaju“, priseća se ona.

„Seli biste na sofu i posle nekog vremena pronašli biste spljoštenog crva ispod sebe“, kaže ona.

„Bilo je to kao da sam živela u horor filmu.“

Šantel, koja je tražila da ne objavimo njeno pravo ime, kaže da je zvala Pibodi, ali da su joj rekli da oni ne rešavaju probleme sa crvima.

„Tužno je da neko može da bude toliko dugo u svom stanu a da ne bude pronađen, da se niko ni ne potrudi da stupi u kontakt sa njom“, kaže ona.

Ona nije bila jedini komšija koji je izrazio zabrinutost narednih nedelja i meseci.

Odri se seća da ju je kad se vratila sa poslovnog puta dočekao smrad „nalik mrtvom telu“ dok se pela liftom na treći sprat.

„Pozlilo mi je“, kaže ona.

„Mogla sam to da osetim. Bilo je strašno.“

Druge komšije na istom spratu kažu da su pokušavale da stave peškire i čaršave pod vrata da bi se zaštitile od mirisa.

„Nismo mogli ni da spavamo u stanu. Niste mogli čak ni da jedete, jer je to bio veoma, veoma ružan miris“, kaže Donatus Okeke, koji živi u trosobnom stanu sa suprugom Evelin Okeke i njihovo troje dece.

Bilo je očigledno da Šila više ne živi tamo.

Njeno poštansko sanduče bilo je prepuno, a njen otirač – koji su čistači podigli i naslonili na njena vrata – nikad nije vraćen na svoje mesto.

Evelin kaže da je zvala Pibodi „mnogo puta“.

Ona mi pokazuje pisani zapis kad je prvi put zvala – 10. oktobra 2019. godine – dva meseca nakon što se veruje da je Šila umrla.

• Najduže nerešeni slučaj ubistva deteta u Londonu
• Nova istraga o smrti brata i sestre 46 godina kasnije
• Idit Tompson: Žena koja je pogubljena zbog ljubavnikovog zločina

Iješa, još jedna komšinica sa istog sprata, takođe je zvala Pibodi više puta.

„Uporno sam ponavljala da se oseća miris smrti“, kaže ona. „Niko nije došao.“

Odri kaže da su komšije pokušale da urade sve što je u njihovoj moći da skrenu pažnju na problem i opisuje kako je iznova bila uveravana kad god bi zvala Pibodijev telefonski broj za odnose sa mušterijama da će neko doći da istraži.

„To je jedna stvar za kojom žalim – što sam verovala Pibodiju. Žao mi je što ranije nisam pozvala policiju, zato što sam verovala da će oni nešto da urade.“

Pibodi kaže za BBC da je „pogođen“ onim što se desilo Šili, dodavši da je bio „otvoren, iskren i transparentan povodom svega što je pošlo po zlu“.

Zašto, dakle, Šila nije otkrivena pre februara 2022. godine?

Nakon što je Šila umrla, njena stanarina nije plaćana, tako da je Pibodi slao pisma upozorenja, mejlove i ostavljao glasovne poruke.

Ali tokom naredne godine, niko nije došao u posetu da proveri šta je s njom.

To se desilo uprkos tome što je ona uvek plaćala stanarinu na vreme otkako se uselila u stan 2014. godine.

Umesto toga, ne obrativši se direktno Šili, Pibodi je podneo zahtev da se Univerzalni kredit plaća direktno njima u njeno ime.

Oni su to uradili preko vladinog programa po imenu Aranžman alternativnog plaćanja, namenjenog stanarima koji imaju problema sa plaćanjem računa.

Njihov zahtev je odobren, što je značilo da je u martu – sedam meseci nakon što je Šila umrla – njena stanarina plaćana od socijalne pomoći preko Ministarstva za rad i penzije direktno Pibodiju.

A onda, u aprilu 2020. godine, na red je došla provera bezbednosti njenog gasa – godišnja obaveza njenih stanodavaca.

Kad Pibodijevi preduzimači nisu mogli da uđu u njen stan, ponovo niko iz Pibodija nije došao u posetu.

Umesto toga, slali su pisma upozorenja, a potom su joj isključili gas.

Godinu dana nakon što je umrla, Pibodi na kraju jeste posetio zgradu reagujući na žalbu komšija.

Oni su zamolili policiju da proveri šta je sa Šilom, ali kad su policajci pokucali na njena vrata i niko nije otvorio, zaključili su da nemaju dovoljno opravdanja da provale.

Ključno, zbog greške policijskog operatera, Pibodiju je poslata lažna poruka da je Šila viđena živa i zdrava.

Proći će još 16 meseci pre nego što Šilino telo bude otkriveno.

Gradska policija se izvinila i saopštila da bi, u slučaju da operater koji je odgovoran za grešku u međuvremenu nije otišao u penziju, bila otvorena istraga protiv njega.

Sve do ove tačke, ni u jednom trenutku tokom godine otkako je Šila umrla, njena neplaćena stanarina, njeni neplaćeni računi za gas i neodgovaranje na pisma i mejlove nisu dovoljno zabrinuli nikoga iz Pibodija da lično poseti stan i sazna šta se desilo sa njom.

Nezavisni izveštaj koji je naručio Pibodi nakon što je Šila pronađena pokazao je da su „propuštene brojne prilike“ da se njeno telo otkrije ranije.

Rečeno je da je Pibodijev način rada „kao u silosu“ značio da su sve pritužbe komšija i incident kao neobavljena provera bezbednosti gasa stigli izolovano.

Organizacija „nije prepoznala znake, poslušala komšije ili povezala tačkice“, kaže se u izveštaju.

U njemu se opisuje Pibodijeva birokratska „kultura usredsređivanja na postizanje ciljeva“ koji zanemaruju „mušteriju kao prioritet njihovih aktivnosti“.

Dobrotvorna stambena organizacija Šelter saopštila je da postoji trend među stambenim udruženjima da se pripajaju i postanu velike korporacije.

Šef vođenja njene politike Čarli Tru kaže da one tako rizikuju da zaborave svoju prvobitnu misiju „stavljanja stanara na prvo mesto, a profit na drugo“.

Šiline komšije ukazuju na očiglednu promenu koja se desila 2017. godine kada se manje stambeno udruženje koje je vodilo Lords kort, Femili mozaik, pripojila mnogo većem Pibodiju.

Odri kaže da je zgrada nekada bila jaka i prijateljska zajednica.

Ona kaže: „Kad odete u Lords kort danas, on deluje veoma hladno, veoma mračno, veoma nepristupačno.“

Ona kaže da je Femili mozaik angažovao upravnika zgrade koji je poznavao svakoga i navraćao „prilično često“ da razgovara sa stanarima.

„Osećam se kao da Pibodiju prosto nije stalo“, dodaje ona.

• Ubijeni „Dečak iz kutije“ identifikovan posle 65 godina
• Ubio ženu zbog ljubavnice, telo pronađeno posle 40 godina u kanalizaciji
• Slučaj star 25 godina – da li će ubistvo dečaka biti razrešeno

To bi delom moglo biti zbog velikih „placeva“ koje je Pibodi pokrivao u ono vreme.

Stambena udruženja generalno dele svoja socijalna stanovanja na „placeve“, obično zasnovane na geografskoj oblasti.

Svaki „plac“ ima upravnika četvrti ili službenika za stanovanje čiji je posao da zna sva pitanja i brige stanara, rešava njihove probleme i pruža im podršku.

Ali dok uobičajeni „plac“ ima oko 250-500 zgrada, Pibodijev prosečan „plac“ u to vreme imao je 800-1.000 zgrada, što je značilo da upravnik kvarta može da se bavi sa mnogo manje toga u okviru svog „placa“.

Pibodi je za BBC Njuz rekao da je smanjio prosečnu veličinu „placa“ na oko 500 zgrada otkako je pronađeno Šilino telo.

Čarli Tru iz Šeltera kaže da su stambena udruženja pod sve većim pritiskom zbog „strukturalnih problema sa modelom finansiranja“.

On kaže da su ih vladina smanjenja budžeta posle 2010. godine prisilila da pronalaze alternativne načine finansiranja, često preko gradnje i prodaje privatnih domova kako bi finansirali troškove izgradnje socijalnih stanova.

„To za posledicu po stanara ima gore iskustvo, zato što su ta stambena udruženja usredsređena sve više i više na finansijski učinak svoje organizacije umesto na stanarsko iskustvo“, kaže on.

Portparol Ministarstva stanovanja, zajednica i lokalne samouprave kaže: „Tragične okolnosti smrti Šile Seleoun ukazuju na krajnje poražavajuće posledice socijalnih stanodavaca koji ignorišu svoje stanare.“

On dodaje da je vlada obezbedila više od 162.000 domova za socijalno stanovanje od 2010. godine.

„Posvećeni smo takođe izgradnji više socijalnih stanova i ulažemo 11.5 milijardi funti preko programa Lako dostupnih domova da bismo obezbedili desetine hiljada domova za iznajmljivanje i prodaju širom zemlje“, kaže portparol.

Čarli Tru iz Šeltera kaže da je zabrinut da kako se stambena udruženja sve više pripajaju i usredsređuju na profit, stanari ponekad mogu da se tretiraju kao „problem, pitanje, zadatak koga treba skinuti s dnevnog reda“.

„Ta strukturalna kultura mora da se promeni da bi stambena udruženja još jednom počela da stavljaju prioritet na zdravlje i blagostanje stanara, da ih saslušaju, i da se ponašaju kao da su dužni da se staraju da njihovi stanari žive srećnim i ispunjenim životima.“

Drugi faktor zašto Šila nije pronađena ranije je koliko je izolovana ona bila.

Video snimak njene sahrane prikazuje samo jednu osobu na pročelju praznog krematorijuma – njen otuđeni polubrat Viktor – koji je rekao da nije pričao sa njom godinama.

Još jedna osoba, predstavnik Pibodija, ulazi na ceremoniju sa zakašnjenjem.

Niko drugi iz porodice. Nijedan prijatelj.

Šila je radila preko agencije, tako da je vrlo verovatno da nije imala redovno radno mesto ili kolege.

Onlajn pretrage iznedrile su vrlo oskudno prisustvo na društvenim mrežama.

Jedna objava na Fejsbuku iz 2012. godine pokazuje da je tražila staru prijateljicu iz škole sa kojom je izgubila kontakt.

„Ne mogu da se setim tvoje adrese i pogrešila sam što je nisam zapisala“, napisala je.

Niko joj nije odgovorio.

Nacionalni zavod za statistiku kaže da se oko 7 odsto odraslih Britanaca često ili stalno oseća usamljeno, dok je 25 odsto njih usamljeno bar neki deo vremena.

Neke naučne studije pokazuju da usamljenost može da poveća šanse za preranu smrt.

Ne znamo kako je Šila umrla, ali njen zdravstveni karton sugeriše nekoliko zdravstvenih komplikacija.

Njene komšije kažu da je bila „rezervisana“ i „stidljiva“, ali prijateljski nastrojena.

Pozdravljali bi se s njom na stepeništu, ali je nisu poznavali.

„Nakon svega, počela sam da posmatram komšije i zajednicu drugim očima“, kaže Odri.

„Zaista bi trebalo da pazimo na druge ljude.“

U saopštenju, Pibodi je rekao da nije učinio dovoljno da bi razumeo šta se dešavalo u zgradi.

„Umesto toga, pisali smo i zvali ne shvativši da to nije dovoljno“, kaže portparol.

Pibodi kaže da je promenio način na koji sprovodi istragu na osnovu žalbi.

Sakupljanje stanarine i provere bezbednosti gasa takođe su se izmenili kao posledica Šilinog slučaja.

„Imamo nove načine rada da bismo stavili ljude i njihovu dobrobit na prvo mesto prilikom naših operacija“, kaže se u saopštenju.

„Ovo je delom kulturološka promena za koju je potrebno vremena i mi znamo vrlo dobro da naše usluge nisu onoliko dobre koliko bi morale da budu. Ali smo čvrsto rešeni da živimo prema našim vrednostima, naučimo naše lekcije i stalno budemo sve bolji u korist naših stanara.“

Organizacija je priznala da je njen odnos sa stanarima iz Lords korta loš i rekao da im se izvinio.

Uprkos Pibodijevim naporima da se promeni, trauma od onoga što se desilo još uvek je prisutna među stanarima Lords korta.

BBC-ju je rečeno da komšije razgovaraju sa advokatima o tužbi za odštetu kako bi dobili nadoknadu za pretrpljeno iskustvo.

Odri je shvatila da je boravak u zgradi priziva strašne uspomene na te dve i po godine života svega nekoliko metara od leša i njene brojne pokušaje da upozori Pibodi.

„Stalno sam se pitala šta se dešava iza tih vrata“, kaže ona.

Ona je tražila od Pibodija da je preseli čim je Šila pronađena, ali posle godinu dana, nije joj pronađena odgovarajuća alternativa.

„Oni ne znaju za besane noći koje smo proveli posle ovoga i kako je sve to uticalo na nas“, kaže Odri.

„I dalje me pogađa što kad god napuštam kuću vidim Šilin stan i to me neprestano podseća na ono što se tamo desilo.“

Evelin i njena porodica takođe pokušavaju da odu.

Otkako je pronađeno Šilino telo, Evelinin dvanaestogodišnji sin Čialuzue ima problema sa spavanjem, a i ocene su mu se pokvarile u školi.

Ona kaže da je to posledica svesti o tome da su živeli pored leša dve i po godine.

„Zapostavljeni smo. Nije im stalo do nas. Stalo im je samo do novca i ni do čega drugog“, kaže ona.

Pibodi kaže da je trenutno velika oskudica socijalnog stanovanja u Londonu, ali da će videti kakvu pomoć mogu da pruže Odri i Evelin.

Pogledajte video: Priznao na društvenim mrežama ubistvo staro 15 godina

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]