Venecuela: Migrantkinja se porađala na krovu voza – „Plašila sam se da odem u bolnicu, vratili bi me“

Johandri Pačeko se ukrcala na voz sa bolovima u stomaku.

Onom vrstom koju osećate kad ste trudni osam i po meseci.

Nije ušla na vrata vagona da bi sedela na sedištu i gledala pejzaž između Irapuata i Matamorosa, od centralnog Meksika do njene destinacije na granici sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Popela se uz bočne lestve na krov teretnog vagona na staroj železničkoj mreži poznatoj kao La Bestija.

Dvadesettrogodišnja venecuelanska migrantkinja bila je iscrpljena.

Zajedno sa partnerom Hozeom Gregorijom i četvorogodišnjim sinom Gaelom, pet dana je čekala na mostu u Irapuatu da stigne voz.

Drugi migranti su rekli da je voz poznat kao El Boličero zbog malih metalnih kugli na krovu koje su morali da prekriju kartonima da bi mogli da odmaraju tokom putovanja.

• BBC pomogao da se spasu životi žena zarobljenih u hladnjači sa bananama
• Do Beograda bez vize, za EU sa krijumčarima: Kako izbeglice i migranti iz Burundija, Tunisa i Indije stižu do Evrope
• Migrantska deca kao radna snaga: Zašto u Americi sve više maloletnika radi teške poslove

Johandri i njen dečko unapred su sakupili kartone za putovanje i pojeli hranu koju su aktivisti i meštani delili na mostu.

Njih dvoje putovali su kroz više od desetak zemalja za mesec i po dana da bi bili sigurni da će Mia, beba koju je nosila Johandri, biti rođena u Sjedinjenim Američkim Državama.

„Prijateljica me je uplašila, rekla mi je da će me, ako se porodim u Meksiku, vratiti na granicu sa Gvatemalom i registrovaće moju ćerku kao Gvatemalku.

„Plašila sam se da odem u bolnicu, jer bi me onda vratiti imigracionim vlastima“, kaže Johandri iz migrantskog skloništa u Aguaskalijentesu, u centru Meksika.

Voz je pristigao u Irapuato u ponoć, 25. avgusta.

Ostalo je još 12 dana do njenog termina za porođaj, prema proceni doktora koji ju je poslednji pregledao.

‘Vrati se u svoju zemlju’

Johandri je odrasla u Las Ađuntasu, skromnom kraju jugozapadno od Karakasa.

Čim je napunila 18 godina, emigrirala je u Peru, neposredno pre pandemije, ne uspevši da završi srednju školu ili stekne bilo kakvo radno iskustvo.

„Želela sam da vidim svet onako kako ja to želim, da postignem stvari vlastitim naporima“, priča ona.

Više od sedam miliona ljudi napustilo je Venecuelu od 2015. godine, prema Visokom komesarijatu za izbeglice Ujedinjenih nacija (UNHCR), zbog ekonomske krize, nedostatka pristupa javnim službama i nasilja.

Johandri je dobila prvi posao u Peruu kao prodavačica u prodavnici cipela.

„Vrati se u svoju zemlju, vi Venecuelanci samo gluvarite ovde“, reklo joj više mušterija.

Pravila se da nije čula, okrenuvši se bez reči.

„Ti komentari me ne pogađaju.

„Borim se za sebe i moju porodicu“, dodaje.

• Kako je inflacija pojela hranu u Venecueli
• Kako izgleda noćni život u Karakasu, jednom od najopasnijih gradova na svetu
• Meksiko krivi graničnu politiku Amerike za smrt migranata u napuštenom kamionu
• Mogu li žice i ograde na granicama da zaustave migracije

U Peruu je rodila Gaela, njeno prvo dete.

Sredinom 2021. godine, njena situacija se promenila.

Cene su skočile, a plata joj nije bila dovoljna da plaća stanarinu i hranu.

Sa manje od 100 evra u džepu, Johandri je isključila mogućnost da se vrati u porodični dom u Las Ađuntasu i emigrirala je u Čile, stopirajući na drumovima.

Našla je posao čistačice na maloj klinici u Santjagu.

Sama je prodavala odeću i služila piće u baru.

Taman kad je postigla nekakvu ekonomsku stabilnost, podigli su cenu stanarine u njenom novom stanu, a ona se uplašila da će je prisiliti da se vrati u rodno mesto.

„Odlučila sam da treba da napustimo Čile kad sam bila u sedmom mesecu trudnoće.

„Sa bebom u stomaku, mogla sam da se pridržavam sa obe ruke i obe noge za drveća i prelazim reke u Darijenu (oblast pod džunglom između Kolumbije i Paname u kojoj nema puteva), jednu od težih deonica putovanja.

„Da sam morala da nosim i bebu u rukama, bilo bi nemoguće“, prepričava kako su njen dečko i ona napustili Čile.

‘Svi žele da vas pokradu’

Njih dvoje imali su nešto manje od 700 evra za putovanje kopnom sa Gaelom do SAD-a preko Čilela, Perua, Kolumbije, Paname, Kostarike, Nikaragve, Hondurasa, Gvatemale i Meksika.

Prvu etapu puta prešli su autobusom, od Čilea do Kapurgane, kolumbijskog gradića na granici sa Panamom i jedne od glavnih kapija za Darijen Gep, gustu džunglu kroz koju je proputovalo skoro 249.000 migranata u prvoj polovini 2023. godine, što je najveći priliv migranata koji su do sada zabeležile panamske vlasti.

Kad je videla mnogo dece sa temperaturom, kako povraćaju i imaju osip na putovanju kroz ovu oblast, Johandri je bilo drago što je donela odluku da putuje trudna.

Međutim, nije mogla da zna da ih najteža deonica puta čeka u Meksiku.

„U Darijenu možete da pijete vodu iz reka i da se sklonite u hlad drveća.

„Ali u Meksiku smo morali da pešačimo pet, šest sati dnevno na suncu. Svi žele da vas pokradu, da vas obrlate.

„Pokušali smo da nastavimo autobusom, ali bi nas policija uvek izvukla napolje zato što nismo imali papire“, priseća se Johandri.

Posle mesec i po dana putovanja, ukrcavanje na El Boličero u Irapuatu i stizanje u Matamoros bili su poslednja etapa pre prelaska u SAD.

Upozorenje na kartonu

Johandri i Hoze Gregorio su postavili karton na krov voza i smestili Gaela između sebe da spava.

Dva sata posle ponoći, Johandri se probudila stiskajući stomak da bi ublažila bol.

Ostalo je još 12 dana do njenog termina za porođaj.

Kad je rodila prvo dete, kontrakcije pred porođaj pratio je bol u leđima.

Ovaj put ju je samo boleo stomak, tako da je pretpostavila da to posledica umora i napora od putovanja vozom.

Međutim, pritisak u stomaku stekao je određeni ritam, bolelo ju je u intervalima i sve jačeg intenziteta.

Rekla je partneru da odmah pozove pomoć.

Mia je bila na putu.

U pet sati ujutro, Hoze Gregorio je uzeo jedno od parčeta kartona na kojima su spavali i na njega napisao: „Rađa se beba. Želimo da mašinovođa zna za to. Hitno je.“

Tražio je od drugih migranata da proslede parče kartona prema prvim vagonima, nadajući se da će stići do mašinovođe.

Pogledajte video:

‘Spremi se, ljubavi’

I dok su neki od njih vikali zahtevajući da neko pomogne ženi koja se porađa, Johandri i Hoze Gregorio su videli čoveka kako im prilazi preko krovova iz pravca prvog vagona kompozicije.

On je bio venecuelanski bolničar koji je takođe pokušavao da stigne do SAD-a.

Čovek je uzeo mobilni telefon i pozvao suprugu, medicinsku sestru, koja će mu reći kako da pomogne Johandri tokom kontrakcija.

„Spremi se, ljubavi. Potraži negde alkohol, evo šta ćeš uraditi…“, priseća se Johandri šta je medicinska sestra rekla mužu.

Kontrakcije su se dešavale na svaka tri minuta, procenio je bolničar.

Potom na svaka dva minuta.

Johandri je počela da povraća i nekontrolisano plače.

Nije želela da se Mia rodi na prljavom krovu, na tim metalnim kuglama koje su se zagrevale pod suncem i morale su da se prekriju kartonima.

Našli su alkohol, makaze i ćebe, da bebino telo ne bi dodirnulo karton.

Ona se pomirila sa činjenicom da će se njena ćerka roditi u Meksiku, na krovu teretnog vagona.

Bolničar je rekao Hoze Gregoriju da pridržava ženu s leđa i da nežno gura gornju polovinu stomaka da bi pomogao da se fetus spusti.

‘Ona ne dolazi ovim vozom’

U sedam ujutru, advokatkinja Paola Nadin Kortez, aktivkistkinja pri udruženju Agenda Migrante, primila je poruku sa fotografijom koju je Hoze Gregorio napisao tražeći pomoć.

Nadin Kortez je pozvala Civilnu zaštitu da njena grupa ode do ranžirne stanice železničke kompanije Feromeks, 222 kilometara severno od Irapuata.

„Ideja je bila da se omogući ukazivanje hitne pomoći i da se ona spase, zato što su počeli da mi šalju video snimke na kojima je izgledalo da je u lošem stanju“, kaže aktivistkinja.

Železnička kompanija povezala je Kortez sa mašinovođom voza kojim su pretpostavljali da Johandra putuje.

„Poslala sam mu fotografiju da bi mogao da vidi broj voza.

„Potom mi je mašinovođa odgovorio da ‘ona nije na ovom vozu i da je na vozu koji putuje dalje od mog'“, prepričava advokatkinja.

Taj mašinovođa je potom kontaktirao kolegu i složili su se da ovaj zaustavi voz na deset minuta u gradu Aguaskalijentesu.

„Mašinovođa mi je rekao da će to biti tačno deset minuta, u minut.

„Ako ne budu uspeli da je izvuku za to vreme, voz će nastaviti“, priča Kortez.

Ali voz se zaustavio u Los Areljanosu, oko 108 kilometara od Aguaskalijentesa.

„Zbog udaljenosti tim za hitnu pomoć nije mogao da stigne za tih deset minuta koliko su nam dali.“

Pola sata kasnije, kad je Johandri osećala da više ne može da izdrži bol, voz se zaustavio.

Kortez je dobila dozvolu od Feromeksa da tim Civilne zaštite i vatrogasci spuste Johandri sa krova voza.

„Vagoni su veoma visoki, tako da je njeno spuštanje zahtevalo brižljivu koordinaciju da bi se izbeglo da na bilo koji način bude ugrožena.“

Pojavili su se radnici za hitne slučajeve, vatrogasci i doktor iz železničke kompanije.

Popeli su se na krov voza, položili je na nosila i pričvrstili je za njih.

Venecuelanski bolničar joj je pustio ruku tek neposredno pre nego što su drugi migranti pomogli da se ona spusti niz bok vagona, pored lestvi uz koje se popela na El Boličero.

Kortez objašnjava da je deonica puta od Irapuata do Toreona, poznata kao centralna ruta, najprometnija u to vreme za migrante koji putuju preko Meksika da bi prešli u Ameriku.

„Povećanje je registrovano ove godine zato što je ruta preko Zaliva, najkraća vozom i koriste je najsiromašniji migranti, izuzetno kriminalizovana.“

Imajući u vidu povećanje protoka migranata koji se ukrcavaju u vozove, Feromeks je 19. septembra obustavio rad 60 vozova, da bi izbegao rizik od njihovog povređivanja ili umiranja u tranzitu.

Johandri je ambulantnim kolima dovezena u bolnicu u Aguaskalijentesu.

Lekari su rekli da joj se grlić materice otvorio pet centimetara, bila je u poodmaklom stadijumu porođaja.

Mia je rođena, bez ikakvih problema, oko podneva, 25. avgusta 2023. godine.

Advokatica je ugovorila da zvaničnici iz meksičkog Nacionalnog instituta za imigracije posete Johandri i oni su potvrdili da će njena ćerka dobiti meksičko državljanstvo i mogu legalno da ostanu u zemlji.

„Veoma sam zahvalna što su moja ćerka i moja porodica dobro.

„Iako smemo da ostanemo u Meksiku, ne odustajem od sna da stignemo do Sjedinjenih Američkih Država“, kaže Johandri iz skloništa u Aguaskalijentesu.

Pogledajte video: Porođaj migrantkinje na napuštenoj plaži u Grčkoj

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]