Venecuela, zavera i Maduro: „Zaliv prasića“ – bizarni plan hvatanja jednog predsednika

U nedelju, 3. maja, vlada Nikolasa Madura je saopštila da su vojne snage Venecuele ugušile oružani ustanak. Operacija Gideon bila je pokušaj prevrata prepun kobnih grešaka.

Ali šta je navelo Venecuelance u egzilu i bivše pripadnike američkih specijalnih snaga da skuju plan koji je od samog početka delovao kao samoubilačka misija?

Ova priča dolazi pravo iz priručnika za latinoameričke zavere iz 20. veka.

„U odnosu na nju, Zaliv svinja liči na Dan D“, izjavio je jedan od komentatora, osvrćući se na neuspešnu invaziju na Kubu Fidela Kastra, koju su 1961. godine finansirale SAD.

• Srbi u Venecueli: Maduro, Gvaido, kralj Petar, sarme i vanilice
• Kako je inflacija pojela hranu u Venecueli
• Preliminarni rezultati: Maduro pobednik parlamentarnih izbora u Venecueli

Operacija Gideon je zapanjujuća priča o taštini, nesposobnosti i prevari.

Oružane snage Venecuele su ubile osmoro ljudi nedaleko od priobalnog grada Makuta. Desetine drugih su zarobljeni i zadržani u zatvoru u Karakasu. Tek šaka njih je pobegla.

A pošto se sve dešavalo usred pandemije korona virusa, privuklo je manje pažnje izvan Južne Amerike nego što bi to inače bio slučaj.

U srcu te neuspele misije nalazio se bivši vojnik američkih specijalnih snaga, Džordan Gudro.

Kao vojni bolničar, strelac, veteran iz Avganistana i Iraka koji je tri puta primio Bronzanu zvezdu, Gudro nije bio dorastao tom zadatku.

„Opasan napad s vode započet je sa kolumbijske granice“, naglasio je on na široko podeljenom video snimku, objavljenom nekoliko sati posle početka napada.

„Naši ljudi se u ovom trenutku i dalje bore… Naše jedinice dejstvuju na jugu, zapadu i istoku Venecuele.“

Cap. (GN) Javier Nieto Quintero informa sobre la OPERACIÓN GEDEON. pic.twitter.com/DvuzbxAQk8

— CARIVE (@Carive15) May 3, 2020

To nije bila istina.

Neke pristalice u Venecueli su možda dobile dojavu, ali operacija Gideon – nazvana po biblijskom liku koji je izvojevao pobedu nad mnogo većom vojskom – sastojala se od manje od šezdeset slabo naoružanih muškaraca i jedne žene.

I u stvarnosti, operacija je već bila prerasla u krvavi haos.

• Maduro upozorava na građanski rat u Venecueli
• Venecuela „paralisana“ zbog nove valute
• Amnestija za Madura ako ode sa vlasti

Godine 2018. Džordan Gudro je osnovao Silverkorp USA, firmu za privatno obezbeđenje. Njegov Instagram nalog predstavlja mešavinu prizora vojne moći i fotografija Gudroa u sprintu na traci za trčanje.

U februaru 2019. unajmljen je da obezbeđuje događaj na kolumbijskoj strani venecuelanske granice, događaj koji je finansirao Ričard Branson.

Cilj koncerta je bio da se izvrši pritisak na Nikolasa Madura da dozvoli ulazak humanitarnih organizacija u Venecuelu, u kojoj su privreda u sunovratu, nasilje, glad i kolaps osnovnih službi naterali milione da potraže azil u Kolumbiji.

„Kontrolisanje haosa na venecuelanskoj granici, na koju diktator gleda sa strepnjom“, glasi natpis koji je Gudro postavio na video snimku objavljenom na Instagram nalogu Silverkorpa.

Pod „diktatorom“ on misli na Nikolasa Madura.

Ovo su gotovo idilični dani za razjedinjenu i zavađenu političku opoziciju u Venecueli.

Mesec dana pre koncerta u Karakasu, Huan Gvaido se proglasio za privremenog predsednika Venecuele. Pošto je otvoreno istupio protiv Nikolasa Madura, više od 50 zemalja ga je podržalo, a među njima su i SAD.

Gvaido se nadao da će mu konvoj pomoći kojeg je promovisao Bransonov događaj pomoći da dospe na vlast, ali konvoj je zaustavljen na granici, na nasilan način.

Pokušaj ustanka krajem aprila takođe se izjalovio. Stoga su pristalice Gvaida počele da razmatraju da uklone Madura hirurški preciznom vojnom operacijom.

• Izbor za Mis Venecuele zaustavljen zbog skandala
• Kako rešiti katastrofalnu hiperinflaciju

Prvi logor za obuku podignut je u kolumbijskom gradu Majkau u junu.

„Ljudi su se tu uvežbavali, sticali znanje. Ali imali smo mnogo finansijskih teškoća – ponekad smo mogli da im obezbedimo samo dva obroka dnevno, a ne tri“, izjavio je za BBC Ernan Aleman, član venecuelanskog parlamenta u egzilu, pre nego što je u julu umro od Kovida-19.

„Prikupljali smo novac odakle smo god mogli – ja sam prodao automobil i stan.“

Bila je to zavera kojoj je očajnički nedostajao novac. Sledeći korak je bio Džastin Gudro. On je u SAD već ostvario kontakt s venecuelanskom opozicijom.

Tokom boravka u Kolumbiji u julu, Gudro se upoznao s generalom Klajverom Alkalom, osnivačem logora za obuku, koji je bio blizak sa Madurovim prethodnikom, Ugom Čavezom, ali se potom razišao i otišao u izbeglištvo.

Dvojica alfa mužjaka udružila su snage.

• Većina članica Lima grupe podržala Gvaida
• Maduro prekinuo diplomatske odnose sa Sjedinjenim Državama

„Pričali smo o planu – o taktičkoj operaciji u kojoj bismo zarobili velike igrače u Venecueli i predali ih Sjedinjenim Državama. Gvaido bi započeo mandat kao privremeni predsednik, što bi dovelo do slobodnih izbora“, prisećao se Ernan Aleman.

Džordan Gudro je rekao da će se on pobrinuti za finansije, i naredni sastanci održani su u Majamiju, ovaj put sa predsedničkom komisijom, telom zaduženim da u potaji s vlasti svrgne Madura.

„Proučili smo 22 scenarija… Možda je trećina podrazumevala upotrebu sile“, kaže Dž. Dž. Rendon, ekstremno desno orijentisani Venecuelanac koji radi kao politički strateg u Floridi i član je Gvairove predsedničke komisije.

„Nismo razgovarali ni s jednim privatnim vojnim preduzimačem [osim sa Silverkorpom], ali naravno da smo ih detaljno proučili. Čak smo razmotrili i Legiju stranaca.“

Gudro je rekao da ima ljude koji finansiraju poslove – ljude koji su spremni da ulože u vojnu operaciju kako bi, prema dogovoru, uživali u ekonomskim beneficijama pod Gvaidovom vlašću u Venecueli.

Ugovor je potpisan 16. oktobra 2019. godine, za operaciju u kojoj bi se „uhvatio/zadržao/uklonio s vlasti Nikolas Maduro, uklonio aktuelni režim i postavio priznati venecuelanski predsednik Huan Gvaido“.

Gudro bi za to dobio honorar u iznosu od 1,5 miliona dolara, a naknadno bi prikupio više od 200 miliona.

• Sloboda za Kubanca posle najduže zatvorske kazne za marihuanu u Americi
• Država koja nema žene u parlamentu

Među onima koji su znali za ovaj tajni plan zavladalo je ushićenje.

„Godinama smo bili prepušteni sebi, sopstvenim sredstvima, bez ikakve pomoći bilo kog političkog sistema“, tvrdi Havijer Nieto, bišvi kapetan Venecuelanske nacionalne garde, koji je sada u azilu i koji je svojevremeno optužen za planiranje atentata na Uga Čaveza i uhapšen zbog toga.

„Ali ovog puta sam bio veoma uzbuđen, pošto je plan skovan uz pomoć ljudi kao što su Dž. Dž. Rendon, Huan Gvaido i njegov strateški tim.“

Međutim, ubrzo došlo do nesuglasica. Džordan Gudro je tražio isplatu svojih 1,5 miliona dolara. Komisija je prvo želela da vidi dokaze o tome da je obezbedio podršku.

Bivši pripadnik specijalnih snaga nije uspeo da ih iznese, tako da se sastanak u kući uz okean Dž. Dž. Rendona u Majamiju loše završio.

„Postao je mrzovoljan i neučtiv“, kaže Rendon o Gudrou.

„Naš poslednji sastanak, 8. novembra prošle godine, bio je veoma neprijatan. Stoga sam rekao: ‘Ovo ne vodi ničemu, želim da napustite moj posed.'“

I pored toga je, kako kaže, isplatio Gudrou 50.000 dolara – kako bi mu pokrio troškove.

Za predsedničku komisiju Huana Gvaida dogovor više nije bio validan.

Ali za Gudroa i one u logorima za obuku u Kolumbiji – sada ih je bilo tri – i dalje je uveliko bio na snazi.

U januaru 2020, dvojica bivših američkih specijalaca koje je regrutovao Gudro stigla su u Kolumbiju – jedan je bio Luk Denman, veteran iz Iraka, koji se prekvalifikovao za ronioca, ali mu je bilo teško da zaboravi na vojnički život.

• Kako je Kuba lečila decu pogođenu černobiljskom katastrofom
• Kakve sve kazne čekaju „nepristojne“ turiste

„Mislim da mu je nedostajala bliska veza sa ljudima s kojima je radio, pošto su oni živeli, spavali, disali zajedno, i poveravali jedni drugima svoje živote. Džordan je bio bolničar u ekipi i Luk je te ljude posmatrao kao braću – u potpunosti im je verovao“, kaže Sara Blejk, Denmanova sestra.

„Mi samo znamo da je Džordan pozvao Luka i nekako ga ubedio da je posredi nešto važno, te da će to zaista značiti za živote Venecuelaca. Luk je pozvao mog oca i kazao mu da će prihvatiti posao, da je to najsmisleniji potez koji je povukao.“

Sara Blejk veruje da je njenog brata – koji je sada u zatvoru u Karakasu – obmanuo Džordan Gudro.

„Luk je mom bratu rekao da tu misija podržava vlada SAD“, kaže ona.

Prema više izvora, to uverenje su delili Venecuelanci u logorima, kao i drugi bivši američki vojnik, Ajran Beri. Ali to nije bilo tačno.

U martu 2020. operacije još uvek nije imala čvrstu finansijsku potporu. I iako su se dvojica Amerikanaca pridružila misiji, više od 20 Venecuelanaca ju je napustilo.

Neki su shvatili da je život u logoru suviše tegoban, drugi su se plašili da su se u celu stvar infiltrirali Madurovi lojalisti. A onda je sve skupa pošlo po zlu.

• Dan kad je streljan Čaušesku: Rumunska revolucija – sećanja i rane
• Kako je pad Berlinskog zida promenio svet

Dana 23. marta kolumbijske vlasti su zaplenile kamion vojne opreme, među kojom je bilo i jurišnih pušaka.

Tri dana kasnije, Ministarstvo pravosuđa SAD podiglo je optužnicu protiv generala Klajvera Alkale, optuživši ga za narko-terorizam i ucenivši njegovu glavu na 10 miliona dolara.

On se predao pošto je preko društvenih medija izjavio kako je zaplenjeno oružje u vlasništvu venecuelanskog naroda, „u okviru dogovora načinjenog sa predsednikom Huanom Gvaidom, Dž. Dž. Rendonom i američkim savetnicima“ – što se odnosilo na ugovor za koji je Gvaidova komisija tvrdila da je već mesecima nevažeći.

Hernan Aleman je za BBC izjavio da je naslutio prevaru. Protiv Alkale je podignuta optužnica, pomislio je, „kako bi naša akcija – naša operacija – propala.“

Nekoliko izvora je nagovestilo da su se kolumbijske i američke vlasti unervozile zbog logora.

Smatralo se da će se, pošto je Alkala sklonjen, ljudi iz logora razbežati. Ali oni su ostali tu.

A pošto Alkale nije bilo, Antonio Segvea – bivši kapetan Nacionalne garde, koji je u Venecueli radio u kontraobaveštajnoj službi na najvišem nivou – preuzeo je upravljanje operacijom.

Ali gde je, onda, bio Džastin Gudro? Svakako ne u Kolumbiji…

„Dana 28. marta 2020, naš centar za spasavanje i koordinaciju u Kurakau primio je poziv u pomoć od nekih ljudi na privatnom brodu. Istog trena smo poslali avion“, kaže Šalik Klement, portparol Obalske straže Danskih Antila.

Brod se zvao Silverpoint i u novinskim izveštajima se sugeriše da je bio u vlasništvu kompanije Silverkorp USA Džordana Gudroa.

Ali avion nije bio potreban – obalska straža iz Majamija je već obavestila tanker koji je prolazio blizu da pokupi dvojicu američkih državljana i prebaci ih u SAD.

Je li Džordan Gudro bio jedan od njih? Da li je Silverpoint prevozio oružje u Kolumbiju kada je došlo do kvara?

Obalska straža Majamija preusmerila je sva pitanja u vezi s incidentom na FBI. FBI nije imao nikakav komentar. Ne zna se gde je završio brod.

Koliko nam je poznato, Džordan Gudro nije ponovo putovao u Kolumbiju – pandemija ga je zaustavila u Majamiju.

Ali ako Gudro jeste bio jedan od muškaraca koji su morali da se ukrcaju na taj tanker, posmrtni marš za operaciju Gideon zasvirao je verovatno tog istog dana.

To se nije desilo zato što ovaj vrsni strelac i veteran – čovek koji je sebe nazivao borcem za slobodu – nije uspeo da povede trupe. Već zbog bombe koja je pukla u Venecueli.

Dana 28. marta, u nedeljnom televizijskom programu, Diosdado Kabeljo – drugi čovek u državi, odmah posle Nikolasa Madura – izneo je šokantna otkrića.

Detaljno je prikazao azilantske logore u Kolumbiji i naveo imena mnogih Venecuealanaca, kao i sve trojice umešanih Amerikanaca.

Operacija je razotkrivena.

Ali do tog trenutka su muškarci i žene koji su trpeli život u surovim logorima promenili lokaciju. Nalazili su se na udaljenoj obali poluostrva Gvahira, na granici s Venecuelom – u zemlji kaktusa, peska i pustinjskog rastinja.

• Ko je bio dvostruki agent Kim Filbi – engleski aristokrata i sovjetski špijun
• Kako Komunistička partija vlada Kinom

Jesu li znali da vlada Nikolasa Madura ima informacije o njihovoj zaveri?

Venecuelci su među najpovezanijim ljudima na Zemlji, ali izgleda da su samo oni na funkcijama imali pristup mobilnim telefonima.

Jedan izvor tvrdi da je komandant, Antonio Segvea, znao za Kabeljov televizijski nastup i komentare drugih ministara Nikolasa Madura o zaveri, ali da je uveravao pristalice u SAD da sve drži pod kontrolom.

Je li Džordan Gudro znao da je operacija kompromitovana? To nije jasno. Niko od Amerikanaca nije govorio španski.

Jedan izvor tvrdi da su Luk Denman i Ajran Beri imali satelitski telefon u Kolumbiji.

Te da su bili u kontaktu s Gudroom, koji im je sve vreme govorio da će još američkih veterana doći da pomogne misiju.

Ako je Gudro znao da je vlada Nikolasa Madura imala pouzdane informacije, možda to nije preneo svojim prijateljima.

Izvori tvrde da su ga mučili finansijski problemi: i dalje je dugovao oko 30.000 dolara na ime oružja koje su zaplenili Kolumbijci.

A krajem aprila njegovi advokati su poslali pismo predsedničkoj komisiji Huana Gvaida, tražeći opet isplatu onog honorara od 1,5 miliona dolara.

U svakom slučaju, bilo da su borci znali da su podaci o operaciji Gideon dospeli u ruke Madurove vlade ili ne, plan je sproveden u delo na potpuno nemaran način.

• Američki špijun koji je Sovjetima odavao informacije o atomskoj bombi
• „Umri ili priznaj“: Kako su u Azerbejdžanu mučili ljude da bi otkrili špijune

Prema izvorima bliskim misiji koji u njoj nisu učestvovali, nakon što se ljudi iskrcaju na obalu Venecuele, trebalo je da provedu nekoliko dana u sigurnim kućama pre nego što u tajnosti nastave put ka Karakasu.

U glavnom gradu bi se opet pritajili pre nego što se spreme za napad na mete: predsedničku palatu Miraflores, vojne zatvore u cilju oslobađanja zatvorenika, kao i SEBIN – štab Venecuelanske obaveštajne službe.

Cilj je bio da se zarobi Nikolas Maduro i njegovi najbliži saradnici. Šta je uopšte moglo da pođe po zlu? Kako se ispostavilo, skoro pa sve.

U petak 1. maja, u 6 sati popodne, čamac u kom je bilo 11 muškaraca napustio je obalu Kolumbije i krenuo ka Venecueli – sve skupa su imali osam pušaka. Deset minuta kasnije, motorni čamac, sa 47 putnika i samo dve puške, otisnuo se u Karipsko more.

Posle manje od jednog sata, jedan od motora je zakazao. A trebalo je izdržati još mnogo sati – more je bilo nemirno, ljude je spopala mučnina.

U priobalnom gradu Makutu oružane snage Nikolasa madura čekale su da se u ranim jutarnjim satima, u nedelju, 3. maja, pojavi taj prvi čamac – što se okončalo smrću osmorice ljudi sa broda.

Drugi brod se nalazio nekoliko milja iza prvog. I do tog trenutka mu je ozbiljno nedostajalo goriva. Doneta je odluka da se većina ljudi iskrca na obalu i pokuša nekako da se spase.

Ostali – među kojima su bili komandant Antonio Segvea i dvojica Amerikanaca – ostali su na palubi i ubrzo su uhvaćeni.

Neki komentatori su operaciju Gideon prozvali „Zaliv prasića“, a drugi je opisuju kao „bizarnu“ i „sumanutu“.

Može li vojnik Havijer Nieto da objasni zašto su ovi Venecuealanci rizikovali da gotovo sigurno stradaju ili budu uhvaćeni?

„Možda su želeli da umru pokušavajući da učine nešto. Da su ostali u Kolumbiji, tamo nema posla – imali bi nula novca za preživljavanje.

Stoga su, možda, morali da se pridruže gerili ili nekoj od narko-grupa“, kaže on.

„Zvuči suludo, ali usred tog očajanja, pretpostavljam da je njih 60% do 70% mislilo: ‘U redu, radije ću biti u zatvoru u Venecueli nego u Kolumbiji s nekom od tih grupa.“

To, međutim, ne bi objasnilo zašto su se dvojica dobro obučenih bivših američkih vojnika iz specijalnih jedinica ukrcala na taj čamac kako bi „oslobodila“ zemlju koja nije njihova.

Šta se desilo s Džordanom Gudroom, čovekom koji ih je uvukao u taj očajnički debakl?

Dana 3. maja, nekoliko sati pošto na video snimku govori o jedinicama koje su, navodno, već aktivirane u zemlji, i kada je već postalo jasno da je napad propao, on je otišao u digitalnu američku televizijsku stanicu Faktores de poder i otkrio detalje dogovora koji je načinio sa predsedničkom komisijom Huana Gvaida

On je tvrdio da je taj ugovor i dalje na snazi, te da ga je Gvaido potpisao.

„Znate, imam audio snimak… Imam konkretan snimak razgovora između predsednika Gvaida i mene“, izjavio je.

Huan Gvaido je porekao da je na traci zabeležen njegov glas i izjavio je da nikad nije razgovarao s Gudroom ili potpisao bilo kakav ugovor.

Nekoliko sati nakon katastrofalne završnice operacije Gideon, opozicija u Venecueli ju je proglasila operacijom pod lažnom zastavom – propagandnim činom koji je finansirala i kontrolisala vlada Nikolasa Madura.

„To je običan vic“, tvrdi Horhe Areaza, ministar spoljnih poslova Nikolasa Madura.

„Na taj način opozicija pere ruke od odgovornosti. Tokom poslednjih dvadeset godina su učinili toliko toga – razne vrste agresije, i nikad nisu preuzeli odgovornost za svoja dela. Uvek tvrde daje to učinio režim, diktator, tiranin.“

• Kako američki neonacista militantnu grupu „Baza“ vodi iz Rusije
• Nije teorija zavere: Tito, Hitler i Staljin bili komšije

Ko je, onda, izdao tu neorganizovanu grupu napadača? Neki sumnjaju na Antonija Segveu, komandanta koji je zamenio generala Klajvera Alkalu nakon što se predao i bio prebačen u SAD.

Ali jedan azilant, koji je želeo da ostane anoniman, a povezan je sa logorima u Kolumbiji, sumnja u to.

„Mi znamo da je Segvea ranije bio dobro povezan s režimom, pa je, stoga, pod sumnjom. Ali njegov rođak je poginuo na tom prvom brodu u Makutu. Da li bi žrtvovao člana svoje porodice? To bi bilo zaista loše…“

Horhe Areaza takođe poriče da je Segvea radio za Madurovu vladu.

„Nama iz tih logora informacije nisu donosili venecuelanski agenti, već nekoliko kolumbijskih vojnih lica, pošto nisu želeli da izbije rat između Kolumbije i Venecuele.“

Venecuelanska politička scena je uzavrela. Ume da bude korumpirana, često je nasilna, ali iznad svega je u potpunosti razdeljena.

Na obodima opozicije, neki veruju da je moguće da je Džordan Gudro izdao akciju Nikolasu Maduru.

„Kako američki plaćenik koji je dobio novac da ubije Madura može da radi za predsednika Madura?“, pita sumnjičavi i razdraženi Horhe Areaza.

Mnogo toga u vezi s operacijom Gideon nije jasno. Možda će – kao kod Zaliva svinja pre 60 godina – ona ostati tema beskrajnih rasprava.

A šta se desilo sa Džordanom Gudroom? Ne zna se gde se on nalazi. FBI ne potvrđuje, ali ni ne poriče, da je on pod istragom.

Pogledajte video o tome kako je izgledao svet u vreme kada je Fidel Kastro došao na vlas na Kubi

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]