Ričard Grej, BBC Budućnost
U svetu u kome slike mogu digitalno da se menjaju uz pomoć samo nekoliko klikova ili čak da ih veštačka inteligencija stvori ni iz čega, sve je teže verovati sopstvenim očima.
Tehnike koje se koriste za manipulaciju slika su toliko sofisticirane da smo ušli u doba hiperrealističkog lažiranja.
Takve slike mogu da dovedu do širenja dezinformacija i čak da utiču na stav ljudi o važnim događajima, kao što su izbori.
Zbog slike princeze od Velsa i njene dece koju su povukle novinske agencije zbog zabrinutosti da je „manipulisana“, ovo pitanje je dospelo u žižu interesovanja.
- Izvinjenje Kejt Midlton zbog sporne fotografije: Priznala da ju je dorađivala
- Kako je izmenjena fotografija princeze od Velsa
- „Dipfejk je budućnost stvaranja sadržaja“
Dakle, da li nekako možemo da prepoznamo fotografiju koja je izmenjena ili koju je napravila veštačka inteligencija?
Refleksije i senke
Neuobičajeno svetlo je često znak da su na fotografiji izvršene izmene.
Obratite pažnju na mesta refleksije svetlosti u očima ljudi, jer, na primer; izvor svetlosti se često odražava u njihovim očima.
Ako se veličina i boja ne poklapaju sa lokacijom, ili ako postoji razlika u očima, to može da bude razlog za sumnju.
Još jedan naznaka može da bude način na koji se subjekti i objekti pojavljuju na reflektujućim površinama na slici.
Ako je fotografija načinjena od više slika, senke objekata mogu biti neusaglašene, mada imajte na umu da neke slike mogu da se naprave pri više izvora svetlosti.
Vredi pogledati kako svetlost pada na lice subjekta.
Ako je, na primer, Sunce iza subjekta, uši mogu da budu crvene.
Veštačka inteligencija takođe može da proizvede neusaglašeno svetlo i senke, ali kako se algoritmi poboljšavaju, lica generisana veštačkom inteligencijom često izgledaju stvarnija od ljudskih.
Ruke i uši
Da li je slika izmenjena može da se vidi i na osnovu oblika koje je teško kopirati.
Trenutno, veštačka inteligencija ima problema da generiše ruke i uši, menja im oblik, proporcije, pa čak i broj prstiju.
To su oblici koji često muče i umetnike, ali kako drugi aspekti slika ljudi koje stvara veštačka inteligencija postaju hiperrealistični, ovi nedostaci stvaraju takozvanu neobičnu ili čudnovatu dolinu – teorija da što je robot sličniji ljudskom biću, to su nam njegove nesavršenosti odbojniji.
- „Opasna veštačka“ inteligencija koja piše lažne vesti
- Porodice užasnute snimcima ubijene dece napravljenim veštačkom inteligencijom na TikToku
- Kako veštačka inteligencija vraća filmske zvezde iz mrtvih
Proverite metapodatke
Kod digitalnih slika skriva podatke koji mogu da pomognu da se utvrdi da li su lažne.
Pri pravljenju svakog snimka digitalnom kamerom, metapodaci se učitavaju u datoteku slike.
Vremenske oznake, na primer, pokrenule su pitanje da li je predsednik Amerike Donald Tramp zaista bio na poslu u Beloj kući dan nakon što je objavio da je dobio korona virus u oktobru 2020. godine.
Šum slike
Senzor svih digitalnih fotoaparata pravi male greške u proizvodnji slike koje stvaraju jedinstvene greške koje ostavljaju neku vrstu „otiska prsta“ na slikama.
To se zatim povezuje sa konkretnom kamerom i može pomoći da se ustanovi koji delovi fotografije su izmenjeni.
Tekstura slike generisane veštačkom inteligencijom takođe može da izgleda neobično.
Alati za proveru
Internet kompanije poput Gugla pokrenule su alatke za verifikaciju slika koje mogu pomoći ljudima da prepoznaju slike stvorene veštačkom inteligencijom.
Fejsbuk i Instagram su počeli da označavaju slike generisane veštačkom inteligencijom iz sistema kompanije Meta i planiraju da urade isto za slike generisane pomoću alata veštačke inteligencije drugih kompanija.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
