Taman ste izabrali boju majice koja vam odgovara, pronašli ste kabinu, jedva čekate da u velikom ogledalu vidite kako vam stoji i – shvatate da to vidi još neko.

U butiku iznad kabine za probu stvari postavljena je nadzorna kamera.

„Svi smo primetili kamere u tržnim centrima i buticima. Meni je to potpuno neprihvatljivo.

„U redu je snimanje zbog sprečavanja krađe, ali to važi do kabine u kojoj se presvlačim“, kaže Anka Jakovljević, nastavnica iz Beograda.

• Šta su ljudska prava u 300, 500 i 1.000 reči
• Kako da bezbedno kupujete i legalno prodajete preko Instagrama
• Srbija nespremna za zaštitu podataka na internetu

Stručnjaci smatraju da adekvatan zakon koji uređuje ovu oblast ne postoji i da je primena postojećih zakona nedovoljno dobra i nedovoljno temeljna.

„Suvišan je svaki komentar – meni je to jednako ideji da snimate učenice u svlačionici.

„Predviđena je za to da se osoba koja tu uđe presvuče, obuče i nešto proba, snimati taj prostor je potpuni nonsens“, kaže Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

Šta kažu propisi?

Neovlašćeno fotografisanje i video nadzor u nekoj meri uređuju Krivični zakonik i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.

Postoje i neki specifičnih propisi koji se bave video nadzorom, ali oni uređuju rad privatnog obezbeđenja i ovlašćenih državnih organa i ne odnose se na slučaj snimanja u prodavnicama.

Ana Toskić Cvetinović, izvršna direktorka organizacije „Partneri Srbija“, kaže da video nadzor u poslovnim prostorijama i u stambenim zgradama nije regulisan zakonom.

„Zakon o zaštiti podataka o ličnosti reguliše opšta načela, pravila, obaveze i kazne koje se odnose na svaku vrstu obrade podataka o ličnosti, pa tako i video nadzor“, dodaje ona.

Toskić Cvetinović usmerava pažnju na to da onaj ko se snima i čiji se podaci obrađuju mora da bude unapred informisan o tome ko ga snima, zašto ga snima, šta radi sa tim snimcima, koliko se snimci čuvaju, i kome može da se obrati da bi ostvario neka prava.

Šabić smatra da „Srbija ima katastrofalan Zakon o zaštiti podataka o ličnosti“.

„To je nevešta kompilacija dva dokumenta Evropske unije – opšte uredbe i policijske direktive, a čak je i loše prevedena i nije prilagođena konkretnim uslovima“, kaže Šabić.

Toskić Cvetinović smatra da da se zakon najčešće krši upravo kada nismo dovoljno informisani, kada ne znamo šta se radi sa našim podacima, kada obrada nije transparentna i kada je obrada prekomerna.

„Potrebno je da imamo dovoljno informacija da bismo mogli da odlučimo da li tome želimo da budemo izloženi ili ne.

„Ilustracije su korisne, a najbolja je kombinacija natpisa i ilustracije, da se jasno može razumeti na šta pristajete“, zaključuje ona.

Na nivou Evropske unije, dodaje, stvari su se prilično promenile zbog njihovih regulativa i visokih kazni koje su izricane.

„Kod nas kazne nisu toliko visoke, ali mislim da se stvari polako menjaju i da su ljudi barem nešto oprezniji kada pristaju na neke prakse i na obradu podataka“, zaključila je ona.

Nadzor Poverenika zbog navodnog snimanja u „Berški“

Na tvrdnje i fotografije objavljene na društvenim mrežama da se u beogradskoj radnji brenda „Berška“ kamera za nadzor nalazi na mestu sa koga snima i one koji presvlače u kabini za probu garderobe reagovao je Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti.

„Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti će otvoriti postupak nadzora radi utvrđivanja relevantnih činjenica.

„O ishodu nadzora javnost će biti blagovremeno obaveštena“, navodi se na sajtu Poverenika.

Na sajtu B92 objavljen je i odgovor „Berške“ u kome se navodi da kompanija radi na zaštiti zdravlja i sigurnosti kupaca i zaposlenih.

„Kompanija Berška uopšte i ni pod kojim uslovima ne snima klijente u kabinama za probu.

„Kamera za koju pitate snima isključivo područje blagajne i to je jedina svrha zbog koje je tamo postavljena.“

Kome se obratiti?

Ana Toskić Cvetinović kaže da je veoma važno da se o ovoj temi sve više govori.

„Nažalost, ove prakse su vrlo česte – setite se koliko ste puta ulazili u radnje, da ste videli kameru, a da ništa od navedenog nije ispunjeno.

„Ovo nije izolovan slučaj, to je više pravilnost koja je nekome zapala za oko.

„Srećom, sada smo počeli malo više da govorimo o ovome.“, primećuje Toskić Cvetinović.

Ukoliko posumnjate da vas bez dozvole posmatraju, procedura upućuje da se obratite Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.

„Poverenik u ovakvim situacijama pokreće nadzor i može da kaže ako je prekršen Zakon o zaštiti podataka.

„Pošto se radi i o krivičnom delu, može da se podnese krivična prijava i to po privatnoj tužbi radi onaj ko je oštećen.

„Ukoliko neko smatra da mu je učinjena neka šteta, bilo materijalna ili nematerijalna, recimo ako je nečiji snimak objavljen, može da se obrati sudu u postupku po naknadi štete“, dodaje Toskić Cvetinović.

• Nemačka i zaštita privatnosti: Policija zna previše o građanima, odlučio Ustavni sud
• Ko vas sve prati na internetu

Šta kažu kupci?

Anka Jakovljević naglašava da nije pristala da je „gleda neki tamo radnik obezbeđenja, niti da on gleda bilo čije presvlačenje u kabinama“.

„Postoje takozvane zujalice na odeći koju probate i služe da spreče krađu.

„Postoje ormarići u koje mogu da se ostave torbe i sopstvena odeća, za koje dobijete ključ, pa nema mogućnosti da ljudi iznesu stvari“, dodaje.

Najviše je pogađa osećaj bespomoćnosti.

„Šta možeš da uradiš povodom toga? Naročito ako te neko nije ni obavestio.

„Na taj način se narušavaju i moja intima i moje poverenje u tu prodavnicu“, dodaje Anka.

Da postoje drugi načini, prepoznaje i Rodoljub Šabić.

„Snimanje u kabinama je potpuno, potpuno nedopustivo – ali kad nemate zakon i adekvatnu kontrolu, onda će ljudima svašta padati na pamet.

„Ključna stvar u vezi sa video nadzorom jeste da on bude svrsishodan i srazmeran“, kaže Šabić.

U slučajevima snimanja, neophodno je da postoji jasna svrha koja se želi postići video nadzorom i ona mora biti opravdana i zakonita.

„Kada je reč o poslovnim prostorijama, svrha je najčešće zaštita imovine ili bezbednosti“, kaže Ana Toskić Cvetinović, iz organizacije „Partneri Srbija“.

Prema njenim rečima, ako postoji bilo koje drugo sredstvo koje manje zadire u prava ljudi koji se snimaju, onda se mora odabrati taj drugi način.

„Ako želimo da zaštitimo imovinu, nećemo snimati telo nekoga ko se presvlači u kabini“, kaže Toskić Cvetinović.

Šabiću je razumljivije i logičnije ako se snima javni prostor u kom je izložena roba.

„Uz uslov da je vidno naznačeno da ulazite u zonu video nadzora, uz naznačenu adresu za kontakt kome možete da se obratite u slučaju realne ili pretpostavljene sumnje da vam je povređeno neko pravo da biste zatražili zaštitu“, dodaje on.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]