Dobro je poznato da je holandski slikar Vinsent van Hog imao problema sa mentalnim zdravljem – poznato je da je odsekao vlastito levo uvo, a onda se i ubio dve godine kasnije (1890) – ali se mnogo raspravlja o njihovoj tačnoj prirodi.

Komplikovan je zadatak, međutim, postaviti dijagnozu pacijentu koji je mrtav, a postoje mnoge teorije o tome koja stanje je Van Gog imao.

Studija holandskih akademika iz 2020. godine pokušala je da postavi dijagnozu njegovih stanja koristeći skoro 1.000 njegovih pisama kao dokaz.

Pred Svetski dan borbe protiv bipolarnog poremećaja, koji se svake godine obeležava na njegov rođendan – 30. mart, BBC je razgovarao sa jednim od autora studije.

• Večiti ringišpil: Život sa bipolarnim poremećajem u Srbiji
• Lečenje depresije uskraćivanjem sna – metoda koja je podelila psihijatre
• Ukrštenice „ne zaustavljaju pad mentalnog zdravlja“
• Redovno vežbanje dobro za mentalno zdravlje

Van Gog i bipolarni poremećaj

Vinsenta van Goga mučili su razni zdravstveni problemi još od adolescencije i on je slavno odsekao deo levog uva posle krize mentalnog zdravlja.

U julu 1890. godine, stajao je na polju ispred Pariza i pucao u sebe.

Podlegao je tim povredama dva dana kasnije, u 37. godini.

U godinama posle njegove smrti, kružile su mnoge sučeljene teorije oko prave prirode slikarevog psihijatrijskog zdravlja, ali jedna od najupečatljivijih je da je Van Gog patio od bipolarnog poremećaja.

Šta je bipolarni poremećaj?

• To je stanje mentalnog zdravlja koje utiče na raspoloženje i karakterišu ga dramatične promene iz jednog ekstrema u drugi
• To je relativno često stanje, za koje se procenjuje da pogađa svakog 100. čoveka
• Postoje razni tipovi bipolarnog poremećaja. Oni sa tipom jedan doživljavaju period maničnih uspona i depresivnih padova. Oni sa tipom dva doživljavaju teške depresije i blage manične epizode – poznate kao hipomanija – koji traju kraće vremenske periode. Oni sa ciklotimijom doživljavaju manje teške promene raspoloženja, ali koje mogu da traju duže
• Muškarci i žene različitog porekla jednako su podložni bipolarnom poremećaju i iako on može da se javi u bilo kom uzrastu, ljudi u poznom tinejdžerskom dobu posebno su ugroženi, jer se on često pojavi između 15. i 19. godine
• Svaki ekstremni napad bipolarnog poremećaja može da potraje nekoliko nedelja (ili čak duže)

U lečenje spadaju:

• Dugoročni lekovi poznati kao stabilizatori raspoloženja da bi unapred sprečili napadi manije i depresije
• Lekovi za lečenje simptoma kad se dogode
• Psihološko lečenje da bi se pomoglo u izlaženju na kraj sa depresijom
• Saveti za stil života – kao što su redovne vežbe, poboljšanje ishrane i više sna

Izvor: Nacionalni zdravstveni sistem Velike Britanije

Van Gog se vezuje za bipolarni poremećaj otkako je ova teorija prvi put izložena 1938. u nemačkoj knjizi koju navodi studija.

Ali kako možemo da budemo sigurni da je imao ovaj poremećaj a da možda nije patio od drugih stanja kao što su šizofrenija, neurosifilis ili trovanje?

Odgovor se krije u dokazima koje je ostavio za sobom.

„Imali smo sreće da proučimo skoro 1.000 pisama koje je Van Gog slao bratu i drugima, na kojima smo zasnovali naše zaključke“, kaže jedan od autora studije iz 2020. godine, penzionisani profesor psihijatrije Vilem Nolen sa Univerziteta u Greningenu u Holandiji.

On je za BBC rekao da su pisma pružila njegovom timu priliku da prouči dokaze simptoma sa namerom da se postavi dijagnoza.

Namera autora bila je da sprovedu „širok dijagnostički intervju“ sa Van Gogom kao pacijentom, da bi se analiziralo njegovo psihijatrijsko zdravlje, mada oni priznaju da slikar to nije pisao za doktora i možda nije uvek bio do kraja iskren u opisima.

„Možda je preterivao sa simptomima u pismima bratu zato što mu je trebalo više novca i više pomoći. Ali možete da zamislite i da kad je pisao pisma drugim članovima porodice – među njima majci – možda ublažavao simptome“, kaže profesor Nolen.

Profesor Nolan je lično prošao kroz šest tomova pisama, a trojica različitih istoričara umetnosti iz muzeja Van Goga u Holandiji bila su intervjuisana za studiju, svi eksperti za slikarev život i delo.

Zaključak do kog su istraživači došli u studiji objavljenoj u Međunarodnom časopisu o bipolarnim poremećajima jeste da je Van Gog patio od bipolarnog poremećaja, sa osobinama graničnog poremećaja ličnosti, koje su se „najverovatnije pogoršale zbog upotrebe alkohola u kombinaciji sa neuhranjenošću“.

Pisao je o „mentalnoj ili nervoznoj groznici ili ludilu, ne znam šta da kažem ili kako to tačno da nazovem“ i isprva ju je opisivao kao „običan slikarski napad ludila“, verovatno da bi umirio porodicu.

• Van Gog se borio s „epizodama delirijuma“
• Iznenađenje: Na jednoj strani slika „Seljanke“, na drugoj nepoznati autoportret Van Goga
• Stara razglednica otkrila „poslednje delo“ Van Goga
• Kraj trogodišnje potrage: Ukradena slika Van Goga doneta na kućni prag holandskog detektiva

Ali autori studije su pronašli dokaze da je patio od depresije tokom perioda adolescencije, da ispunjava kriterijume za granični poremećaj ličnosti, da je mnogo pio i da je povređivao samog sebe.

Ali nagoveštaji da je prolazio kroz jasno raspoznatljive depresivne i manične faze ukazuju na bipolarni poremećaj.

„Nije sasvim jasno od kog oblika bipolarnog poremećaja je patio zato što, iako su njegovi napadi depresije bili očigledno veoma teški“, kaže profesor Nolen, „ne možemo da odredimo na osnovu pisama da li je ili nije patio od manične strane.“

Znamo na osnovu njegovog slikarskog učinka da su postojali periodi u Van Gogovom stvaralaštvu, naročito pred kraj života, kad je bio veoma produktivan, slikajući najmanje 35 autoportreta i mnoga dela sa suncokretima.

Profesor Nolen kaže da je moguće da je Van Gog slikao više dok je bio u hipomaničnom stanju, a ova faza bipolarnog poremećaja ponekad se vezuje za nalete ekstremne kreativnosti: veliki broj slavnih ličnosti otvoreno je govorilo o vlastitim iskustvima sa ovim poremećajem, kao što su Maraja Keri, Demi Lovato, Selena Gomez i Bibi Redža, kao i veliki broj drugih muzičara, glumaca i umetnika – živih i mrtvih – koji su opisali simptome veoma slične tom stanju.

Postoje jednako čvrsti dokazi o depresivnoj fazi Van Gogovog stanja i u njegovim umetničkim delima, kaže profesor Nolen.

On je imao „najmanje 10 depresivnih napada, ako ne i više, a oni su postajali jači uprkos činjenici da je bio na bolničkom lečenju u psihijatrijskoj bolnici više od godinu dana.“

Tokom teških depresivnih epizoda, kaže profesor Nolen, Van Gog nije slikao toliko – ponekad tokom nekih perioda uopšte nije radio – „ili su ono što je slikao bile veoma slabe slike, koje nisu mogle da se porede sa drugima“.

Vinsent van Gog se mučio tokom života, i kao umetnik (prodao je samo jednu sliku) i sa mentalnim zdravljem, ali profesor Nolen veruje da bi ta priča verovatno bila mnogo drugačija da je slikar živ danas.

„Verovatno bi mu bila postavljena dijagnoza, dobio bi savet da ne pije i možda ne bi upadao u depresivne i manične epizode.“

„Da li bi se to odrazilo na njegovo slikanje veoma je teško reći, ali se verovatno ne bi ubio.“

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]