Od „izuzetnog borca za glas naroda“ do „politički izuzetno nekulturnog čoveka“.

Ovako bi Vladimira Orlića, novog predsednika Skupštine Srbije, opisale kolege političari – u zavisnosti da li sa njim sarađuju ili su mu suparnici.

Orlić, doktor telekomunikacija i naučnik, izabran je za predsednika parlamenta većinom glasova na sednici 2. avgusta 2022, na predlog Srpske napredne stranke (SNS), čiji je član.

Od 230 prisutnih, javnim glasanjem je 154 poslanika podržalo kandidaturu Orlića, a protiv je bilo 76. Uzdržanih nije bilo.

Posao predsednika skupštine je da vodi sednice parlamenta, predstavlja ovu instituciju i raspisuje predsedničke i lokalne izbore.

Nikola Selaković, funkcioner SNS, objasnio je ovu odluku naprednjaka težnjom da se „podmladi“ rukovodstvo parlamenta, jer Orlić dolazi na mesto predsednika Skupštine godinu dana pre nego što će proslaviti 40. rođendan.

„Orlić je, ko ga malo bolje poznaje, pre svega dobar čovek“, kaže Marijan Rističević, poslanik sa liste naprednjaka, za BBC na srpskom.

„Njegovo visoko obrazovanje, postojanost, ravnoteža – u ovom poslu morate da imate jednu psihičku ravnotežu.“

Orlićevoj „profesionalnoj biografiji se nema šta zameriti“, kaže Zoran Lutovac, predsednik opozicione Demokratske stranke i poslanik u Skupštini Srbije.

„Ali tu bih podvukao crtu“, kaže Lutovac za BBC.

„U politici, on je predstavnik izuzetne političke nekulture koja je potpuno unazadila Srbiju.“

Iako bi skupština trebalo da bude mesto gde se demokratski raspravlja i o sukobljenim stavovima, o Orliću „politički suparnici često nemaju dobro mišljenje zbog retorike koju je birao u duelima i skupštinskim obraćanjima“, kaže Bojan Klačar, direktor Cesida.

„Orlić je oštar polemičar, ali nekada i preterano oštar“, kaže Klačar za BBC.

„Kada proceni da u nekoj debati razgovor ide u smeru koji je opasan za njegovu stranku, on će odmah pokušati da ga prekine i da doprinese podizanju napetosti.“

Obrazlažući predlog da Orlić bude predsednik skupštine, Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe SNS, rekao je da žele na tom mestu čoveka „koji će se voditi samo interesima Srbije, sa kojim će skupština biti partner buduće vlade, ali i zbog Orlićeve tolerantnosti“.

Naučnik u cipelama političara

Kada se Vladimir Orlić 2008. priključio Srpskoj naprednoj stranci, imao je 25 godina i započeo je naučnu karijeru.

Njegov stranački kolega Nikola Selaković posebno ističe poslovna i naučna dostignuća novog predsednika Skupštine.

„To je čovek koji je, u međuvremenu, završio i Matematičku gimnaziju i Elektrotehnički fakultet Univerziteta u Beogradu na kome je doktorirao“, rekao je Selaković.

Orlić je rođen u Beogradu, a osnovnu školu pohađao je u Obrenovcu.

Matematičku gimnaziju završio je u Beogradu, a diplomirao na ETF-u, gde je, kako ističe u biografiji, i doktorirao na Odseku za telekomunikacije i informacione tehnologije.

Bio je inženjer za istraživanja i razvoj u različitim naučnim institutima, a radio je i u nekoliko privatnih kompanija.

„Odgovoran, mlad, vredan porodičan čovek“, opisuje Orlića Miloš Vučević, član SNS i gradonačelnik Novog Sada.

„Zaista sam ponosan i na njegovu biografiju i njegov politički rad“, kaže Vučević za BBC.

Lutovac pak kaže da bi glasao za Orlića da se bira u zvanje naučnog saradnika, jer misli da je sposoban da obavlja taj posao.

„Ali za predsednika parlamenta, to je ipak nešto sasvim drugačije“, dodaje on.

„Jednostavno, nije dorastao tom zadatku.“

‘Niste ni zinuli’ i ‘nisam Vas pitala’: Odnos prema drugima

Brzo po učlanjenju u stranku, Orlić je postao zapažen član.

Od 2009. do 2015. bio je aktivan u opštinskom odboru SNS na Čukarici, jednoj od beogradskih opština.

Zatim je bio i kandidat za odbornika u Skupštini grada Beograda na listi Srpske napredne stranke 2012. i odbornik u parlamentu glavnog grada u sazivima izabranim 2014. i 2018.

Iako je po struci inženjer, u stranci se mahom bavio poslovima odnosa sa medijima, a iz odborničke klupe prešao je u poslaničku.

Gledaoci televizijskih političkih duela ili prenosa skupštinskih sednica prepoznaju ga po oštrom odnosu prema neistomišljenicima.

Nekoliko reči uspevali su drugi sagovornici da izgovore u emisiji Upitnik na Radio-televiziji Srbije dok ih ne bi prekinuo Vladimir Orlić, ukoliko se ne bi slagao sa onim što imaju da kažu.

U jednom trenutku, politička suparnica zamolila ga je da je ne prekida, a on joj je odgovorio:

„Niste ni zinuli, a ja sam hteo još nešto da kažem.“

Na to mu je voditeljka Javnog servisa nekoliko puta odgovorila da nije pitala njega, već drugog sagovornika u studiju, ali se Orlić nije obazirao.

„Orlić je mlada nada SNS, koji je uvek spreman da odradi posao koji mu stranka zada“, komentariše Klačar ovakvo ponašanje političara.

„On je žustar zagovornik pozicije stranke, koji često u debatu unosi nekonstruktivne odnose, ukoliko proceni da je to u interesu partije.“

Tako će se, objašnjava Klačar, „bez mnogo ustezanja neprestano ubacivati dok drugi govore“, ako oni pričaju o nečemu što je negativno za naprednjake, čak i ako to što on govori nema veze sa govorom suparnika.

„Njegov posao je jednostavno da uradi sve što može da prekine govor koji mu ne ide na ruku“, dodaje Klačar.

Političke protivnike u Narodnoj skupštini kao poslanik Orlić je nazivao – hordama, divljacima, lopovima, izdajnicima, tajkunima, zabeležio je Istinomer.

‘Borac za ideju’ ili ‘čovek koji ubija dijalog’

Orlićevo ponašanje naprednjak Nikola Selaković naziva „borbom za ideju koju je na srpskoj političkoj sceni promovisala i SNS i predsednik Vučić“.

„Čovek argumentovano, potkrepljeno i snažno politički nastupa“, rekao je Selaković.

To što Orlić oštro brani SNS u svakom trenutku za Marjana Ristićevića je dobra stvar i čini ga „dobrim kandidatom“.

„Naravno da mora da ima i tu stranačku obojenost“, kaže Rističević.

„I to će verovatno pokazivati. Ali mislim da je on najbolje rešenje u svim sazivima u kojima sam učestvovao.“

Marjan Rističević je poslanik u Skupštini Srbije od 2014, a predsednik je Narodne seljačke stranke, koja je na izborima 2022. izašla sa naprednjacima.

Rističević je sa SNS u istom poslaničkom klubu u Skupštini.

Orlićevo prekidanje sagovornika za Lutovca je „kontraindikacija za mogućnost vođenja parlamenta“.

„On jednostavno nije dorastao tom zadatku, da demokratski i normalno razgovara sa istomišljenicima i neistomišljenicima“, kaže Lutovac.

„Njegov govor u javnom obraćanju je nešto što vređa instituciju skupštine.“

Poslanik Radomir Lazović iz Ne davimo Beograd Orlića opisuje kao „čoveka koji ubija dijalog“.

„On je političar koji je uvek na partijskom zadatku“, kaže Lazović za BBC.

„Taj zadatak je da se ne čuje kritika vlasti i da se sakrije odgovornost za sve pogrešno što rade.“

Srbija i moderni parlament:

Izbori 2020: Kratka istorija višestranačja u Srbiji

Ko je Vladimir Orlić

Rođen 1983. godine u Beogradu.
Doktorirao je na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu.
Radio je kao inženjer istraživač u nekoliko firmi i razvojnih centara.
Srpskoj naprednoj stranci se priključio 2008.
Bio je odbornik u Skupštini grada Beograda u sazivima od 2014. i 2018, a izabran je za narodnog poslanika na izborima 2014, 2016, 2020. i 2022.
Član je Udruženja pisaca Poeta na Čukarici, naveo je on u biografiji koja je dostavljena Istinomeru.
U novembru 2021. na Skupštini SNS izabran je za potpredsednika stranke.

Prvi među jednakima – koliko je bitan predsednik Skupštine

Pre nego što je preuzeo parlament, Vladimir Orlić je, tokom karijere, bio i zamenik šefa poslaničke grupe SNS u Skupštini Srbije, a od 2020. do 2022. je bio potpredsednik parlamenta.

U Orlićevim političkim cipelama bila je Slavica Đukić Dejanović, članica Socijalističke partije Srbije, stranke koja je poslednjih deset godina bila u koaliciji sa SNS.

Ona je obavljala posao predsednice Skupštine Srbije i kaže da su „komunikacione veštine“ prvog čoveka parlamenta jako bitne za ovaj posao.

„Orlić je dosadašnjim radom pokazao odgovornost u poslaničkom poslu“, kaže ona za BBC.

„Ispekao je zanat poslanika i takvi ljudi mogu da vode skupštinu.“

Predsednik parlamenta jedna je od najvažnijih političkih figura u državi.

U vanrednim okolnostima preuzima i predsedničku ulogu – kada je predsednik sprečen da je obavlja, ili nije izabran.

„Zato sam ja često govorila da je vođa skupštine ponekad i drugi čovek zemlje“, kaže Đukić Dejanović.

„Za ovaj posao je veoma bitna sposobnost brzog razmišljanja i dobro poznavanje procedura donošenja zakona, a potrebno je stalno nadzirati rad Vlade Srbije“, dodaje ona.

Predsednici Skupštine Srbije od 2001. godine

Dragan Maršićanin (Demokratska stranka Srbije)
Nataša Mićić (Građanski savez Srbije)
Predrag Marković (G17 plus)
Tomislav Nikolić (Srpska radikalna stranka)
Oliver Dulić (Demokratska stranka)
Slavica Đukić Dejanović (SPS)
Nebojša Stefanović (SNS)
Maja Gojković (SNS)
Ivica Dačić (SPS)

Skupština Srbije — Predsednik Skupštine bira se među 250 narodnih poslanika

Politički stil ili karakter

Nekadašnja predsednica Skupštine Srbije kaže da je za prvog među jednakima u parlamentu bitno da „zna da se ophodi prema poslanicima koji imaju različita mišljenja“.

„Orlićev posao će posebno biti važan u novom sazivu jer se opozicija, posle bojkota 2020, vratila u poslaničke klupe“, kaže Đukić Dejanović.

„Mislim da će parlament sa opozicijom dobiti osetno veći značaj.“

Lutovac kaže da „ne zna da li će Orlić promeniti retoriku, ali da njegova nova pozicija zahteva potpuni obrt političkog stila i narativa“.

„Startna pozicija mu je svakako vrlo niska, može samo prijatno da nas iznenadi“, kaže Lutovac.

„Jer niske udarce već očekujemo.“

Radomir Lazović „ne očekuje da se Orlić promeni sa novim zadatkom“, ali dodaje da bi „voleo da se vara u proceni“.

Iako je do sada imao drugačiji pristup, Klačar misli da napadanje protivnika i nespremnost za dijalog „nisu sastavni deo Orlićevog karaktera ili ličnosti, već strateška procena njegovog javnog nastupa koju je donosila stranka“.

„On uvek vodi računa o interesu stranke“, dodaje analitičar.

„Ako procena stranke bude da treba da bude više konstruktivan, on će to sigurno uraditi.“

Kako je prošla izborna noć u Srbiji: