Vojni puč u Nigeru: Koje zemlje su spremne da vojno intervenišu, a koje su uz vojnu huntu

Grupa afričkih zemalja, okupljenih u bloku Ekovas, izrazile su spremnost da vojno intervenišu u Nigeru, ako vojna hunta, koja je krajem jula izvršila prevrat, ne vrati na vlast zbačenog predsednika Muhameda Bazuma, koji se smatra zapadnim saveznikom.

Na samita vojnih šefova u Gani, najmanje 11 od 15 članica bloka Ekovas, rekle su da su spremni da upotrebe silu, ako diplomatija ne da rezultate.

Ranije su, međutim, generali vojske Nigera odlučno poručili da će braniti novi poredak u zemlji, a pridružile su im se još tri zemlje bloka Ekovas – Burkina Faso, Mali i Gvineja.

Otkako je 26. jula izvršen puč u ovoj afričkoj državi, vojna hunta odoleva međunarodnom pritisku da vrati vlast Bazumu.

Vojna hunta najavljuje da će svrgnuti predsednik biti optužen za veleizdaju i podrivanje nacionalne bezbednosti.

Od dana prevrata, Bazum je u podrumu predsedničke palate i bio je „dobro raspoložen“ uprkos tome što ga drže u „teškim“ uslovima, rekao je njegov lekar posle posete prošlog vikenda.

Da bi pokazali da ne odustaju, predstavnici hunte su u saopštenju pročitanom na državnoj televiziji poručili da su prikupili dokaze za krivično gonjenje „svrgnutog predsednika i njegovih domaćih i stranih saučesnika za veleizdaju i podrivanje unutrašnje i spoljne bezbednosti Nigera“.

Šezdesettrogodišnji Bazum je u zatočeništvu sa suprugom i sinom, a general Abdurahman Čijani, komandant predsedničke garde, posle puča se proglasio za novog vođu zemlje.

• Puč u Nigeru: „Želim da Francuska ode, a da Rusija dođe“
• Bivši UN mirotvorac koji je prigrabio vlast u Nigeru
• Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara

Zapadnoafrički regionalni blok Ekovas ponovlja da je spreman za vojnu akciju ako hunta ne vrati vlast, dali su im i rok koji je probijen, ali je zasad sve ostalo na pretnjama.

Ujedinjene nacije, Amerika, Evropska unija, kao i bivša kolonijalna sila Francuska, koja se upravo iz Nigera snabdeva uranijom, osudile su vojni puč.

Rusija je, međutim, upozorila da bi svaka vojna intervencija unela dodatnu nestabilnost u taj region i poziva na pregovore.

Od dana kada je izvršen vojni udar, na ulicama gradova u Nigeru mogu se videti mnoge pristalice pučista sa ruskim zastavama i obeležjima i svakodnevno rastu antifrancuska osećanja.

Nigerom je u prošlosti vladala Francuska, jedna od najvećih kolonijalnih sila.

Kakva je trenutno situacija?

Svrgnuti predsednik Muhamed Bazum oglasio se ranije člankom u američkom Vašington postu koji je počeo rečima: „Pišem ovo kao talac…“.

Objavljeno je da je Bazum „zabrinjavajuće“ oslabio, a da njegov 20-godišnji sin, koji ima hronično oboljenje, nije dobio zdravstvenu negu.

Šef UN-a za ljudska prava Volker Tirk opisao je uslove pritvora kao nehumane, ponižavajuće i da krše međunarodne zakone o ljudskim pravima.

Njegova ćerka Zazija (34), koja je tokom puča bila na odmoru u Francuskoj, rekla je prošle nedelje za britanski Gardijan da njeni otac, majka i brat nemaju čistu vodu ili struju i da žive od pirinča i testenina.

Sveža hrana je istrulila u frižideru jer nije bilo struje, rekla je.

Bazum je viđen jednom otkako je svrgnut, na fotografiji objavljenoj posle posete lidera Čada Mahamata Idrisa Debija Itna.

Debi se tada sreo i sa huntom u pokušaju da reši krizu, ali bez uspeha.

Bazum važi za zapadnog saveznika, pre svega Francuske, nekadašnje kolonijalne sile, koja iz Nigera crpi velike količine uranijuma neophodnog za rad njenih nuklearnih elektrana.

U tekstu „Moja zemlja je napadnuta, a ja sam talac“, Bazum upozorava na, kako je naveo, opasnost da bi region mogao dodatno da potpadne pod ruski uticaj preko plaćeničke grupe Vagner koja je već angažovana u nekim afričkim zemljama, poput Malija.

Vagner koristi nestabilnost

O ruskom uticaju u Africi se oglasio i američki državni sekretar Entoni Blinken koji je za BBC izjavio da puč u Nigeru nije podstakla Rusija, ali da ruska plaćenička grupa Vagner „iskorišćava nestabilnost“ u ovoj afričkoj državi.

„U svako mesto gde je Vagner otišao usledili su smrt, uništenje i eksploatacija.“

Bilo je spekulacija da je vojska Nigera zatražila pomoć od Vagnera jer se zemlja suočava sa mogućnošću vojne intervencije, zbog koje je ova zapadnoafrička država nedavno zatvorila vazdušni prostor.

Komentar Blinkena usledio je posle izjave njegove zamenice Viktorije Nulend koja je 7. avgusta održala, kako je opisala, „teške i iskrene“ razgovore sa vođama puča, za koje je rekla da „razumeju rizike rada sa plaćenicima“.

Niger je, u međuvremenu, obustavio izvoz uranijuma u Francusku, a desetine aviona odvezle su Evropljane u njihove zemlje.

Francuska kompanija Orano, koja upravlja rudnikom uranijuma u ​​Nigeru, kaže da na njen rad neće uticati evakuacija određenog broja njenog osoblja.

Oko 15 odsto ukupnih francuskih potreba za uranijumom dolazi upravo iz Nigera.

Portparol Evropske unije rekao je da puč u Nigeru za sada ne predstavlja problem za snabdevanje EU nuklearnim gorivom.

Otprilike četvrtina uranijuma u ​​EU dolazi iz Nigera.

Iako su u Nigeru sve snažnija antifrancuska osećanja, Pariz kaže da ne planira da vrati oko 1.000 francuskih vojnika koji su tamo stacionirani sa zadatkom da se suprotstavljaju islamskim ekstremistima.

I SAD ima vojnu bazu u Nigeru.

Posle puča, EU je suspendovala svu bezbednosnu saradnju sa Nigerom i obustavila budžetsku pomoć.

Ruski predsednik Vladimir Putin na nedavnom samitu sa liderima afričkih zemalja, obećao je besplatnu dostavu hrane za najugroženije zemlje Afrike, među kojima je i Niger.

Šta se desilo u Nigeru?

Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je 26. jula u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.

Saopštili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.

„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.

„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.

Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.

Ko predvodi puč?

General Abdurahman Čijani (62) je bio komandant predsedničke garde od 2011. godine, a bivši predsednik Mahamadu Isufu ga je 2018. godine unapredio u čin generala.

Čijanija su povezali sa pokušajem državnog udara 2015. protiv bivšeg predsednika, ali se pojavio na sudu da to negira.

Govoreći u televizijskom obraćanju u petak, izjavio je da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija naveli da preuzme vlast.

On se obratio i globalnim saveznicima Nigera, rekavši da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze, kao i ljudska prava.

Međutim, hunta je iznela teške reči za one koji im se protive.

Optužila je članove svrgnute vlade, koji su utočište našli u stranim ambasadama, za zaveru protiv njih.

Dodali su da bi to dovelo do krvoprolića, što se za sada nije desilo.

Pristalice puča: „Dole Francuska, živela Rusija“

Mnoge pristalice vojnog puča danima izlaze na ulice glavnog grada Nijameja i drugih mesta u Nigeru mašući ruskim zastavama.

Pojedini su prethodnih dana bili ispred francuske ambasade, uzvikujući: „Dole Francuska“, „Živela Rusija“ i „Živeo Putin“.

Nema nikakvih dokaza da Rusija stoji iza ovog puča u Nigeru.

Zvaničnici Kremlja su ranijih dana pozivali na poštovanje ustava i smirivanje situacije u Nigeru.

Međutim, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, navodno je podržao puč, opisujući ga kao trijumf.

„Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora koji pokušavaju da im nametnu njihova pravila života i uslove, kao i da ih zadrže u stanju u kakvom je Afrika bila pre više stotina godina.

„Danas, praktično, stiču nezavisnost“, rekao je Jevgenij Prigožin na Telegram kanalu koji je povezan sa Vagnerom.

BBC nije mogao da potvrdi autentičnost njegovih komentara.

• „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
• Šta je ruska plaćenička grupa Vagner

Vagnerovi borci su optuženi za kršenje ljudskih prava u nekoliko afričkih zemalja.

Veruje se da Vagner ima hiljade boraca u zemljama poput Centralnoafričke Republike i Malija, gde ima unosne poslovne interese, ali istovremeno jača diplomatske i ekonomske odnose sa Rusijom.

U Maliju, hunta je pozvala Vagnerove plaćenike da pomognu u borbi protiv islamskih ekstremista.

Šta ovo znači za Niger i za Afriku?

Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitavim delom Afrike sada upravlja vojska.

Niger je bio jedna od retkih preostalih demokratija u pojasu Sahela koji se proteže širom kontinenta.

Ali sada kada je vojska preuzela vlast, postoji zabrinutost šta će to značiti za inače problematični region.

Iako na Zapadu postoji zabrinutost da bi novo rukovodstvo Nigera moglo da se udalji od zapadnih saveznika i da se približi Rusiji, Moskva se pridružila drugim zemljama i Ujedinjenim nacijama u pozivu na oslobađanje Bazuma.

Vlada predsednika Bazuma bila je i partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave tok migranata preko Sredozemnog mora, pristajući da prihvati stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.

Bazumova vlada se obračunavala i sa trgovcima ljudima kojima je Niger bio tranzitna zemlja za krijumčarenje između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.

Mali i Burkina Faso su bili pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.

Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.

Broj prijavljenih smrtnih slučajeva od političkog nasilja od 2021. godine bio je daleko manji u Nigeru, prema organizaciji ACLED.

Ali pretnja džihadista bila je glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.

Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zbaci aktuelna vlast.

Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.

Pogledajte video: Objašnjenje sukoba u Sudanu

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]