Lideri zemalja zapadne Afrike zapretili su vojnom intervencijom protiv nigerske vojne hunte pošto je preuzela vlast u puču prošle nedelje.
Oni su dali vojnoj hunti sedam dana da vrati na vlast svrgnutog predsednika Muhameda Bazuma, koji se nalazi u zatočeništvu.
Ranije je hunta upozorila da će se odupreti svakom „planu agresije na Niger“ regionalnih ili zapadnih sila.
Istovremeno su stotine pristalica puča protestovale ispred francuske ambasade u prestonici, Nijameju.
- Objašnjenje sukoba u Sudanu: Ko su dvojica generala koja se bore za vlast
- Sudan rekorder po broju pokušaja državnih udara
- „U Etiopiji je svanulo“: Sklopljeno primirje u građanskom ratu
Lideri Ekonomske zajednice Zapadnoafričkih država (Ekovas) su u nedelju, u Nigeriji, održali hitan razgovor o puču.
Puč u Nigeru nije jedini koji se dogodio u poslednje vreme, isti scenario odigrao se u susednom Maliju i Burkini Faso.
U saopštenju pročitanom nakon sastanka navodi se da Ekovas ima „nultu toleranciju“ na državne udare.
Regionalni blok bi „preduzeo sve neophodne mere za uspostavljanje ustavnog poretka“, ako njegovi zahtevi ne budu ispunjeni u roku od nedelju dana.
Dodaje se da „takve mere mogu obuhvatati upotrebu sile“, kao i da će se šefovi vojske sastati „odmah“ da planiraju intervenciju.
Ekovas je, takođe, najavio hitno uvođenje zone zabrane letenja iznad Nigera za sve komercijalne letove, zatvaranje svih kopnenih granica sa zemljom i uvođenje finansijskih sankcija protiv hunte.
Afrička unija je, takođe, pozvala vojsku Nigera da se vrati u bazu u roku od 15 dana.
Uoči njihovog sastanka, General Abdurahman Čijani, šef jedinice predsedničke garde koji se proglasio za novog lidera Nigera, upozorio je Ekovas i neimenovane zapadne nacije da se ne mešaju.
„Još jednom ponavljamo Ekovasu ili bilo kom drugom avanturisti našu čvrstu rešenost da branimo otadžbinu“, navodi se u saopštenju koje je pročitano na televiziji.
U Niameju, neki od demonstranata ispred francuske ambasade su uzvikivali „Živela Rusija“, „Živeo Putin“ i „dole Francuska“, javila je agencija AFP.
Francuska neće tolerisati napade na njene interese u Nigeru i spremna je da „momentalno reaguje“, saopšteno je iz kabineta francuskog predsednika Emanuela Makrona.
Kritike sa Zapada i podrška Vagnera
Prethodno je Evropska unija (EU) suspendovala bezbednosnu saradnju sa afričkom državom Niger, pošto je vojska te zemlje izvršila puč.
Žozep Borelj, visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost, pridružio se SAD i Francuskoj u odluci da odbije da prizna nove vođe.
Naveo je da se bezbednosna saradnja Nigera sa EU i njena finansijska pomoć obustavljaju na neodređeno vreme.
Odluka EU je saopštena ubrzo nakon što su Sjedinjene Američke Države iskazale „bezrezervnu podršku“ svrgnutom predsedniku Muhamedu Bazumu, koji važi za ključnog zapadnog saveznika u borbi protiv islamskih ekstremista.
Veruje se da je Muhamed Bazum trenutno dobrog zdravlja i da ga sopstvena predsednička straža još uvek drži u zatočeništvu.
Svrgnuti predsednik je sarađivao sa Zapadom u borbi protiv islamskih ekstremista u Nigeru.
Zapad je sada zabrinut kojim će se državama novi vođa prikloniti.
Ako bi Niger napravio otklon od zapadnih saveznika i približio se Rusiji, sledio bi put dva suseda – Burkine Faso i Malija.
U prestonici Nijameju, neki od demonstranata ispred francuske ambasade uzvikivali su „živela Rusija“, „živeo Putin“ i „dole Francuska“, prenosi agencija AFP.
Francuska neće tolerisati bilo kakav napad na interese u Nigeru i odgovorila bi na „neposredan i čvrst način“, saopštila je kancelarija predsednika Emanuela Makrona.
Međutim, Jevgenij Prigožin, šef ruske plaćeničke grupe Vagner, navodno je podržao puč, opisujući ga kao trijumf.
„Ono što se dogodilo u Nigeru nije ništa drugo do borba naroda protiv kolonizatora koji pokušavaju da im nametnu njihova pravila života i uslove, kao i da ih zadrže u stanju u kakvom je Afrika bila pre više stotina godina.
„Danas, praktično, stiču nezavisnost“, rekao je Jevgenij Prigožin na Telegram kanalu koji je povezan sa Vagnerom.
BBC nije mogao da potvrdi autentičnost njegovih komentara.
- „Putinov kuvar“, osnivač plaćeničke grupe Vagner: Ko je Jevgenij Prigožin
- Šta je ruska plaćenička grupa Vagner
Vagnerovi borci su optuženi za kršenje ljudskih prava u nekoliko afričkih zemalja.
Veruje se da Vagner ima hiljade boraca u zemljama poput Centralnoafričke Republike i Malija, gde ima unosne poslovne interese, ali istovremeno jača diplomatske i ekonomske odnose sa Rusijom.
U Maliju, hunta je pozvala Vagnerove plaćenike da pomognu u borbi protiv islamskih ekstremista.
Francuska, bivša kolonijalna sila, najavila je povlačenje trupa prošle godine usred rastućeg neprijateljstva hunte.
Kasnije je premestila regionalni vojni štab u Niger.
Francuska je u subotu saopštila da je obustavila svu razvojnu pomoć i finansijsku podršku Nigeru.
Šta se desilo u Nigeru?
Portparol vojske, okružen drugim oficirima, objavio je u direktnom uključenju na nacionalnoj televiziji da je izvršen državni udar.
Objavili su i da je suspendovan ustav, kao i sve državne institucije, ali i zatvaranje granica zemlje u zapadnoj Africi.
„Mi, snage odbrane i bezbednosti, odlučili smo da stavimo tačku na režim kakav poznajete“, rekao je general-pukovnik Amadu Abdurahman, okružen devetoricom oficira u televizijskom obraćanju.
„Ovo je posledica stalnog pogoršanja bezbednosne situacije i loše privredne i društvene politike“, dodao je.
Vojna hunta, koja sebe naziva Nacionalni savet za odbranu otadžbine, uvela je policijski čas u zemlji od 22 sata do pet sati ujutru po lokalnom vremenu.
Ko predvodi puč?
General Abdurahman Čijani (62) je bio komandant predsedničke garde od 2011. godine, a bivši predsednik Mahamadu Isufu ga je 2018. godine unapredio u čin generala.
Čijanija su povezali sa pokušajem državnog udara 2015. protiv bivšeg predsednika, ali se pojavio na sudu da to negira.
Govoreći u televizijskom obraćanju u petak, izjavio je da su ga nesigurnost, ekonomski problemi i korupcija naveli da preuzme vlast.
On se obratio i globalnim saveznicima Nigera, rekavši da će hunta poštovati sve međunarodne obaveze, kao i ljudska prava.
Međutim, hunta je iznela teške reči za one koji im se protive.
Optužila je članove svrgnute vlade, koji su utočište našli u stranim ambasadama, za zaveru protiv njih.
Dodali su da bi to dovelo do krvoprolića, što se za sada nije desilo.
Dan posle udara, pristalice vojne hunte kamenovale su i zapalile sedište vladajuće stranke.
Učinila je to manja grupa ljudi koja podržava puč, dok je mnogo veći broj njih davao podršku zaverenicima ispred parlamenta u glavnom gradu Nijameju.
Među demonstrantima je viđeno i nekoliko zastava Rusije, a pojedini su držali rukom ispisane natpise: „Dole Francuska“ i „Strane baze napolje“.
Francuska, nekadašnja kolonijalna sila, i Amerika, imaju vojne baze u zemlji bogatoj uranijumom.
Policija je potom ispalila suzavac da bi rasterala okupljene ispred sedišta vladajuće stranke, odakle su partijski aktivisti pobegli kada su videli da demonstranti dolaze.
U sukobima je bilo i povređenih.
Pristalice puča optužuju vladajuću stranku za korupciju i nedovoljno angažovanje za poboljšanje bezbednosne situacije i okončanje dugotrajne džihadističke pobune.
Nema nikakvih dokaza o bilo kakvoj umešanosti Rusije u puč.
Rusija je zvanično osudila državni udar i pozvala na poštovanje ustavnog poretka Nigera.
Pučisti, međutim, za sada ne haju za poruke iz sveta.
„Od svih spoljnih faktora tražimo da se ne mešaju“, rekao je vojni general u televizijskom obraćanju.
„Granice će biti zatvorene dok se situacija ne stabilizuje“, objavio je.
Sada se život u glavnom gradu uglavnom vratio u normalu.
Pijace i radnje su otvorene, ali je državnim službenicima rečeno da idu kućama.
Nigerci različito gledaju na puč.
Neki kažu da nesigurnost u zemlji nije bila dovoljno ozbiljna da opravda državni udar, ali drugi su podržali huntu.
Šta ovo znači za Niger i za Afriku?
Od Malija na zapadu do Sudana na istoku, čitavim delom Afrike sada upravlja vojska.
Niger je bio jedna od retkih preostalih demokratija u pojasu Sahela koji se proteže širom kontinenta.
Ali sada kada je vojska preuzela vlast, postoji zabrinutost šta će to značiti za inače problematični region.
Generalštab vojske je dao podršku onom delu snaga koje su izvršile puč.
Iako na Zapadu postoji zabrinutost da bi novo rukovodstvo Nigera moglo da se udalji od zapadnih saveznika i da se približi Rusiji, Moskva se pridružila drugim zemljama i Ujedinjenim nacijama u pozivu na oslobađanje Bazuma.
Vlada predsednika Bazuma bila je i partner evropskim zemljama koje pokušavaju da zaustave tok migranata preko Sredozemnog mora, pristajući da prihvati stotine migranata iz pritvorskih centara u Libiji.
Bazumova vlada se obračunavala i sa trgovcima ljudima kojima je Niger bio tranzitna zemlja za krijumčarenje između drugih zemalja zapadne Afrike i onih dalje na severu.
Mali i Burkina Faso su bili pod intenzivnim pritiskom islamističkih grupa koje su slobodno delovale u većem delu obe zemlje.
Ali iako se Niger borio protiv sopstvene džihadističke pobune i ruralnog banditizma, izgledao je relativno stabilnije od svojih suseda.
Broj prijavljenih smrtnih slučajeva od političkog nasilja od 2021. godine bio je daleko manji u Nigeru, prema projektu podataka o lokaciji i događajima oružanog sukoba (Acled).
Ali pretnja džihadista bila je glavni razlog zašto je vojska preuzela vlast, tvrdeći da treba da se bori protiv pobunjenika.
U Maliju i Burkini Faso, nova vojna vlast je pokvarila odnose sa Francuskom, bivšom kolonijalnom silom, koja je takođe ranije vladala Nigerom.
Od sticanja nezavisnosti od Francuske 1960. godine, u Nigeru, zapadnoafričkoj državi bez izlaza na more, bilo je četiri uspešna državna udara i nekoliko neuspešnih pokušaja da se zbaci aktuelna vlast.
Poslednji državni udar u zemlji dogodio se u februaru 2010. godine i okončan je svrgavanjem predsednika Mamadu Tanje.
Pogledajte video: Objašnjenje sukoba u Sudanu
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
