Dve zemlje, Moldavija i Gruzija, narednih dana održavaju ključne izbore koji će odlučiti njihov budući put u Evropi.
Obe osećaju senku ruskog rata u Ukrajini i obe su bivše sovjetske republike.
- Hiljade ljudi na proevropskom mitingu u glavnom gradu Moldavije
- „Želimo da budemo deo Rusije“, poruka demonstranata u Moldaviji
- Eksplozije u Moldaviji: Da li se rat u Ukrajini preliva na druge zemlje
Dok je moldavska pro-EU predsednica Maja Sandu favoritkinja za pobedu, a zemlja je već započela pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, Gruzija je optužena za „nazadovanje demokratije“ i udaljavanje od Evrope.
Dvostruko glasanje u Moldaviji
Moldavci u nedelju izlaze na birališta na referendum o definisanju moldavskog puta do članstva u EU u ustavu zemlje – kao i na predsedničke izbore.
Glas „da“ bi konsolidovao status Moldavije kao pro-zapadnjačke zemlje usmerene ka EU.
On bi takođe značio da se Moldavija uputila na dugo putovanje demokratskih i sudskih reformi koje bi osigurale da se pridržava standarda EU.
Anketa održana prošle nedelje pokazala je da bi više od 63 odsto birača glasalo „da“.
Međutim, mnogi iz pro-evropskog tabora osuđuju ono što nazivaju ruskim naporima za širenje dezinformacija i uticanje na glasanje.
Moldavija ima nešto više od 2,5 miliona stanovnika, dok 1,2 miliona Moldavaca živi u inostranstvu.
Aktuelna predsednica Moldavije je Maja Sandu – 52-godišnja osnivačica liberalne Partije akcije i solidarnosti, koja je na vlast došla 2020. godine i posvećena je pro-Evropejka.
Ona će se sučeliti sa Aleksandrom Stojanoglom, bivšim javnim tužiocem Moldavije koji je iznenadio mnoge kad je u julu najavio da će se kandidovati za predsednika.
Njega podržava pro-ruska Partija socijalista, čiji je lider bivši predsednik i popularna opoziciona ličnost Igor Dodon.
Predviđa se da će izlaznost u nedelju biti visoka – više od 80 odsto.
Skorašnje ankete pokazuju da bi Sandu u nedelju mogla da osvoji više od 35 odsto glasova, a da će Stojanoglo biti na dalekom drugom mestu sa 9 odsto.
Ima i nekoliko drugih kandidata, od kojih je većina pro-ruski orijentisana.
Međutim, skoro 30 odsto glasača je još uvek neopredeljeno, prema anketama.
Ako nijedan kandidat ne bude osvojio više od 50 odsto glasova, 3. novembra će se održati drugi krug predsedničkih izbora.
Iako bi Sandu trebalo ubedljivo da pobedi u oba kruga, parlamentarni izbori sledećeg jula deluju manje pozitivno po njenu stranku, koja će možda morati da sarađuje sa manje izričito pro-EU orjentisanim snagama ako bude želela vlast.
Jedna figura se u ogromnoj meri nadvija nad ovim izborima, iako nije kandidat, a to je Ilan Šor, biznismen i političar.
Njegova partija Šor zabranjena je u Moldaviji prošle godine posle optužbi da je sarađivala sa Rusijom na podrivanju bezbednosti Moldavije i njenog ustavnog poretka.
Šor je pobegao u Izrael 2019. godine nakon što je osuđen za prevaru i pranje novca, a odnedavno živi u Rusiji.
On ne krije kome je lojalan.
U septembru je nudio novac da bi ubedio „što više ljudi“ da glasaju „ne“ ili da apstiniraju na referendumu za EU.
Pro-evropske snage u Moldaviji odavno upozoravaju na rusko uplitanje u izbore i referendum.
Rusija još uvek ima vojnu bazu u otcepljenom moldavskom regionu Pridnjestrovlju duž moldavske granice sa Ukrajinom, a postoji i autonomna oblast Gagauzija u kojoj se govori ruski.
Tamošnja guvernerka Jevgencija Gucul aktivna je sledbenica Vladimira Putina i uvedene su joj sankcije EU zato što predstavlja pretnju po nezavisnost Moldavije.
Jedan moldavski info portal rekao je da je predizbornu kampanju narušila ruska „najklevetničkija, najnasilnija i najdestruktivnija kampanja za destabilizaciju otkako je zemlja stekla nezavisnost“.
Vlasti su povezale neke slučajeve vandalizma i kampanje za dezinformacije na društvenim mrežama sa Šorom i njegovim navodnim sponzorima iz Kremlja.
Prošlog meseca je šef policije Moldavije Viorel Černauteanu rekao da je 130.000 Moldavaca dobilo novčane uplate iz Rusije – što u zbiru iznosi 15 miliona dolara – kao mito da glasaju za pro-ruske kandidate i protiv referenduma o EU.
U četvrtak je Černauteanu izneo navode da su desetine Moldavaca nedavno putovale za Moskvu, navodno da bi prisustvovale „programima kulturne razmene“, ali zapravo dobijajući obuku kako da izazovu nasilje pred izbore.
Kremlj uporno tvrdi da se on „ne meša u tuđe poslove“ i optužio je moldavske vlasti da „uskraćuju mnogim građanima pravo da kažu kako podržavaju dobre odnose sa Rusijom.“
Prelomni izbori za Gruziju
Ulozi su veliki za Gruzijce koji glasaju na parlamentarnim izborima u subotu 26. oktobra.
Ova zemlja sa 3,7 miliona stanovnika postala je duboko polarizovana – sa vladajućom strankom Gruzijski san optuženom da je razgradila građansko društvo i usvojila zakone ruskog tipa.
Opozicione stranke i gruzijska pro-zapadnjačka predsednica predstavljaju ovo glasanje kao izbor između Evrope i Rusije – što je etiketa koju Gruzijski san kategorički odbacuje.
Gruzijci su još prošlog decembra slavili što je EU odobrila njihovoj zemlji status kandidata, sa anketama koje sugerišu podršku od najmanje 80 odsto Gruzijaca.
Već na leto, EU je zamrzla taj proces, zbog usvajanja „zakona o stranim uticajima“ ruskog tipa koje je izvelo desetine hiljada demonstranata na ulice glavnog grada Tbilisija.
Zakon zahteva od medija i nevladinih organizacija koji se finansiraju iz inostranstva da se registruju kao neko ko radi u interesu stranih sila.
U međuvremenu je Gruzijski san takođe izglasao zakon koji ograničava prava LGBT zajednice.
EU i SAD su izdale upozorenja protiv udaljavanja od demokratije.
Ambasador Evropske unije u Tbilisiju upozorio je da bi EU mogla privremeno da suspenduje bezvizni režim za Gruziju ako izbori ne budu proglašeni slobodnim i fer.
Američki predsednik Džozef Bajden upadljivo je povukao skorašnji poziv na prijem gruzijskom premijeru Irakliju Kobahidzeu.
Rusija je optužila Zapad da otvoreno pokušava da izvrši pritisak na Gruziju, negirajući da je sam Kremlj pokušao isto.
Ali Gruzijski san uporno tvrdi da se on i dalje nalazi suvereno na putu ka pridruživanju EU.
Premijer obećava resetovanje odnosa sa Zapadom i članstvo u EU do 2030. godine, kao i produbljivanje saradnje sa NATO.
Ova stranka je na vlasti od 2012. godine, a ako Gruzijski san pobedi na četvrtim uzastopnim izborima, osnivač stranke Bidzina Ivanišvili, milijarder koji se obogatio u Rusiji, obećao je da će zabraniti opozicione grupacije.
Ali da bi stranka to postigla potrebna joj je tročetvrtinska većina u parlamentu koji broji 150 poslaničkih mesta da bi mogla da promeni ustav.
Sama opozicija je daleko od ujedinjene, tako da, iako je popularnost Gruzijskog sna opala, on i dalje vodi u anketama.
Četiri opozicione grupacije imaju šansu da osiguraju 5 odsto glasova neophodnih za ulazak u parlament.
Najveća – Ujedinjeni nacionalni pokret iliti UNM – takođe se smatra najproblematičnijom.
Naime, mnogi glasači imaju još uvek loše uspomene na njenih devet godina vladavine pre nego što je Gruzijski san preuzeo vlast, tako da su druge tri opozicione snage odustale od formiranja ujedinjenog fronta.
Koalicija za promene, Jaka Gruzija i Gaharija za Gruziju sve dobro stoje u anketama, ali čak i ako ove četiri grupe pronađu zajednički jezik možda će proći meseci pre nego što bude formirana vlada, što utire put periodu nestabilnosti.
Iako će Gruzijci glasati prvi put prema proporcionalnom izbornom sistemu, koji većina stranaka doživljava kao pravičniji, kritičari se žale da partija na vlasti još uvek čvrsto kontroliše medije baš kao i javnu sferu.
Otkako je Gruzija izgubila kratak rat sa Rusijom 2008. godine, dva otcepljena regiona Abhazija i Južna Osetija koji čine 20 odsto gruzijske teritorije praktično su pod ruskom kontrolom.
Sada, pred izbore, Kremlj govori o „normalizovanju odnosa“ sa Tbilisijem.
Gruzijska vlada izbegava da uvede sankcije Rusiji i koristila je izborne plakate da predstavi glasanje kao izbor između razaranja koje je doneo rat u Ukrajini i mira pod Gruzijskim snom.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
