Sa tropskih 40 stepeni Celzijusa do naglog pada temperature u Srbiji, uz novu jaku vremensku nepogodu.
Kao i pre tri nedelje, olujni vetar, praćen pljuskovima i gradom, u subotu, 5. avgusta nosio je krovove zgrada i kuća, čupao drveće.
Nevreme je zahvatilo Beograd, kao i pojedine opštine u zapadnom delu Srbije.
Mediji prenose da je vetar odneo limeni krov sa zgrade Prirodno-matematičkog fakulteta, a oštećenja ima i na zgradi u centru Beograda u kojoj su smešteni pravosudni organi.
- Kolika je šteta od superćelijskih oluja u Srbiji i ko će da je plati
- „Drvo mi je probilo šoferku“ – možete li u Srbiji da naplatite štetu zbog nepogoda
Ovaj ciklon došao je iz Slovenije i prešao Hrvatsku, da bi u subotu oko 14 sati zahvatio i Srbiju.
Slovenačke vlasti nazivaju nevreme najtežom prirodnom katastrofom u istoriji zemlje, a u Hrvatskoj strahuju od velikog poplavnog talasa koji stiže upravo iz Slovenije.
U Beogradu je za pola sata u subotu palo od 30 do 50 litara kiše po metru kvadratnom, što je količina koja se prosečno iz oblaka izruči za mesec dana.
Vatrogasci-spasioci su intervenisali na 39 lokacija u Beogradu, a u Novom Beogradu uspeli da izvuku dvoje ljudi iz vozila zaglavljenog u bujici.
Jak vetar je odneo i delove krova sa zgrade Poštanske štedionice i Skupštine Srbije u centru Beograda, rekao je Miloš Milenković, pomoćnik načelnika Uprave za vatrogasno-spasilačke jedinice Sektora za vanredne situacije MUP-a Srbije, za RTS.
Kiša je potopila i svečanu salu Sportskog centra Teleoptik u Zemunu, vlasništvu Fudbalskog kluba Partizan.
Snimak prokišnjavanja i poplave pogledajte ovde.
Pogledajte fotografije nevremena u Beogradu:
Pogledajte kakav je grad padao u Beogradu:
Sava i grad! pic.twitter.com/XGZ18cey72
— Milan Antonijević (@AntonMilan) August 5, 2023
Snimak sa jezera Ada Ciganlija, najpopularnijeg beogradskog izletišta tokom leta:
- Slovenija
Prema slovenačkim medijima, u nevremenu i poplavama u četvrtak, 3. avgusta poginulo je najmanje četvoro ljudi.
Slovenački premijer Robert Golob izjavio je da je ovo najteža prirodna katastrofa u istoriji Slovenije.
Nevreme je zahvatilo dve trećine države, a šteta će verojatno premašiti 500 miliona evra, prenosi slovenačka agencija STA.
U Sloveniji su poplavljena naselja, krenula su klizišta, mnoge saobraćajnice su zatvorene, a izazvana je ogromna štete na infrastrukturi.
Pogledajte snimak nevremena u Sloveniji:
- Hrvatska
Vodostaji širom Hrvatske su u blagom porastu zbog vodenog talasa koji je stigao i još stiže iz Slovenije.
Reka Sava se na nekim delovima izlila iz korita, prenose hrvatski mediji.
Najteže je u okolini Zagreba.
Prethodno nevreme
Prethodno nevreme na Balkanu krajem jula, odnelo je najmanje osam života – četiri u Hrvatskoj, tri u Srbiji i jedan u Bosni i Hercegovini.
Napravljena je i velika šteta, pogotovo poljoprivrednim kulturama, poput kukuruza i voća, u Vojvodini, na severu Srbije.
Usled udara groma u petak, 21. jula poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci nastradao je 66-godišnji muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.
Dva dana ranije, 19. jula, četvoro ljudi je poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.
„Odsečeni od sveta“: Posledice ranije oluje u vojvođanskim selima Mladenovo i Obrovac:
Pogledajte snimak prethodnog nevremena u Hrvatskoj i Srbiji:
Veliko nevreme, praćeno velikim količinama grada, zahvatilo je i jugozapad Nemačke.
Gradski zvaničnici su rekli da je grad stvorio nanose od 30 centimetara u nekim oblastima pokrajine Baden-Virtemberg.
Pogledajte kako je izgledao grad Rojtlingen:
Širom Meditarana proteklih nedelja bilo je velikih požara.
Najgore je bilo na grčkom ostrvu Rodos, na Siciliji, na jugu Italije, kao i u Alžiru, gde je i bilo najviše žrtava – 34.
I u Kanadi se bore sa požarima, za koje kažu da su najgori u istoriji.
Od početka godine je u Kanadi već izgorelo skoro 30 miliona hektara zemlje, a za novih 613 od 990 požara se smatra da su van kontrole.
U najgoroj sezoni šumskih požara u istoriji Kanade, poginula su i tri vatrogasca.
Evakuacija građana iz delova zemlje zahvaćenih požarom je u toku.
Prethodno su se vatrogasci borili protiv najvećeg šumskog požara ikad u kanadskoj provinciji Nova Škotska u junu.
Klimatske promene povećavaju šansu za toplim i suvim vremenom koje dovodi do šumskih požara.
Planeta se već zagrejala za 1,1 stepen Celzijusa od početka industrijske ere, a u Kanadi do porasta temperature dolazi duplo brže.
Ekstremni vremenski uslovi u ovoj zemlji postaju sve češći i snažniji.
Šumski požari u Kanadi su, takođe, doveli do zagađenja vazduha širom Sjedinjenih Američkih Država, a dim je dosegao čak i Evropu.
Požari na grčkim ostrvima u fotografijama:
Prema poslednjim informacijama, vatrogasci su posle više dana iscrpljujuće borbe uspeli da primire požare na ostrvima Rodos, Krf i Evija, kao i Volosu.
Prethodnih dana, desetine hiljada ljudi, meštana i turista evakuisano je iz najugroženijih oblasti.
Vatra je progutala hiljade stotine hektara, poubijala životinje, uništavala kuće, hotele, ugrožavajući letnju turističku sezonu koja je od suštinskog značaja za Grke koji žive na ostrvima.
U Volosu su se sa vatrom borili i pripadnici vatrogasne službe iz Srbije, zbog čega je predsednik vlade Grčke Kirjakos Micotakis izrazio zahvalnost Srbiji.
Šta izaziva šumske požare?
Šumskim požarima su potrebne tri stvari: gorivo, kiseonik i toplota.
Tokom vrelog i suvog dana, nešto jednostavno poput varnice može pokrenuti vatru.
Do požara može doći:
- prirodno – podstaknuti toplotom od sunca ili udarom groma
- ljudskom aktivnošću – paljenjem logorske vatre, neprikladnim sagorevanjem otpada, bacanjem zapaljenih cigareta i igranjem šibicama
Jednom rasplamsan, šumski požar se može proširiti zbog:
- vetra
- goriva – ovo obuhvata bilo šta od drveća, niskog rastinja ili travnatih polja
- nagiba – vatra se vrlo brzo penje uzbrdo
Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena
Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.
Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija (UN).
Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.
Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.
„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neuobičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.
Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.
Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.
Sličog stava je i kolega Smit.
„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.
„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.
- Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
- Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič
El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.
On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.
Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.
- Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
- UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
- Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana
U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.
Video sa Rodosa:
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
