Vrhovni kasacioni sud u 100 i 500 reči – Šta je to i zbog čega je važno ko je na njegovom čelu

Mnogi često saznaju koja je i kakva uloga najvišeg suda u Srbiji tek kad im zatreba, a tad može biti kasno.

Dok je prethodnih dana u Skupštini Srbiji trajao postupak za izbor predsednice Vrhovnog kasacionog suda (VKS), često su se čula pitanja među onima kojima pravo nije „u malom prstu“ – šta znači reč kasacioni i zašto je važno ko će biti na čelu te institucije.

„Kad se postupak pravosnažno završi bilo koja stranka može da traži promenu te odluke ako su učinjene neke teške greške u toku postupka pred prvostepenim i drugostepenim sudom“, kaže profesorka Pravnog fakulteta Vesna Rakić Vodinelić za BBC na srpskom.

„Odluke VKS predstavljaju smernice nižestepenim sudovima za to kako treba da primenjuju pravo i koje procesne greške treba da izbegavaju“, dodaje ona.

Poslanici Skupštine Srbije izabrali su 8. aprila Jasminu Vasović za novu predsednicu Vrhovnog kasacionog suda, a ona će u utorak, 13. aprila, položiti zakletvu pred parlamentom.

• Zašto nam je odlazak na sud „tiha patnja“
• Šta je Savet Evrope i zašto je važan
• Izvršitelji i dužnici – kome stiže neophodna zaštita

U 100 reči

Kako rad najvišeg suda izgleda u praksi?

„Ako imate pravosnažnu presudu u nekom radnom sporu, gde je neko dobio otkaz i stranka je nezadovoljna i smatra da su bile neke greške u primeni prava ili procedure koja je vođena može da izjavi reviziju Vrhovnom kasacionom sudu.

„I ovaj sud može da ukine ili da preinači presudu i to se dešava mnogo češće nego što mi mislimo“, kaže Rakić Vodinelić.

Jedna od onih koje su odjeknule u medijima jer se odnosila na veliki broj ljudi je odluka ovog suda u vezi sa stambenim kreditima u švajcarskim francima.

Tada je VKS potvrdio pravnosnažnu presudu, kojom je kredit u švajcarcima francima raskinut zbog bitno promenjenih okolnosti na štetu dužnika, jer je u međuvremenu vrednost franka značajno porasla.

• Krediti u švajcarcima: Balkan kao El Dorado
• Za šta je „kriv“ sudija Majić

U 500 reči

Druga nadležnost Vrhovnog kasacionog suda je da postigne ujednačavanje sudske prakse u istim ili sličnim sudovima na nivou cele države.

„To je jako važno, zato što u Ustavu stoji princip jednakosti pred zakonom.

„Ako se u istim stvarima različito odlučuje pri istom činjeničnom stanju i pravnom, to znači da se ne tretiraju svi isto pred zakonom i da ne postoji pravna sigurnost“, navodi Rakić Vodinelić.

Sud to može da radi na inicijativu stranke, a može i sam – kad zauzima određena pravna mišljenja.

„Ujednačenost prakse je i dalje problem i nije pronađen efikasan mehanizam koji bi obezbedio jednaku primenu i tumačenju prava na teritoriji cele Srbije.

„To je povezano i sa društvenim položajem stranaka, neki su `jednakiji` od drugih“, navodi profesorka prava u penziji.

Zakon propisuje i da Vrhovni kasacioni sud, između ostalog, razmatra primenu zakona i drugih propisa i rad sudova i imenuje sudije Ustavnog suda.

Šta znači kasacioni?

Ova reč potiče iz francuskog jezika od glagola casser koji znači poništiti.

Prvi takav sud osnovan je u Francuskoj posle Francuske revolucije 1789. godine.

„On je bio zamišljen tako da može ili da odbije pravni lek koji se njemu izjavljuje ili da ukine presude nižeg suda, nije mogao ništa drugo.

„Istorija Vrhovnog suda je drugačija, on može da preinači odluku nižeg suda i da odlučuje o suštini stvari, zato je Vrhovni kasacioni sud je jedan nesrećan naziv, a to kasacioni je višak“, smatra Vesna Rakić Vodinelić.

• Pad Bastilje i još jedna priča koja se krije iza 14. jula
• Francuska i Pariska komuna: Od crvenih zastava, do krvave nedelje

Vrhovni sud Srbije je osnovan 9. septembra 1846. godine, na osnovu Uredbe tadašnjeg srpskog kneza Aleksandra Karađorđevića.

Tokom istorije, menjao je i naziv i koncept.

I tada, kao i danas, u većini slučajeva odlučivao je u veću od pet članova.

Osnovan je kao sud trećeg i poslednjeg stepena, navodi se u monografiji Vrhovni sud Srbije – 160 godina vladavine prava, Nikole Žutića, naučnog savetnika u Institutu za savremenu istoriju u Beogradu.

Ovaj sud je, po mišljenju istoričara prava, imao samo sudeću vlast, dok je kasaciona bila i dalje u rukama kneza dok će tu nadležnost prvi put dobiti devet godina kasnije.

Koliko je važno mesto predsednika Vrhovnog kasacionog suda?

„Po pravilu, ne bi trebalo da bude ništa više nego prvi među jednakima, međutim to nije tako.

„Kod nas je predsednik VKS uglavnom bio politički podržana ličnost, koja i faktički i pravno ima veća ovlašćenja nego što imaju ostale sudije“, ocenjuje Rakić Vodinelić.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda je po pravilu i predsednik Visokog saveta sudstva, najvišeg profesionalnog tela koje, između ostalog, bira sudije za stalno postavljenje, odlučuje o prestanku njihovih funkcija ili premeštaju.

Takođe, Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini izbor i razrešenje predsednika Vrhovnog kasacionog suda i predsednika suda.

„Visoki savet sudstva je telo koje treba da predstavlja i oličava sudstvo kao jednu od tri grane vlasti u Srbiji“ -izvršnu, zakonodavnu i sudsku.

„Njegova uloga je dosad u tom smislu bila veoma skromna, mnogo više pod uticajem politike nego što bi trebalo“, ističe profesorka.

Članovi Visokog saveta sudstva su i, pored predsednika Vrhovnog kasacionog suda, i ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog odbora Narodne skupštine, kao članovi po položaju i osam izbornih članova koje bira Narodna skupština.

• Zašto je važna podela vlasti u 100 i 500 reči
• Zašto se sada menja Zakon o referendumu

Ko je Jasmina Vasović – nova predsednica VKS

Doskorašnji predsednik Visokog saveta sudstva i Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević je u Skupštini izjavio da su se „pojavile primedbe“ u javnosti jer je Vasović bila jedini kandidat za mesto njegovog naslednika.

„Kad je raspisan oglas ja sam sve sudije Vrhovnog kasacionog suda obavestio i svi su bili u mogućnosti da se prijave.

„A sami znate, lepoticu sveta biramo između kandidata koji su se prijavili, tako je i u ovom slučaju“, rekao je Milojević

Vasović je, rekao je on, dobila najvišu ocenu Komisije Visokog saveta sudstva.

Jasmina Vasović je diplomirala na Pravnom fakultetu u Beogradu 1995. godine.

Sudijski staž gradila je od Prvog opštinskog suda u Beogradu, preko Apelacionog, pa sve do Vrhovnog kasacionog suda gde počinje sa radom 2018. godine.

Njenu karijeru obeležilo je nekoliko kontroverznih postupaka, pisao je portal Krik.

Između ostalog, bila je članica veća koje je nezakonito oslobodilo biznismena Stanka Subotića za šverc cigareta, kako je utvrdio Vrhovni kasacioni sud.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]